Monthly Archives: новембар 2018

Поводом 100 година од завршетка првог светског рата

 

 

 

 

 

 

 

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа банатског Никанора на стогудишњицу од пробоја Солунског фронта одржан је парастос за војне и цивилне жртве мученика србских у храму светих Врачева Козме и Дамјана у Кикинди.

По завршетку молитве, одржана је и беседа о свештеницима српске Православне цркве у војсци и њихове жртве у ратовима. Предавање су одржали надлежни војни свештеник за пешадијски састав у Војсци Републике Србије капетан Ђорђе Стојисављевић, уз подршку војног свештеника капетана Љубише Човића и заставника Мила Даљевића, помоћника војног свештеника у команди 1 бригаде Копнене војске у Новом Саду. Тема беседе: ,,Улога и значај српског војног свештеника у Првом светском рату и данас“.

Буди слободан и храбар. Не бој се и не плаши се; јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.

Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мојега; кога да се страшим?

                                                                             Ис.Нав. 1,9 ; Псалм 27,1

Радост светлости Господње на дан Воскресења Христовог када свештенооци војске српске доносе глас да се у редове наших јунака вратила реч Христова и богослужење свете Евхаристије. Има ли дакле веће части него доживети да као млад човек, патриота будеш изабран да служиш Богу и роду испраћен на сваки задатак молитвом те исповеђен и причешћен? Па наравно да нема. Јер у ово време катаклизме човека када се он узјогунио да буде бог, када се оружа силом моћи да покорава и поробљава све оно што је физички мање, захвалимо светом Небу што је кануло милост међу нашу децу да их устоличи части имена  војника Христових.

Из крви је поникла наша вера, пише у Молитвама под гором, златомислени свети владика Нилолај Велимировић, из крви њеног оснивача и његових апостола, из крви оних херојских душа које Бог с времена на време шаље људској раси да је учине бољом и благороднијом.

Таква је судбина, браћо, нашег рода, да се најбољи у њему морају жртвовати, да би мањи и лошији могли живети. Велики људи и не долазе у свет да уживају радости света, но да те радости открију и омогуће својој малој браћи.

Но Бог тако хоће, драга браћо, да велики људи у смрти постану још већи, још моћнији, још речитији. Кад уста њихова замукну, крв њихова виче и враћа људе са њихових вратоломних, заблудних странпутица.

Заиста је радостна вест, да је свештенство поново, после 72. године уз наше јунаке. Да реч свештеноотачка уз свете Литургије и учење доктрине вере, између сила и моћи, између богатства и охолости подиже мало Светосавско племе у равнину на мегдану слободе.

Заблагодаримо свештеницима што уз војску Српску пострадаше у Великом рату и свим бунама пре и после Првог светског рата. Заблагодаримо и свим свештенооцима мученицима који уз св. оца Саву метаније чине пред Христом да наше мало стадо не изједу вуци но да се ојачани у вери удостојимо Свеживота у Христу. Даће Бог да нас свештенооци науче да се опашемо оружјем вере. Да засијамо пред светом лепотом Христових војника и да се удостојимо кад тренут живота прође Царства Небеског и вечножитија у Христу живом.

Радост је дан светог пре. мученика Галактиона када су војни официри свештеници Војске републике Србије донели вест да су нови Југовићи стали у одбрану уз Крст и веру свог малог народа и велике отаџбине. Слављена моћ силе јунака србских достојни славе Лазарове војске и свих србских војника.

Зашто је ово велика вест? Зашто је ово вест као она после Косовског боја када је цела војска Лазарова бранећи Крс и своје светиње од којих су од цркава, манастира и икона и породице и земља србинова, погинула и била Васкрсла уз Христа? Па зато што каже Свето Писмо у посланици Римљанима:

Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са њиме, знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире, смрт више не влада њиме. Јер што је умро, греху је умро за свагда, а што живи, Богу живи. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи у Христу Исусу, Господу нашем.

 Дакле. Уласком свете саборне и апостолске, цркве Христове, уласком вере Светосавске у редове наше војске наш војник постаје бесмртан. Има ли веће и претежније у свету?

 Уочи Сабора свет. Архангела Михаила Аранђеловдана љета Господњег 2018.

 

Вајар и књижевник Борис Стапарац

МОШТИ 18 РУСКИХ СВЕТИТЕЉА У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

У Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора, од 10. до 13. новембра 2018. године, боравио је Кивот са деловима Моштију:

Светог благоверног Александра Невског, Великог кнеза,

Преподобног Сергија Радоњешког, Чудотворца,

Преподобног Корнилија Перејаславског,

Преподобног Данила Перејаславског,

Преподобног Никите Перејаславског, Столпника,

Светог благоверног Василија, Кнеза јарославског,

Светог благоверног Андреја, Кнеза смоленског, Чудотворца перејаславског,

Светог Јакова, Епископа ростовског,

Светог благоверног Романа, Кнеза угљичког,

Светог Исаије, Епископа ростовског,

Светог Игнатија, Епископа ростовског,

Светог Игнатија (Брјанчанинова), Епископа кавкаског,

Светог благоверног Константина, Кнеза јарославског,

Светог Свештеномученика Агатангела, Митрополита јарославског,

Преподобног Аврамија Ростовског, Чудотворца,

Светог Димитрија, Митропоолита ростовског,

Светог Мученика Јована Чеполосова, младенца,

Светих благоверних Теодора, Давида и Константина, Кнежева јарославских.

Дочек Светих моштију је уприличен у порти Светог храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву, о спомену Светог Димитрија Ростовског, чији се делић Моштију налази у Кивоту, у суботу 10. новембра 2018. године у 15 часова. Кивот са Светим моштима су унели у храм Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор и Високопречасни протојереји-ставрофори Радослав Милановић и Радослав Радмановић из Панчева, Љубиша Милић из Црепаје и Живанко Поповић из Ковина, уз учешће још преко 30 свештеника Архијерејских намесништава вршачког, панчевачког, ковинског и црепајског, протођакона Игора Станковића из Вршца и парохијског ђакона Ивана Барајевца из Панчева, у присуству верника из Панчева и околних места. Том приликом су појани тропар и кондак из службе Сабора ростовских и јарославских Светитеља.

Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор се у беседи захвалио Руској Православног Цркви, Најсветијим Патријарсима – руском Г. Кирилу и српском Г. Иринеју,  на благослову, и делегацији која је у пратњи Светих моштију.

Свештеници су током боравка Светих моштију у храму, по чреди од по сат времена, били крај Кивота и миросали вернике који су се поклањали и целивали Мошти. Читане су и молитве за здравље онима који су их искали.

Још једно утешно поклапање је било у недељу, 11. новембра 2018. године, када Црква празнује спомен Преподобног Аврамија Ростовског Чудотворца, оснивача првог манастира у Ростову, чији се делић Светих моштију такође налази у Кивоту. Свету Литургију је служио Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, Архијерејски намесник панчевачки, саслуживали Високопречасни протојереј-ставрофор Мирослав Стојков из Темишвара (Српска Православна епархија темишварска, Румунија) и парохијски ђакон Иван Барајевац, а појао је хор Православне српске Саборне цркве из Темишвара, којим је дириговао господин проф. Јоца Бугарски из Темишвара.

У уторак, 13. новембра 2018. године, саборно је одслужена Света Литургија. Началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић, Старешина храма, а саслуживали су свештеници из Архијерејских намесништава панчевачког, вршачког, белоцркванског и алибунарског, и парохијски ђакон Иван Барајевац. У 9 часова су Свете мошти испраћене пут Вршца.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

МИТРОВДАН – ДАН ГРАДА ПАНЧЕВА

 

 

 

 

 

 

На Православном гробљу у Панчеву у Ружиној улици су на Митровдан, у четвртак, 8. новембра 2018. године у 10 часова, протонамесник Милун Павловић и јереј Милош Пешић, панчевачки пароси, одслужили помен ослободиоцима Панчева пред спомеником Мученицима и жртвама Ослободилачког рата 1914-1918, који је подигла Добротворна задруга Српкиња панчевачких.

Помену су присуствовали председник Скупштине града Панчева господин Тигран Киш, госпођа Душанка Степанов, саветник за послове протокола Кабинета градоначелника града Панчева, представници Војске Србије, Удружења потомака ратника 1912-1918 „Петар Арачић“, гости из Приједора (Република Српска) и Перника (Бугарска), и грађани Панчева. Након помена, по протоколу, уследило је полагање венаца и цвећа на споменик.

Господин Срђан Божовић, историчар Народног музеја у Панчеву, одржао је слово о операцији ослобођења Панчева 8-9. новембра 1918. године, којом је руководио капетан Петар Арачић, командант Првог батаљона, Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“. Данас (дивизијски) генерал Петар Арачић (1885-1958), као ослободилац Панчева, има своју улицу у центру Панчева.

„Коло српских сестара“ је на Митровдан пре 90 година (1928) на јужном зиду Светог храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву поставило спомен плочу „у знак народног признања за ослобођење и уједињење својој браћи палим и умрлим добровољцима и четницима учесницима у ослободилачким устанцима и ратовима од Кочиног устанка до потпуног ослобођења и уједињења заслужним синовима града Панчева“. Након Свете Литургије је у порти и пред овим спомен обележјем одслужен помен.

На почетку свечане седнице Скупштине града Панчева, поводом Дана града, која је почела  у 12 часова у Културном центру, Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина, отпевало је химну Републике Србије „Боже правде“, као и пар пригодних песама.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

Најава: Дочек моштију руских светитеља у Храму Успењa Пресвете Богородице у Панчеву

 

 

 

 

 

 

Најава: Дочек моштију руских светитеља у Храму Успењa Пресвете Богородице у Панчеву

plakat