Monthly Archives: април 2019

Васкршња честитка Епископа банатског г. Никанора

Vaskrsnja cestitka 2019

Архијерејска Литургија на Велики четвртак у Панчеву и боравак честице Хитона Господњег

 

 

 

 

 

Велки четвртак је дан када Црква светкује установљење Свете Тајне Причешћа. На Тајној Вечери Христос нам је оставио, као спомен свог спасоносног страдања – спасоносне Тајне и заповедио Цркви да ово чини у Његов спомен. Стога, после Тајне Вечера Црква је одувек Светом Чашом и Светим Хлебом смрт и васкрсење Господње исповедала. Сваке године ови свети празници подсећају нас на Христова дела и дају нам могућност да светотајински  учествујемо у њима.

Верници града Панчева и Светоуспенског храма имали су велики Благослов на Велики Четвртак. Од Великог уторка у храму борави Ковчег са честицом Хитона Господњег, велика светиња са честицом одежде коју је носио сам Господ Исус Христос. Благословом сестринске Руске Православне Цркве ова светиња је боравила и у другим градовима Банатске епархије, а баш у дане Страсне седмице закључно са Великим петком Хитон Господњи изложен у Богородичином храму у Панчеву је освећивао и укрепљивао реке верника који су са молитвом приступали.

Још једна радост уприличена је на Велики четвртак у Светоуспенском храму: Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор је служио  Свету Литургију Светог Василија Великог уз саслужење дванаесторице свештеника из Панчева и околних места. Епископу су саслуживали протојереји–ставрофори: Радослав Милановић, старешина Светоуспенског храма, Радослав Радмановић, архијерејски намесник панчевачки, протојереји: Стојче Цветковић, старешина Храма Преображења Господњег у Панчеву и Бојан Кошанин парох панчевачки, протонамесници: Милун Павловић, парох панчевачки при насељу„Стрелиште“ и Слађан Тубић, парох панчевачки, јереји: Срђан Шарић, парох из Омољице, Душан Грујић, Милош Пешић, Милош Ранисављевић, Мирко Петровић и Рајко Вулин, пароси панчевачки. На литургији је беседио Јереј Душан Грујић. На крају Свете Литургије се Владика банатски Г. Никанор обратио беседом верном народу и истакао значај ових светих дана Страсне недеље који су нам дати на освећење и изграђивање вере и припремање за сусрет са Васкрслим Христом. Такође, Владика Никанор је нагласио посебну прилику да у Храму борави делић Хитона – одежде, коју је благоизволео на Своме телу носити и Своју Свету Крв на њу излити наш Спаситељ.

јереј мр Мирко Петровић

Постриг у малу схиму у манастиру Свете Тројице у Кикинди

 

 

 

 

 

 

‒ Сестро, како ти је име?

‒ Грешна Магдалина.

‒ Спасавај се у анђелском чину!

            Овако се поздрависмо са малосхимном монахињом на вече њеног монашења.

            А, век проводи у манастиру. Године 1972, коју већ тешко памтимо, у свету обитељ сестара у Месићу, у свет одрицања, сиротовања и послушања улази Јока Митрић. Кад је питасмо за име на крштењу, каже да не зна, да је та давно умрла. У Месићу је дочекује и прима игуманија Теодора (Милошевић); ‒ Света душа ‒ вели сестра Магдалина. После пет година послушништва, кад су је испитали, и она саму себе, је ли за живот манастирски, у расу ју је замонашио блажене успомене епископ банатски Висарион Костић.

            У манастиру Свете Тројице у Кикинди сестра Магдалина своје монашко трагање за Богом наставља од 1987. године. Ту је и упознасмо. Молитва, прислуживање у храму, рад. Тако до данас.

            На дан Свете Марије Египћанке, 14. априла ове године Господње, 2019, кад се време испунило, сестра наша Магдалина је положила монашке завете успевши се на више степенице подвига – замонашена је у чин мале схиме, малог анђелског образа. Монашење је обавио епископ банатски гг. Никанор (Богуновић), уз саслуживање архимандрита Нектарија (Татарина), игумана манастира Средиште, својих ђакона, и у присуству кикиндског свештенства, сестара из манастира Јазак, сестара из манастира Месић, сестара из манастира Хајдучице и верујућег народа. Као духовна мајка, мати Параскева, игуманија јазачка,  монашењу у мандију привела је сестру Магдалину.

            Владичанске су речи те вечери пострижници, али и свима, да је помоћ Божија свакоме и свагда потребна. Јер, ето, они који се света одрекну, већма се на Бога ослањају.

Одабра Бог слабо да посрами јако, а ти, сестро, помени у молитви све нас који целивасмо крст у твојој руци, дарован ти као штит вере и залог спасења.

Тихомир Гајски

Кивот са честицом Беспрекорног Хитона Господњег у храму светих Дамјана и Козме у Кикинди

 

 

 

 

 

 

У недељу 14. априла љета Господњег 2019. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Никанора а са свештеницима из Ваљевске и темишварске епархије и три намесништва Епархије банатске у храм исцелитеља и чудотвораца Козме и Дамјана у Кикинди стигао је кивот са делом одежде коју је Христос носио у последњим моментима крсног страдања.

“ Ако ме љубите, заповести моје држите, и ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља да пребива са вама вавек, Духа истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу вама. Још мало и свет ме више неће видети, а ви ће те ме видети, јер ја живим, и ви ће те живети. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама. Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.“

                                                                                     Јев. По Јовану 15. 15-21.

У дане помрачења дела човека пред Богом и родом. У Време  када се човек уздигао да сведочи моћ себе изнад свемоћи Бога и када је стадо Господње поново пред судом и осудом западних моћника. У време када се умножио бес а љубав устукнула у титрај туге многомученичког стада Христовог, и када се подигла бура да потамни светлост Наднебеску, када смрт куца на врата Вечножитија окађена Господом пред Светосавским племеном српским, када се реч Христос изговара ИХТИСОМ и када дани грешника почину ноћима. Када дело Богочовека добија оптужбу а име његово се распреда по аренама бесчашћа. Када се човек удаљава од Господа Он, Син Божији долази човеку. Долази честица свете хаљине његове у кивоту живља од целог света и већа од целе планете, Вечна. Долази пред народ збуњеног племена, пред срце бивших домаћина и бивших радника, пред испоснике откинуте са страница живота и куца на душе невољника Бесмртна. Долази честица светија од звезда јер и њихов век је пролазан. Долази нит предива натопљена крвљу Богојединца. Долази скуп свих храмова, свих светих лаври и свих манастира. Долази цео Нови Завет да сведочи само јено. БОГА и вечност његову. Да сведочи утројено једно вечно и да нам спусти Духа обновитељ у груди пуне туге.

Како би Господ могао прићи невољнику него кроз опрано око његово. Кроз сузу која га тугом дозива. Он, Син Божији долази са целом свитом својом. Ускомешано небо пропушта зраке сунца и миром кади јутрења кроз које ће доћи Спаситељ света. Вечноприсутни Христос зна да је народ његов прогоњен и скрхан. Збуњен. Заробљен у огледалу илузија. Ухваћен у мреже пролазних сени и да грца Име Његово. Но, Он Цар наднебески честицама свога Хитона ступа пред очи народа. Ступа честицама да га ослепљено око човека види. Нико као Он не види сломљено робље света. Не поцепана колена и укрпљене хаљине. Не болесне и јадне, осакаћене ратовима и немаштином. Не гладне у редовима пред мегамаркетима где стомак постаје комадант мислима. Не угојене материјом и осакаћене безљубљем. Он види у душу Србинову. Види у поцепане барјаке наших борби и ратова пред светим Именом Његовим. Види род свој осакаћен и омржен како се тиска подно иконе Његове да капљица честице Његове благослови оне који се разапеше на Крст часни уз Њега, уз муку и бол његову да га уздахом и јауком одмену. Христос види наша срца. Види наше Боготражитељске уздахе. Плач песме која га слави и дозива. Види оне у колицима како гужвају марамице у белим рукама и шапућу му љубав. Види старице које моле да им отвори врата и да им да милостињу вечности кроз усне пуне јада. Види горде ратнике са пуно рана од којих гноји и крвари душа. Види прогнане имена његовог ради и шаље утеху. Шаље плетиво Богомајке да нас у њега увеже у Љубав Христову. Окупљени у храмовима Србије, уз свештенство и монаштво чекамо Кивот честице Хитона Господњег. Чекамо да по благослову Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила и Високопреосвећеног Митрополита Јарославског и Ростовског Господина Пантелејмона из Спасо-Јаковљевског манастира пошаљу утеху. И стиже мир и стиже љубав. Стиже Исцелитељ и снага. Савезници братства и Вере шаљу утеху на груди исчупаног срца. На сестрицу Србију која тихује за срцем својим за светим и многомученим Косовом и светом Богом брањеном Метохијом. Шаљу нам најсветије што имају да нас обаспу лучом свемира и светлости Христа. Да нас спасу микроном Светог од векова мука. Они знају, последњи бастијон између озвереног нерода света и Бога су мали. Они најмањи. Рибари и тесари. Пастири и земљорадници. Неуки у науци и учени Светим Духом. Они знају да је Савино племе одабрано. Племе математирача и научника. Књижевника и Богоугодника. Они знају да је племе Лазарево племе ратника Христових и да им корак ка Небу запад мрси лажима. Они знају да нестаје, да се осипа племе Светог владике Николаја. Да се најбољи синови рода племените лозе Христове дробе под вилицама немани света. Да се спушта копрена незнања на школе, да се сатире истина. Да се кују златници за откупљење Светосавља и нуди Мелдорам од влаге трулежне јаловине. Да историја праведника добија нова слова и нова значења. Да се највећи омаловажавају, јер цело Свето писмо је пуно тих, Богомученика и сви су једно исто. Зато нам и шаљу утеху. Утеху пред Воскресеније да знамо..

Долази Христос.

Долази онај који ће победити зло. Издржите браћо и недајте да вас ухвати дремеж на стражи свога срца. Ко нам може рећи светију и већу реч од Оца? Ко је тај који има моћнију реч од Мајке и ко је тај који зна реч која ће прекрити ране него брат наш по Христу. И Хитон Христов није само кошуља Крви натопљеоног предива извежене рукама Најсветије Мајке света. Она је наша одежда. Наша света хаљина кроз коју ћемо се обући у Христа. У ове свете дане, од данашњих Цвети, корачамо кроз бол Христову. Кроз суд Светом од људи. Стасавамо у вери, нади и Љубави до своје Голготе и свога Вечножитија у Господу.

Цело небо се мења. Сваки пупољак се стреса од мраза и зиме и буја лепотом. Пред Воскресеније Христово, буди се природа да Воскресеније слави воскресењем семена палог на плодну земљу. Хоће ли васкрснути и Српски род? Хоће ли из Хитона Христовог изаћи довољно снаге да обезглављено племе ратника, мислилаца, богоугодника, страдалника Светосаваца и Православаца подигне из муља нада и да опет засија лепотом расцветалог крина?

По храмовима мук редова мученика. Уздахом се одговара на сваку молитву. Дрхтуљи пламичак на свећи пун јецаја. У Мајчинским очима трослика туге. За децом која су отишла у свет, за животом који им је одузет у част недоличних и она највећа туга од свих туга Мајки за сином Мучеником. Орачима су спале руке тешке од земље. Радницима се савила рамена од тешког лива и ватре, копачима од глине, а подно Хитона сви се спајају у једно, у Љубав. У свету тајну Љубави. Чујем у дрхтају безречних усана исто:“ Када смо сејали, Богу смо сејали, када смо ковали и рађали, градили и ратовали све смо са Богом и Богу стварали. Мноштво пута смо остављали рало и наковањ и журили на свету Литургију Богу и никад нисмо били већи од данас када је Бог дошао нама. Када смо ми домаћини Њему. Њему који је смисао целог света и целе васељене.“

Заиста, подно светог неба скрушени, изспузава народ српски подно Хитона истканог Богомајчинским рукама да се сакрије од урлика света. Од беса човечанства отопљених маски и утоне у мир уздаха Богородице уткане у свету одежду Христову. Заиста милост БогоХриста над умором нашег рода је велика. Осети се у кораку окупљеног робља света док искораком из муке пружа своју душу и своју сузу ка Хитону. Пружа свој Дух ка светом Духу вечности да се омили љубави Господњој, љубави која је на кратко напустила Вечнорајско насеље да се спусти ка уморном роду свога винограда.

У Кикинди на дан Цвети Љета Господњег 2019.

Раб Господњи Борис Стапарац

 

ВЕРНИЦИ СРПСКЕ И РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ТРАДИЦИОНАЛНО ОБЕЛЕЖИЛИ ЛАЗАРЕВУ СУБОТУ И ЦВЕТИ

 

 

 

 

 

 

ВРБИЦИ СЕ НАЈВИШЕ ОБРАДОВАЛИ МАЛИШАНИ

У присуству грађана, парохијана  и гостију 20. априла у свим православним храмовима у општини Алибунар традиционалном литургијом и освећењем врбових гранчица свечано су обележени Лазарева субота и Цвети. Празник је посвећен уласку Господа  Исуса Христа у Јерусалим и припрему за његово страдање и Васкрсење. Овај дан посвећен је последњој недељи Христовог живота и  страдања Господњег.Празник је традиционално обележен  у Банатском Карловцу, Владимировцу, Локвама, Иланџи, Добрици, Новом Козјаку, Селеушу  и Николинцима  а изузетно свечано било је у Алибунару где су празник  прославиле Српска и Румунска Православна Црква. Богослужење је вршио протојереј ставрофор Борко Лукић уз саслужење свештеника Момира Ранковића  који су  малишанима и парохијанима  делили звончиће, слаткише и освештане врбове гранчице.Потом су сви скупа опходили  цркву.Парохијани сестринске Румунске Православне Цркве предвођени протојерејом Петром Мараном у пратњи црквеног хора  духовни чин обавили су на сличан начин крај сеоске чесме код Цапљиге која симболише извор живота. Протојереј Борко Лукић изразио је задовољство што овим празником парохијани осећају радост доласка и Васкрсења Исуса Христа и верницима пожелео је срећу .За ову прилику допутовао  је и  један број наших земљака на привременом раду у Западно европским земљама који  најрадоснији празник традиционално  дочекују  у кругу најмилијих.

          Ференц  Косо

Хуманитарни Васкршњи базар

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Поштовани пријатељи обавештавамо вас да ће се у четвртак 18.04 од 16:30 до 18:00 часова одржати хуманитарни Васкршњи базар у Основној школи Стеван Сремац у Борчи, па вас позивамо да заједно са нама узмете учешће у овом догађају и подржите нас како би смо што више прикупили новца за две породице из наше школе којима ћемо проследити тај новац. Овај базар су подржали и узели активно учешће и градска Општина Палилула, дечији часопис „Светосавско Звонце“ Православно спортско друштво Света Србија, КУД Борчански опанак, хор манастира Богородице Тројеручице, иконописачка радионица познатог уметника Ненада Стојкова и познати  спортски играчи звезде Вујадин Савић и партизана Саша Здјелар, кајакашице сестре Молдован и тенисерка Бојана Јовановски. 
 
У сарадњи са ученицима млађег узраста од првог до четвртог разреда и њиховим учитељицама продаваће се производи које су направили у виду дрвених јаја, честитки, корпица и других производа Васкрскршње тематике . Такође ученици трећег разреда ће заједно са својим вероучитељем отпевати једну Васкршњу песмицу.
 
Поред тога учешће у овој манифестацији је узела и Црква Светога оца Николаја из Борче и донирала нам одређене производе који ће се наћи на стандовима овога базара.
 
На крају манифестације ће се одржати фудбалска утакмица између фудбалског клуба Оле из Борче и ученика основне школе Стеван Сремац.

Архијерејска Литургија и Рукоположење у манастиру Војловици на Благовести

 

 

 

 

 

 

 

Празник Благовести свечано је прослављен у манастиру Војловици, надомак града Панчева светом Архијерејском Литургијом.

Овај велики празник посвећен Пресветој Богородици ове године је празнован у четврту недељу Часнога поста, када се Православна Црква сећа Светог Јована Лествичника, великог подвижника и учитеља смирења и покајања, рођеног 525. године. И недељна служба и овај велики празник полако нас уводе у највећи хришћански празник, који је пред нама – Васкрсење Господа нашега Исуса Христа. Стога је недељно сабрање у манастиру Војловици било торжествено и свечано.

 Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор. Епископу су саслуживали: протојереј – ставрофор Радослав Радмановић, Архијерејски намесник панчевачки и парох при храму Успења Пресвете Богородице из Панчева, јереј Милош Пешић, такође парох при поменутом храму, јереј Милан Јовановић, старешина храма Преноса моштију св. Оца Николаја из Борче, јереј Мирко Петровић, парох при Светосавском храму из Панчева и ђакони: протођакон Игор Станковић из Вршца и Радан Шарић ђакон при Светоуспенском храму у Панчеву.

Празничну и недељну службу у Војловичкој обитељи, посвећеној Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу увеличала је и света Тајна рукоположења у чин ђаконски. У анђелски чин рукоположен је руком Епископа Никанора ђакон Милош Мизић из Панчева. Новорукоположени ђакон је рођен 24. 05. 1994. године у Београду, студент је Православног Богословског факултета у Београду, ожењен супругом Мирјаном и имају сина Арсенија.

Проповедник на Литургији, јереј Мирко Петровић протумачио је значај Празника за наше спасење, а Владика Никанор је након причешћа верника на крају Литургије поучио верни народ и истакао да све дарове примамо од Господа, Началника нашег спасења по мери нашег смирења и узрастања у Христовом Јеванђељу и да је Пресвета Дјева Марија својом вером нама Путеводитељка, а својим молитвама Покров нашега спасења. 

јереј мр Мирко Петровић

Радови на изградњи храма Светог цара Константина и царице Јелене у Панчеву

 

 

 

 

 

 

Са великим поносом и радошћу извештавамо да су настављени радови на изградњи  храма Светог цара Константина и царице Јелене у Панчевачком насељу Кудељарски насип.Тренутно су у току  радови  на покривању централне куполе, последње грађевинске фазе у  целокупном процесу покривања храма те да ће уз Божији благослов, добру  вољу и несебичну жртву верног народа храм после 4 године захтевних  грађевинских радова  у целости бити покривен.

У току је Часни пост и време када се духом и телом припремамо да  посведочимо истинску Христову жртву за сав народ свој и коначну победу  живота над смрти, вечности над пролазности, остварену у Христовом  Васкрсењу.

Стога позивам све људе добре воље који су у могућности и који имају  добру вољу да заједничком жртвом помогнемо завршетак радова на храму  те да се за празник Христовог Васкрсења саберемо под кровом нашег  храма који ће иза свих нас остати у вечности да сведочи љубав у  Христу, саборност у народу и искрену жртву једне бројчано мале али  духовно велике заједнице.

Свако добро од Васкрслог Господа Вам желим.
Нека Вам Бог подари све оно што људи не могу.

Молитвени Поздрав
свештеник Бранко Божић

Ваше прилоге можете уплатити путем Жиро рачуна број: 355-3200265520-19
Прималац: храм светог цара Константина и царице Јелене у изградњи