Monthly Archives: јул 2019

ПРАЗНИК ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ У МАНАСТИРУ СРЕДИШТУ

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Дана 25. јула када наша помесна Црква прославља празник иконе Мајке Божје Тројеручице, Његово преосвестенство Епископ банатски г. Никанор служио је свету архијерејску литургију у манастиру Средишту који је посвећен овом празнику. Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво из више епархија наше помесне Цркве, а учешће је узео и велики број верног народа. После заамвоне молитве уследило је благослиљање кољива као и резање славског колача. Епископ се после завршене литургије обратио верном народу истакавши важност лика Пресвете Богородице уз чију се помоћ и гради саборни манастирски храм. Затим је уследила трпеза љубави у манастирској гостопримници.
 
 

ЈЕДАНАЕСТИ ДЕЧЈИ ДУХОВНИ САБОР – 800 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ И СВЕТИ САВА У ХРАМУ СВЕТИХ КОЗМЕ И ДАМЈАНА У КИКИНДИ

 

 

 

 

 

 

 

Једанаести Дечји духовни сабор у храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди је сабрао близу 100 учесника активних у једанаест радионица. Веронаука, иконописање, литерарна, народна традиција, ручни радови, хор, кухињица, новинарска, драмска, вајање и извиђачи су активно анимирали све полазнике.

 Од 1. до 7. јула, деца су научила да праве – венчиће, сапуне, цвеће од хартије, елементе иконописа, колаче и разне посластице.

Полазници сабора су литерарне радове писали на тему “Свети Сава – завет љубави”, а најуспешнији радови су прочитани на завршној приредби. Издвојене су лирске минијатуре за Билтен сабора.

„Кухињица“ је и ове године била најатрактивнија радионица практичног и корисног рада која је окупила велик број деце.

На радионици иконописа успешно су осликане иконе с ликом Светог Саве.

Велико интересовање деце је уочено за ручне радове, за израду украсних папирних цветних аранжмана, вајање и израду природних сапуна. Управо овакве радионице недостају у школама, где је све мање практичног рада.

Деца талентована за певање окупљена у хорићу  су научила – Химну Светом Сави, композиције Растко, Плетеница и Ми смо деца неба.

Централне активности у раду кампа су биле верска настава и народна традиција. Кроз сценски приказ, песму и игру је дочаран период Немањића  и двор из периода светосавских балова.

Извиђачи су се бавили обучавањем деце за сналажење у природи, учили оријентацију и разне извиђачке активности.

Гости сабора су били малишани из Мокрина. Драмска секција библиотеке “Мирослав Антић” је извела представу “Шумска љубав”, за све учеснике сабора.

Једанаест година сабора, као једанаест светиљки Светосавља. Претходни Духовни сабори „Хлеб наш насушни“ и „Виноград Господњи“ и овогодишњи – 800 година аутокефалности СПЦ са Светим Савом, увек нас окупе око Светог Причешћа свих полазника сабора на Светој Литургији која је ове године била на Ивандан, 7.јула 2019. године.

Завршна приредба је обухватила све сегменте Духовног сабора. Програм је почео хорићем који је извео Химну Светом Сави. У наставку програма смо чули научене композиције, литерарне радове, погледали драмске игроказе и завршну сцену традиционалаца одушевила све присутне.

Отац Бобан се у својој беседи захвалио и благословио све учеснике, волонтере и људе добре воље који су помогли организацију и реализацију сабора.

Дечји духовни сабор који је трајао седам дана, у срцима деце и одраслих је запечатио Завет љубави – Светог Саву.

 

Десанка Ристић

Сабор Светих дванаест апостола – Павловдан

 

 

 

 

 

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора и Његово лично учешће у Светој архијерејској Литургији данас је у Панчеву, на Кудељарском Насипу,  у Храму Светих Цара  Константина и Јелене у Изградњи одржано духовно сабрање у част и име Светих Апостола Петра и Павла али и новопредстављеног светитеља Грчке Православне Цркве Светог Пајсија Светогорца.

У заједничкој литургији којом је начелстовао Владика Никанор праћен домаћином протонамесником Бранком Божићем и осталим свештеницима Српске Православне Цркве сасаслуживао је и драги гост, отац Јоргос из Сурутија, духовно чедо Старца Пајсија.

Овом приликом отац Јоргос  је присутном верном народу одржао беседу о животу светог Пајсија Светогорца и братски и гостољубиво позвао вернике из Србије на поклоњење гробу Старца Пајсија који се налази у Сурутију надомак Солуна.

Пре и током литургије верни народ је имао прилику да целива Икону овог Грчког светитеља која је остала као дар љубави грчких сабрата храму Светог Цара Константина и Царице Јелене на Кудељарском насипу а након свете литургије уприличена је трпеза љубави за све присутне.

Братска молитва за спас Грчког и Српског народа и представништво Светог Пајсија Светогорца  пред троном Господњим јутрос је призвала благодат Господњу у храм Светих Цара Константина и Јелене који је овим богоугодним чином обележио и завршетак радова на покривању Храма.

Свети оче Пајсије моли Господа за нас !

 
Поука свeтог Пајсија Светогорца:
ЉУДИ СУ ЖЕДНИ ЈЕДНОСТАВНОСТИ
 
Добро је ако су људи жедни једноставности, па су дошли дотле да праве једноставну моду, ако се и не чини једноставном.Долазе неки на Свету Гору са испраном одећом. Кажем: „Ови не раде на пољу, зашто су такви“‘? Неко говори сељачки по природи, и њему стоји. А други се труди да тако говори и то је да ти припадне мука. Има и оних који долазе са својим краватама… Из једне крајности у другу. Један има шест-седам кравата са собом. Једно јутро кад су се спремали, понесе са собом кравату, сако итд. „Шта радиш тамо“?, пита га неко. „Ићи ћу код оца Пајсија“, каже. „А, шта ти је то што носиш?“ „То сам обукао да му тако укажем поштовање“. Е, где смо стигли!Уопште немају једноставности, и због тога постоји овај хулиганизам (= дивљаштво). Када духовни људи не живе једноставним животом, него су стегнути, онда не помажу омладини.  Тако млади данас, немајући никаквог узора, живе развратно (=као дивљаци). Јер, када гледају уштогљене хришћане, људе придављене краватама, стегнуте – не виде ту никакву супротност нити противљење свету. Ако не виде једноставност код духовних људи, ни сами неће достићи то стање. Млади данас прихватају духа овога света, поредак овога света. „Тако треба да чинимо ми хришћани, тако треба ово, тако треба оно…“. И не чине то из себе, због благочестивости, него зато што „тако треба“. Некада млади говоре: „Шта је ово? Да иду у цркву са стиснутим вратом ( – због кравате – прим. прев.)! Одох оданде!“ И одлазе и враћају се наги. Долазе у другу крајност. Схваташ: Све то чине јер се супротстављају. И када имају идеале, немају ваљане узоре. Због тога је потребно да их неко усмери ка ревности, да их покрене једноставним животом. Они се љуте када духовни људи и свештеници покушавају да их задрже методима овога света. Када, међутим, нађу оно што је часно, али и једноставно и искрено, тада имају проблема. Јер када је неко искрен и не потчини самога себе, онда је једностављан и има смирење. Онога ко је то постигао ово смирује, али то осећају и други. Свако разуме да ли са њим заиста саосећаш или лицемерствујеш. Један хулиган је бољи од једног лицемерног хришћанина. Зато, не треба имати лицемерни осмех љубави, него се треба природно понашати – нити злоба нити лицимерство него љубав и искреност. Још је боље ако су ту и емоције, када је остало добро постављено. Треба имати поштоваља (прам људима – прим. прев) и свакако љубави, треба делати једноставно а не по шаблону, јер тако човек остаје само на ономе што је спољашње и постаје спољашњи човек, карневалски кловн.

Унутрашња чистота дивне душе истинитог човека, улепшава и његову спољашњост, и сладост божанске љубави ослађује и његов поглед. Унутрашња лепота душе, осим што улепшава и освећује човека духовно, чини то и са његовом спољашњошћу, предаје га божанској благодати, улепшава и освећује и ружну одећу коју носи благословни човек Божји. Отац Тихон је сашио само једну скуфију и један огртач од дела расе – то је носио, али је задобио велику радост. Јер ако је од споља и носио нешто што је стварно било ружно, то није изгледало ружно, јер га је улепшавала унутрашња лепота његове душе. Једном га је, неки посетилац, фотографисао у тој његовој одећи и у некаквој пиџами, којом га је огрнуо јер је видео дастарац смрзава. И сада, они који гледају на фотографији оца Тихона, мисле да је носио владичанску мандију, док је то у ствари била стара пиџама. Људи су и његове дроњке посматрали са побожношћу и узимали су их као благослов. Један такав благословени човек, који се изнутра изменио и који се и споља осветио,  има веће достојанство, од свих оних људи који се само споља мењају (пресвлачећи своју одећу), а у себи задржавају старог човека са древним гресима.

Извор: Светогорске стазе

Братска посета из Грчке

 

 

 

 

 

 

 

Захваљујући великом ангажовању надлежног пароха свештеника Бранка Божића око изградње  храма, није изостао ни труд око духовног изграђивања повереног му стада.
Овог пута гост у храму посвећеног св. Царевима Константину и Јелени на Кудељарцу у Панчеву, биће гости из Сурутија, Грчке.

IMG-648c8c4f89886d4dc3efa7c067d80d38-V

Концерт хорова у кикиндском храму светога оца Николаја

 

 

 

 

 

 

 

У недељу 23. јуна л. Г. 2019. у кикиндском храму светог оца Николаја одржан је концерт духовне музике, поводом обележавања 800. годишњице самосталности српске цркве и 250. годишњице од почетка градње храма светога оца Николаја у Великој Кикинди, уз учешће четири кикиндска хора и гостију из Зрењанина.

Пригодну беседу одржао је прота Миленко Сандић, главни организатор целе приредбе.

Домаћини су први пут били у свечаним ношњама, чију набавку су омогућили управа Храма и сами чланови а коју је осмислила госпођа Мирјана Бошков Лимбахтер, професор и модни креатор.

Многобројни верници и присутни су са достојном пажњом пропратили цео концерт, изражавајући благодарност свим приређивачима  и учесницима.

Untitled

Untitled1

Untitled2

Untitled3

Списак песама

ХОР ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ НИКОЛЕ
„Оче наш“ – руски напев,
„Тропар Светом Сави“, глас 3. – Ст. Ст. Мокрањац,
                                                                ГОВОР (Прота Миленко Сандић)
„Свјати Боже“ – Ст. Ст. Мокрањац,
„Под твоју милост“ – непознат аутор,
„Херувимска песма“ – монахиња Јулијана Денисова.
диригент: Наташа Француски
ЦРКВЕНО ПЕВАЧКО ДРУШТВО „ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ“ – ЗРЕЊАНИН
„Свјати Боже“ – Митрополит Филарет,
„Христос Воскресе“ – Гребешчиков,
„О, пресвјетаја мати“ – кијевски напев.
солиста и диригент: Зорица Кецић

ХОР „КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ“
„Радујсја“ – Ст. Ст. Мокрањац,
„Оче наш“ – Милован Мишков,
„Тебе поем“ – Дм. Бортњански,
„Достојно јест“ – Корнелије Станковић.
диригент: Ева Француски Арањош
ЖЕНСКИ ХОР „СВЕТИ ЈОСИФ ТЕМИШВАРСКИ“
„Христос анести“ – грчки напев,
„Хвалите имја Господње“ – Арзуманов Дмитриј,
„Пресветаја, пречистаја“ – непознат аутор,
„Свјете тихи“ – Архангелски Александар.
диригент: Даница Мандић
ХОР „АТЕНДИТЕ“
„Маријо славна“,
„Псалам 136“,
„Тебе поем“ – Д. Христов,
„Царска сугуба јектенија“ – М. Говедарица,
„Свјати Боже“ – П. И. Чајковски.
диригент: Биљана Јеремић
СВА ТРИ ХОРА

„Химна Светом Сави“ – Ст. Ст. Мокрањац и „Многаја љета“ – руски народни напев

 

 

Приредили:

Прота Миленко Сандић и

Драгољуб П. Бадрљица, професор

Епископ банатски Никанор у посети Румунији

 

 

 

 

 

 

 

На празник св. великомученика кнеза Лазара, Његово преосвестенство Епископ банатски г. Никанор је у пратњи вископреподобног протосинђела др Клеопе Стефановића, протођакона Игора Станковића и свршеног богослова Трајана Бундре, у вечерњим часовима стигао Митрополију Клужа, где је Његово високопреосвестенство Митрополит Клужа г. Андреј срдачно дочекао Епископа Никанора и његове сапутнике показавши им саборни храм у Клужу.

Сутрадан, када Румунска Православна Црква прославља празник св. апостола Петра и Павла, Митрополит Андреј и Епископ Никанор су служили свету Литургију у манастиру Ребра Парва, који прославља свете апостоле као манастирку славу. На Литургији је узео учешће велики број свештенства, монаштва и верног народа. Епископ Никанор је у беседи истакао историјску важност и братску повезаност српског и румунског народа поменувши да се у Епархији банатској налази тридесет хиљада Румуна те да су односи са Румунском Православном Црквом јако битни. Приликом повратка у Клуж архијереји су осветили гробљанску капелу у селу Кашеју. После тога, архијереји су посетили Православни богословски факултет ,, Ницолае Иван “ и том приликом разговарали о јачању односа Српске и Румунске Православне Цркве. После посете факултету, архијереји су се поздравили и благословом Митрополита Андреја, Епископ Никанор је са својом делегацијом наставио пут у Орадију, где их је у храму св. апостола Андеја дочекао протојереј-ставрофор Василије Бота.

У недељу другу по Педесетници, Епископ Никанор, благословом локалног Епископа Софронија, служио је Литургију у храму св. апостола Андреја уз саслужење своје делегације и братства храма. Епископ је у беседи поздравио братство храма и верни народ парохије св. апостола Андреја и захвалио се на гостопримству. После завршене свете Литургије и трпезе љубави, делегација из Србије је кренула назад.

Трајан Бундра