Monthly Archives: април 2018

МОШТИ ТУМАНСКИХ ЧУДОТВОРАЦА У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

 

„Сагледавајући чудесну светлост горе таворске, причасници живота вечнога постасте и сведоци пута бесмртности, учитељи покајања и правоживља, међу Преподобнимâ засијавши, Оци наши Зосиме Пустињожитељу и Јакове Богомудри, не престајте заступати, пред Престолом Творца, оне који вас молитвено славе.“ (тропар Преподобним Оцима туманским, глас 8.)

У суботу 3. по Пасхи, 28. април 2018. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, делови Светих моштију Преподобних Отаца и Чудотвораца туманских Зосима Синајита и новопросијавшег Јакова Новог, боравили су у панчевачком насељу „Кудељарски насип“ у храму Светих цара Константина и царице Јелене, који је у изградњи.

Након дочека Светих моштију из Српског Православног манастира Тумане (Епархија браничевска), саборно је служена Света Литургија. В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је началствовао, а саслуживали су протојереј Бојан Кошанин, парох у панчевачком насељу „Стрелиште“, јеромонах Петар, сабрат манастира Тумане, јереј Милош Пешић, парох у панчевачком насељу „Доњи град“ и ђакон мр Мирко Петровић, панчевачки гимназијални катихета.

Мноштво поклоника се тискало око Светиње, а не мало верника није ни стало у храм, али су Свету Литургију могли да прате и у порти преко озвучења. Било је прилично причасника, махом деце. По свршетку Литургије, јеромонах Петар је раздавао нафору, а домаћин протонамесник Бранко Божић, парох и старешина храма, миросао је вернике који су целивали кивот са Светим моштима, и читао молитве за здравље. За све присутне поклонике је било припремљено и послужење испред храма.

Сабрат Српског Православног манастира Тумане из суседне нам Епархије браничевске јеромонах Петар је беседио о Светитељима, чије је Свете мошти донео верницима Панчева и околних места на поклоњење и целивање: „Призвани [смо] и позвани да будемо Свети и учествујемо у Светости нашега Господа Исуса Христа. [Зато] сам, дакле, донео за благослов вама Мошти Преподобних Отаца Зосима и Јакова, да буду ту заједно са свима нама, и да сви учествујемо у овоме угодном делу зидања живе Цркве најпре, јер сваки човек је икона самога Бога, и Црква најпре заједница верних, али потребни су нам дакле и храмови, потребна нам је и црква, тако да, тамо где се зида, где се гради, ту је обиље благослова Божијег, јер наша вера увек је жива, увек је дејствена, Бог је увек нов и увек свеж, и зато ће увек бити Цркве и увек ће бити храмова, и хвала Богу да је тако. Хтео бих вам рећи нешто о нашим Преподобним Оцима. Свети Зосим Синајит јесте подвижник, који је са Свете Горе и са горе Синаја, дошао у 14. веку са групом монаха у нашу земљу у време нашега Светог кнеза Лазара. Дакле, бежећи од Турака, који су надирали полако са истока ка западу, и који су угрожавали монахе на Светој Гори, [на позив] Светог Кнеза, [налазе]  уточиште у нашој земљи, а они су нама као благослов оставили овде своје Свете мошти, утврдили нашу веру, ојачали нас,  и до дан-данас су живо присутни међи нама. Свети Зосим је живео пре 6 векова, [али] он је данас живљи од свих нас. Бог је једини извор живота. Бог је тај у Чијим је рукама живот и смрт, и Бог је васкрсење. Мошти Светитељâ су сведоци, показатељи Васкрсења Христовог и васкрсења нашег. Зато се ми њима поклањамо јер су оне сведоци да ће сви они који су заједно са Господом – васкрснути,  и саваскрснувши с Њим, и добити живот вечни. О Светом Зосиму и његовом животу не знамо пуно. Он се подвизавао у једној пећини у близини манастира Тумана. Предање каже да га је  славни косовски јунак Милош Обилић у лову нехотице ранио, и да је у знак покајања на том месту сазидао цркву. Његови дивни и чудесни подвизи само су знани Богу Јединоме. Међутим, након његовог блаженог упокојења, он своје житије и живот почиње да пише из перспективе будућег Царства Божијег и Царства Небеског. Он [је] данас итекако жив међу нама и пише своје житије, на тај начин што већ вековима, у Светој обитељи манастира Тумана, (он) чудотвори и исцељује народ од најтежих болести и помаже и крепи нас у нашим проблемима и животним мукама. Зато ми је и особито драго да вашој љубави, очигледно овде присутној, јер она нас је овде све сабрала у Име Божије, (да) ето донесемо тај благослов Светих моштију, да се поклоните, целивате, да се помолите, јер Светитељи су истински пријатељи Божији. Светитељи су највеће и најверније иконе Божије, и они објављују Васкрслог Христа међу нама и Његову присутност међу нама. Зато, слободно, искрено и са љубављу целивајте, поклоните се, приступите, помолите се Светим Оцима Зосиму и Јакову јер они су најпре наши пријатељи и наши помоћници, и они су блиски Богу Живоме, и они су посредници наших молитви пред самим Престолом Творца. А све што од нас траже је искрено срце и да им искрено и са вером приступимо. Ту су такође Мошти Преподобног Оца Јакова који је ближи нашем времену. Велики подвижник, један од највећих подвижника у скоријој историји наше помесне Цркве, сведок великог покајања. Завршио је [школовање]  на престижним универзитетима у Француској, на Сорбони у Паризу, и у Монпељеу (фр. Montpellier). Два доктората је одбранио, један из области Философије, други из области Права. Радио је као дипломата при Амбасади српској у Француској, и кад се вратио са својих 40-так година у нашу земљу, када се сусрео са Светим Владиком Николајем, он је оставио и напустио ташто знање, и предао се истинској мудрости, истинском знању, које је Христос Бог наш, и одрекао се апсолутно своје каријере, свега онога што је имао, и одлучио да послужи Светој Цркви, Светом Владики Николају, као монах најпре у Охриду, манастиру Жичи и на крају у манастиру Тумане, где се упокојио 1946. године од последица батинања [недобронамерника] тадашњег богоборног режима, који је тада наступио у нашој земљи. Свети Јаков [Нови] јесте сведок покајања, као што сам вам то рекао, зато што као човек са својих 40 година, са пуно стеченог [овоземаљског] образовања, свега тога се одриче и показује да је могуће човеку да се окрене и да се упути ка Господу, и да [нас] Бог увек призива и [да је] покајање увек актуелно, [а све је] то је велики пример нама. Дакле, још једном захваљујем вам се на љубави, желим вам благослов из наше Свете обитељи, и ту смо дошли да заједно учествујемо са вама у духовној радости, да се окупљамо јер ако имамо љубави међу собом, тада је и Бог међу нама, и тиме показујемо да смо истински Христови следбеници. Данас је дан радости јер сви учествујемо заједно у радости Васкрслог Христа, и Светитељи и ми грешни на земљи, приносимо Господу молитве и благодарења, и очекујемо милост од Њега. Нека благослов Светих Отаца туманских буде са вама. Још једном вам кажем, слободно им приступите с љубављу, са поверењем, и верујем да ће свима помоћи јер су многима помогли. Ми смо, наша братија, већ 4 године у манастиру Тумане, и сведоци смо бројних исцељења, бројне живе помоћи Светитељâ. Данас је наступило неко време када све гледамо рационално и све гледамо логички, а вера је жива вера. Бог је дошао не да донесе неку идеологију, философију, него је донео благодат Духа Светога, донео је Царство Небеско међу нас, донео је Самога Себе, донео је исцељење, донео је чудеса. Зато наша вера јесте вера искуства, вера сједињавања са Господом, вера Бога Живога, међу нама грешнима, Који нам прашта и Који нас освећује, и вера чудеса. Православље је вера чудеса јер је жив Бог, и као што је чудотворио у оне дане када је био на земљи међу нама, тако и данас кроз Своје Свêте чудотвори и походи народ Свој, сабира нас, али оставља нам слободу да ми сами верујемо у Њега, не намећући се, него да Га прихватимо, и са љубављу благодарност да Му узнесемо. Да сте живи и здрави. Нека је слављен и хваљен Христос Бог наш са свима Светима Својим. Амин. Христос васкрсе!“

Старешина храма протонамесник Бранко Божић се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору на благослову, игуману Димитрију, браћи свештеницима који су литургисали, као и свима присутнима, који су дошли да се поклоне Светим моштима и помогну својим прилозима изградњу храма.

 

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

 

Број жиро рачуна на који се може уплатити прилог за изградњу храма Светих цара Константина и царице Јелене у Панчеву је: 355-3200265520-19

Васкршњи концерт у Храму Св. Козме и Дамјана у Кикинди

 

 

 

 

 

У Храму Св. Козме и Дамјана у Кикинди 15. априла 2018. године одржан је Васкршњи концерт  духовне музике и духовне поезије. Концерт је одржан у жељи да се подели радост Христовог васкресења и радост 15-е годишњице од почетка изградње Храма Св. Козме и Дамјана у Кикинди.

У духу васкршње радости Програм је отпочео стиховима Господе, дај нам вечно пролеће радости, које је Васкрсли Господ засијао у душама свих хришћана“.

Сабрање је отворио Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор који се обратио представницима друштвене заједнице, присутном свештенству, учесницима Програма и свим присутним верницима. Његово преосвештенство се захвалило свима који су се одазвали позиву и дошли на Васкршњи концерт да поделимо заједно радост Христовог васкресења и радост 15-е годишњице од почетка изградње Храма Св. Козме и Дамјана. Присутнима је посебно нагласио  значај Васкрса за нас православне вернике, као и радост Васкрсења. У својој беседи Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је нагласио да је Господ позвао наш нараштај  да сагради још један Храм. Ми својим прилозима, радом, умећем, молитвама, по Божијем промислу, изграђујемо и себе, и постајемо приложници захваљујући тако Господу за сва добра која нам је Он дао и за све оно што нам је за спасење потребно.

И овом приликом подсетили смо се да је од самог почетка постојала идеја да се, упоредо с грађевинским радовима, организују духовне, културне манифестације, донаторске вечери и концерти, духовна предавања, радионице за децу и друге активности,  а све у циљу прикупљања, како материјалне, тако и духовне подршке градњи. Највећи део посла око градње Храма већ је завршен.

Први Госпојински добротворни концерт одржан још 2003. године. Идеја о изградњи Храма родила се деведесетих година 20. века, када је наш народ, духовно ослабљен, одлучио да себи и свом потомству изгради још једну светињу, која ће бити доказ његовог духовног препорода. Од 1996. прикупљана је документација, по пројекту господина Димитрија Маринковића да би 2003. године, доласком оца Бобана Петровића из Ђале, јер је њему поверено вођење послова с Одбором за изградњу, почела изградња.

Храм Светих Козме и Дамјана је још од почетка изградње постао значајно средиште духовног окупљања. Велики број појединаца, а нарочито деце и младих, у многобројним организованим активностима, дао је свој допринос и подршку градњи Светог храма, кроз новчана даривања, радно ангажовање и друге видове даривања, према могућностима.

Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је записао: „Живимо у тешком и смутном времену у коме се лако манипулише децом и младим људима“. Од 2003. године одржано је шест Духовних радионица „Зрно горушичино – Градимо себе и Храм заједно“ за децу и младе, а 2009. године је први пут организован Први православни духовни сабор (камп) деце и младих и он се одржава до сада сваке године.

На ледини је изграђен Храм, помоћни објекти у Порти и спомен чесма, а сада су активнсти посвећене даљем сакупљању средстава за израду фасаде Храма, куповина полијелеја и хороса и завршетак грађевинских радова на Парохијском дому.

Хор домаћин – Женски хор „Свети Јосиф Темишварски“,  који води Даница Мандић, отворио је Васкрсно сабрање. У Програму су још учествовали: Панчевачко српско црквено певачко друштво, диригент Вера Царина; Мешовити хор „Свети Арсеније Сремац“ из Сремских Карловаца, диригент Мила Латиновић Радонић;  и Мешовити хор „Свети Роман Мелод“ из Суботице, диригент Драгана Николић.

Своју поезију говориле су: Десанка Ристић, Драгица Оличков, Марија Миљковић и Марија Танацков, кикиндске песникиње које пишу духовну поезију.

Присутнима се обратио и старешина Храма Светих Козме и Дамјана отац Бобан Петровић који се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу Банатском Господину Никанору на доласку, беседи, као и на подршци и помоћи коју је и сам Епископ уложио у изградњу Храма Светих Козме и Дамјана.  Он се присутном свештенству, гостима и верницима захвалио што су својим присуством увеличали Васкршњи концерт. Отац Бобан Петровић је зажелео пуно успеха у даљем раду учесницима програма и изразио наду да ће планирано прикупљање средстава за грађевинске радове који предстоје, уз Божију помоћ и помоћ приложника бити обезбеђени како би наша генерација дочекала велику радост освећења храма.

Велики број гостију и верника дошао је да подели лепоту и радост Васкрса, умилност нашег православног хорског појања, радост стварања нових стихова духовне поезије, радост привођења крају градње још једног Храма у Кикинди и да учествује у заједничком молитвеном уздизању које је предводио Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор.

На крају Програма концерта било је велико задовољство саслушати саборно појање сва четири хора.

                                                                                                Марија Танацков

ДОЧЕК МОШТИЈУ ТУМАНСКИХ ЧУДОТВОРАЦА У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

ХРАМ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ  У ПАНЧЕВУ-КУДЕЉАРСКИ НАСИП СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БАНАТСКОГ Г. НИКАНОРА ОРГАНИЗУЈЕ ДОЧЕК МОШТИЈУ ПРЕПОДОБНИХ ТУМАНСКИХ ЧУДОТВОРАЦА СВЕТОГ ЗОСИМА И СВЕТОГ ЈАКОВА НОВОГ У СУБОТУ 28. АПРИЛА 2018. ГОДИНЕ У 8:45 ЧАСОВА.

СЛУЖИЋЕ СЕ СВЕТА ЛИТУРГИЈА,
ВРШИЋЕ СЕ ПОКЛОЊЕЊЕ СВЕТИМ МОШТИМА,
ЧИТАЋЕ СЕ МОЛИTВЕ ЗА ЗДРАВЉЕ,
ОДРЖАЋЕ СЕ ПРЕДАВАЊЕ.

ДОБРОДОШЛИ !
СВЕШТЕНИК БРАНКО БОЖИЋ

PLAKAT SA BLAGOSLOV VLADIKA

 

Светли – Васкрсни уторак у Успенском храму у Панчеву

Трећи дан Васкрсења Христова је торжествено прослављен Светом Архијерејском Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву. Дан који створи Господ да се радујемо у њему незалазном светлошћу Васкрсења Христовог и да будемо учесници Божије победе може се једино светом Литургијом најбоље доживети. Стога се Празник над празницима литургијски прославља током целе Светле недеље.

Трећи дан Васкрса – Светли уторак посвећен је чудесном јављању Васкрслог Господа двојици ученика на путу за Емаус, светом Луки и Клеопи. Ову јеванђелску повест нам доноси Лукино Јеванђеље. Наиме, двојица ученика после Христовог страдања нису знали да је Господ васкрсао и нису га препознали када им се Он придружио на путу за Емаус. Путем им је тајанствени странац разјаснио шта је у Светом Писму о њему писано и да је требало да Он пострада и васкрсне. Док им је објашњавао Писмо њима је горело срце од радост. Међутим, тек када су стигавши у село и седећи са Њим за трпезом примили из Његових руку Свети хлеб тада су препознали Васкрслог Спаситеља. Овај догађај показује да се у Светој Литургији најочитије открива Тајна Васкрсења и светли уторак нас на то подсећа.

Свету Литургију је служио Епископ банатски Господин Никанор уз саслужење свештеника светоуспенског храма: протојереја – ставрофора Стевана Урошева, Радослава Милановића – старешине храма и Радослава Радмановића, архијерејског намесника, протонамесника Слађана Тубића и јереја Душана Грујића и Милоша Пешића и протођакона Игора Станковића и ђакона Мирка Петровића.

Проповедник на Литургији о. Стеван Урошев је подсетио у беседи на сва јављања Васкрслог Господа својим ученицима која нам Јеванђеља доносе. На крају Литургије Владика Никанор је поучио народ о Тајни Васкрсења Христовог као победе васцелог људског рода и верном народу поделио васкршња јаја на Благослов.

Ђакон мр Мирко Петровић

Васкрс у Успенском храму у Панчеву

 

 

 

 

 

 

„У јеврејском језику, реч ПАСХА значи пролазак, прелазак и избављење. Јеврејски празник Пасха био је успомена на пролазак Анђелâ мимо домова јеврејских, и на избављење Јевреја из ропства фараоновог. Наша, хришћанска Пасха (тј. Ускрс) превођење је – крсном смрћу Христовом, и Васкрсењем Његовим – из смрти у вечни живот, од земље на небо – у Царство Небеско.“ (Светачник, том други, стр. 677)

„Господ је васкрсао из мртвих рано ујутро, у први недељни дан. Том приликом, био је у Гробу страшан земљотрес, и Анђео Господњи сишао је с неба, и одвалио камен на улазу у Гроб, а стражари – уплашени свим тим – попадали су као мртви. Само што је било почело да се расвиће, Марија Магдалина, и неколико других жена – Марија Клеопова, Саломија, и Јована – пошле су, са благоуханим мирисима Гробу Господњем, да помажу тело Христово. Кад су пришче Гробу, нису у њему нашле тело Исусово, него су – од Анђела – примиле вест о Васкрсењу Господњем, и одмах су пожуриле да о томе известе Ученике Његове. Марија Магдалина, која је остала крај Гроба, удостојила се да прва од њих види Васкрслог Господа. После тога, Он се јавио и осталим Женама-мироносицама, које су одлазиле од Гроба. У Светом Писму нигде се јасно не каже да је и Пресвета Богородица видела Васкрслог Господа. Али, предање и црквене песме (и нарочито Св. Григорије Палама) саопштавају да је Христос – по Свом Васкрсењу – пре свих, обрадовао Својим јављањем Матер Своју.“ (исто)

У Велику Суботу је одложена богослужбена књига „Посни триод“, из које су се појале песме током Великог поста (припремних седмица, Свете Четрдесетнице и Страсне седмице), и узима се „Цветни триод“, који се још зове „Пентикостар“ јер садржи службе за дане Педесетнице (гр. Пентикост), почев од првог дана Васкрса, до Недеље Свих Светих, а „показује божанско Васкрсење и прослављање Господње, и духовно весеље Црве због тога.“ „Цветни триод је стваран од 5. до 14. века, с тим што су му прве облике дали Свети Јован Дамаскин и Јосиф Студит, Архиепископ солунски (+830).“ (исто, стр. 653)

Једна од Пасхалних стихира које се поју, у преводу на савремени српски језик, поучава нас љубави, а гласи овако: „Свану нам дивна Пасха, Пасха, Господња Пасха, најчаснија Пасха. Загрлимо један другога са радошћу јер је Пасха. О, Пасхо, избављење од жалости, јер данас Христос засија из гроба као из дворца, испуни жене радошћу говорећи: проповедајте (реците) Апостолима.“

У поноћ између 7. и 8. априла 2018. године, погасила су се светла у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, и кренула је Васкршња литија, предвођена свим свештеницима који су носили упаљене свеће, и ђаконом, праћени мноштвом народа. У појање песме „Воскресеније Твоје“, ишло се улицама Димитрија Туцовића, Генерала Петра Арачића, преко Трга Слободе, улицама Војводе Радомира Путника, Војводе Живојина Мишића, преко Трга Краља Петра Првог, улицама Бранка Радичевића и Свезозара Милетића. Јутрење је почело испред затворених врата храма, а настављено свечаним уласком свештенства и народа. Старешина храм, Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић, прочитао је Васкршње слово Светог Јована Златоуста.

Јутрење је служио протонамесник Слађан Тубић, уз учешће ђакона мр Мирка Петровића,  а појали су протојереј-ставрофор Стеван Урошев, и вероучитељи Владимир Козић и Стефан Симић.

Прва (поноћна) Света Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву,  саборно је служена након што је верни народ целивао Крст, Јеванђеље и Икону Васкрсења. Началствовао је протонамесник Слађан Тубић, саслуживали јереји Душан Грујић и Милош Пешић, а појали поменути вероучитељи и Стојан Оморац. Уместо беседе, као и у свим храмовима, прочитана је Васкршња посланица Његове Светости Господина Иринеја, Патријарха српског и осталих Архијерејâ наше Цркве. Велики број верника се причестио, из два Путира, а после Литургије су, уз раздавање нафоре, дељена црвена јаја – символ Васкрса.

У поноћ су служене Свете Литургије и у храму Преображења Господњег у Панчеву и у храму Светих Архангела Српског Православног манастира Војловица код Панчева.

Друга Света Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, саборно је служена на Васкрс у 9:30 часова. Началстовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Стеван Урошев, саслуживали протојереји-ставрофори Радослав Милановић и Радослав Радмановић, и ђакон мр Мирко Петровић, а појало је Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина.

Свете Литургије су служене и у осталим панчевачким храмовима: Преображења Господњег у насељу Горњи град, Светог Саве у насељу Младост, Светог Великомученика Георгија на Православном гробљу и Светог цара Константина и царице Јелене у насељу Кудељарски насип.

Дечији хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којим је дириговала госпођа Борјана Стражмештеров, учествовао је на Светој Литургији у храму Светог Оца Николаја у Омољици.

Другог дана Васкрса, Света Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, такође је саборно служена. И у Литургији и у Литији око храма су учествовали сви свештениници и ђакон, хористи и верници.

Христос васкрсе из мртвих! Ваистину васкрсе!

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

„На Свети и Велики Петак вршимо сећање на Света и спасоносна и страшна страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј. пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после свега овога, крст и смрт.“ (извор: Синаксар)

„А треба знати и ово да се у шести дан седмице, дакле у петак, разапе Господ, јер је у шести дан у почетку и створен човек. Но и у шести час дана (подне), био је на крст разапет, јер у том часу, као што се говори, и Адам је пруживши руку дотакао са забрањеног дрвета, и умро. Јер доликоваше да у онај час у којем је био поражен, да у њему опет буде обновљен. А у врту, као и Адам у Рају. Горки напитак (оцат са жучи помешан) принесен Христу, представљаше кушање (Адама у Рају). Шамарање показиваше нашу слободу. Пљување, и срамотно вођење, враћање нашег достојанства, а трнов венац – скидање проклетства са нас. Скерлетна хаљина – за кожне хаљине, и наше царско достојанство. Клинци, умртвљење и непоретност нашег греха. Крст, означава дрво у Рају. Прободена ребра означавају Адамово ребро, од којег је саздана Ева, преко које је дошао преступ. Копље – одговара пламеном мачу. Вода из ребра, слика је крштења. Крв и трска, којима нам је као цар црвеним словима, даровао и потписао древну отаџбину.“ (исто)

Говори се од неких особитих Светитеља, да је глава Адамова лежи тамо, где је распет Христос – Глава свих, пошто је ту Адам од Анђелâ био погребен, и да је дакле крштен Христовом крвљу која је ту истекла. Наиме, Адамова глава је за време потопа избила ван земље, коју је Соломон у своје време многим камењем покрио. Зато се то место назива Место лобање (Голгота).

Царске часове на Свети и Велики Петак, састав Светог Кирила (376-444), Архиепископа александријског, у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву је служио Високопречани протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког, пре подне 6. априла 2018. године. На тим часовима се, осим по три псалма, читају тропари и стихире, чија је тема добровољно страдање Господа Исуса Христа, одређена пророштва, делови посланица, одабрана зачала Страсних јеванђеља и молитве.

„Вучен на Крст, овако си говорио Господе: За које дело хоћете да ме разапнете, Јудеји? јер што раслабљене ваше учврстих? што мртве као од сна подигох? Крвоточиву исцелих, а Хананејку помиловах? За које дело хоћете да ме убијете, Јудеји? Но угледаћете, безаконици, Христа, Кога сада пробадате.“ (славник са Трећег часа)

Поподне је служено Вечерње са изношењем Плаштанице у коме су учествовали сви свештеници панчевачког Светоуспенског храма, ђакон, чтец Владимир Козић, Стојан Оморац и Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина.

Увече, са почетком у 20 часова, саборно је служено и Јутрење Велике Суботе – погребење и статије, заједно са службом Благовести, које ове године падоше у Велику Суботу, а пред крај и Литија – трократни ход око храма са Плаштаницом, коју су носили свештеници праћени верницима. Статије, тј. „песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због рапећа и смрти Њеног сина, Господа Исуса Христа, али и патње које најављују Његово славно Васкрсење“ (СВЕТА БЕЛИКА СУБОТА – СТАТИЈЕ, Уводна реч, издање Изадачке фондације СПЦ), комбиноване са стиховима псалма 118, појали су свештеници, а остатак службе су читали и појали вероучитељ Стефан Симић и Стојан Оморац.

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христовим телом, скинутим са Крста. Њу не треба поистовећивати са антиминсом на Часној Трпези у олтару, без кога не може да се литургише, а у који су ушивене Свете мошти. То помињемо јер је управо антиминс грешком поистовећен са плаштаницом у Великом речнику страних речи и израза, издавача Прометеј, Нови Сад 2006.

Она представља Плаштаницу, којом је Благообразни Јосиф из Ариматеје, скинувши с дрвета (Крста), пречисто Тело Христово обавио са мирисима и у новом гробу сахранивши положио.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

„Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као [покајни] разбојник исповедам Те: Помени ме, Господе, у Царству Твоме!“ (превод тропара „Вечери Твојеја тајнија“, који се поје на Велики четвртак уместо песма: „Иже херувими“, „Тјело Христово“, „Да испољнатсја уста наша“ и као причастан)

У Свети и Велики Четвртак, 5. априла 2018. године, Вечерње с входом са Јеванђељем и у наставку Литургију Светог Василија Великог у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, служио је старешина храма Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић, уз саслужење ђакона мр Мирка Петровића, а појали су протојереј-ставрофор Стеван Урошев, чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац. Причестио се знатан број верника јер је у овај дан Господ установио Свету Тајну причешћа.

„Дан [је овај] посвећен спомену на умовеније (прање) ногу, установљење Тајне вечере, опроштајну беседу Исуса Христа с ученицима – у Сионској горници, и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање.“ (Светачник, том други, стр. 672)

Поменута Сионска горница или Аногеон је велика прострта соба, где је Господ извршио Последњу (тајну) вечеру са Својим Ученицима.. У истој просторији су се Свети Апостоли били затворили после Вазнесења Господа Христа, на које је у дан Педесетнице и сишао Свети Дух на њих. (исти извор)

Свети Атанасије Велики је мишљења да је Пасха припремљена у дому Зеведеја и да је он носио воду у крчагу, иако су други другачије о томе рекли.

Причестио се ту и Јуда на Тајној вечери, али је изашао и отишао непријатељима и продао свога Учитеља Божанског. Зато Свети Јован Златоусти у једној својој беседи говори „да се сви они који Божанствену Литургију и пре свршетка остављају, без да последњу молитву дочекају, Јуди уподобљавају.“ Нажалост, често се да видети како – надајмо се само из незнања – они који ређе долазе у храм, чим приступе Светој Чаши, излазе и напуштају храм.

Само у Јерусалиму, по заамвоној молитви бива и Чин умивања ногу.

„А изгледа, да је Христос пре свих Јуду умио, који је бестидно сео на прво место, а на крају Петру приступа. А овај беше ватренији од свих, не диопушта Учитељу, и опет брзо уступа. Умивши, дакле, ноге њихове, и преславну висину показавши смирењем, узев опет ризу и севши, учи их да љубе један другога, и да не траже старешинства. А док су они јели, и о издаји почиње да говори. А док се ученици смућиваху због речи, Исус говори само Јовану тајно: Коме Ја умочивши хлеб дам, то је тај који ће ме издати. Јер да је Петар чуо ову реч, како беше ватренији од других, Јуду би убио.“ (део Синаксара за Велики Четвртак)

Исус Христос је завршио Пасху са Ученицима по закону: „најпре право стојећи, и опасани, са обућом на ногама, штаповима у рукама, и друго све што закон заповеда, да се не би нашао као законопреступник“. (извор: Синаксар)

Божански Златоуст говори да, „пре но што ће почети да вечерају, устаје од вечере, скида горњу хаљину, и воду илива у умиваоник, све сам радећи, уједно, дакле, и Јуду посрамљиваше, а уједно и Ученике подсећајући, да не траже старешинство.“ (исто)

„Поћутавши мало, узев хлеб, говори: примите, једите; а исто тако и чашу: пијте од ње сви – рекавши – јер је ово крв Моја Новога Завета, ово чините у Мој спомен.“ (исто) Просфора је, дакле, хлеб, а не опресноци (бесквасни хлебови), које на жртву неки приносе.

Увече је вршено Јутрење Великог петка и свештеници су редом читали 12 Страсних јеванђеља у којима су Јеванђелисти описали – за нас спасоносна – страдања Господња: крст, клинце, копље, смрт. Ђакон је вршио предвиђена кађења и произносио јектеније, а појац Стојан Оморац читао и појао антифоне, стихире и тропаре.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

На Велику среду у Храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву служена је Света Тајна Јелеосвећења. Призив благодати Божије на свето уље, које исцељује душевне и телесне немоћи болних и немоћних извршили су панчевачки свештеници: протојереји – ставрофори Стеван Урошев и Радослав Радмановић, протојереји Војин Козлина и Бојан Кошанин, протонамесник Слађан Тубић и јереји Велимир Бирманац, Душан Грујић и Милош Пешић уз саслужење ђакона Мирка Петровића. Освећеним уљем су потом помазани верници.

Света Тајна Јелеосвећења је молитва Цркве која је упућена Богу Оцу, Који је послао свога Јединородног Сина, Господа Исуса Христа, да посредством освећеног уља посети, укрепи, олакша и исцели верне, као што то и Свето Писмо јасно сведочи: Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. (Јк 5, 14–15).

 

Ђакон мр Мирко Петровић

Васкршња прича

 

 

 

 

 

 

Христос Васкресе!

    Васкрс је највећи хришћански празник, дан Христовог васкрснућа. Када сване дан Васкрсења Христовог, са свих торњева православних храмова дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Васкрс је празник који највише воле деца, јер чим устану траже јаја да би се такмичиличије јаје је најтврђе. Зато смо ми нашу причу о Васкрсу започели причом о празнику дечје радости, о Врбици. 

   У Основној школи „ Мара Јанковић“ из Кусића говорило се о васкршњим празницима и обичајима. Ученици другог и трећег разреда са својим вероучитељем, јерејом Николом Ивановићем и учитељицама  Олгицом Стошић и Милицом Арашков оживели су васкршње обичаје на једном часу верске наставе.

Тог дана  плели смо венчиће од врбе. Ученици су  једни другима звончиће везане на тробојку  стављали око врата, а венчиће од врбе на главу. Затим смо се присетили једног од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, по устаљеној традицији фарбања јаја на Велики петак. Васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и за оне који га примају зато су  и наша ускршња јаја била украшена најлепшим шарама. Васкршње јутро када сване, на столу стоји корпа са офарбаним јајима. Тада је у нашој учионици настало весеље и такмичење чије је јаје најтврђе. То представља велику радост за сву децу.

   Као што знате кроз наше место протиче река Нера, а овако је протекла наша прича о Васкрсу.

                                                             Христос Васкресе!

                                                            Ваистину Васкресе!

                                                                                                                          
учитељица

Милица Арашков

ВРБИЦА И ЦВЕТИ У ПАНЧЕВУ

 

 

 

 

 

 

″На Престолу на Небу, а на Земљи си на магарету био Христе Боже, Који си примио анђелску хвалу и певање деце која Ти кличу: Благословен си Ти, Који си дошао да спасеш Адама!″ (кондак Празника).

 У шесту недељу Часног или Великог поста, наша се Црква торжествено сећа Свечаног и царског уласка Господа Исуса Христа на магарету у Јерусалим. Ова недеља се зове и Цветна. Свештеници су обучени у зелене одежде јер је народ дочекао Христа као цара, простирући по путу хаљине своје и зелене гране палмине. Они који су ишли пред Њим и за Њим, носили су у рукама зелене палмине гранчице и клицали: Осана Сину Давидову. Иначе, у Правослаљу зелена боја означава благодат Духа Светога. Ако се питаш: зашто је баш благоизволео да уседне на магаре и уђе у Јерусалим? Одговор можеш наћи у Старом Завету, где пророк Захарија прориче: ″Ево, Цар твој иде теби кротак.″ А кротак је, како наш блаженопочивши Епископ Хризостом тумачи синаксар Празника, јер иде на магарету, и добровољно – на страдање.

 Пошто је окончана Четрдесетница, предстоји Страсна седмица, коју постимо сећајући се Господњих страдања (црквенословенски – страсти) и појачавамо молитву и чешће долазимо у храм на јединствена богослужења у годишњем кругу, тако и састрадавамо са Христом и жељно очекујемо Његово славно Васкрсење: ″Умирем с Тобом крштењем Христе Боже, а Васкрсењем Твојим удостојавам се бесмртног живота, и певајући Ти кличем – Осана на висинама! Благословен је Онај Који долази у Име Господње!″ (други тропар Празника).

 „Кад је улазио Христос, на данашњи дан, у Јерусалим, изашли су Му Јерусалимљани, као што казује Еванђеље (Јн. 12,1-18), с палмовим гранама на сусрет, простирали су Му одеће своје по путу, којим је ишао, и упратили су Га у град вичићи: Осана! Благословен грјадиј во Имја Господње, Цар израиљев. Јерусалимљани нису знали нашто долази Христос к њима, дакле, нису знали ни зашто Га дочекују тако весело, ни зашто Га прате тако одушевљено у град. Они су чинили то с тога, што су чули да је оживио и изазвао из гроба мртвога Лазара, и да чини свакојака чудеса, па су се надали, да ће да чини и код њих, и да покаже овога пута да је Он обећани Месија, и Послани од Бога цар Израилев. Али ми, који смо уписани у књизи нове благодати међу последоватеље Христове, знамо данас, шта је говорио Христос за тај пут Свој ученицима Својима на шест дана пред што ће да се преобрази славно на гори Таворској. Дакле, знамо да је ушао овога пута тако јавно и свечано у Јерусалим, да страда и да остави у страстима (страдањима) Својима – врêло вечних заслуга Својих за спасење свега света, и знамо да су Га пратили Јерусалимљани, као победитеља вечне смрти, на Његову смрт времену, у којој се отворио источник вечног живота, и да идемо и ми са овим врбовим гранчицама спомену страсти (страдања) и смрти Његове на сусрет.“ (одломак из беседе на Цветну недељу Никанора Грујића, бившег православно-српског Епископа пакрачког)

Из истог извора не може да се изостави поука: „Ако, дакле, хоћемо да нам уроде данашње врбове гранчице наше чистим весељем ускршњим; а ми треба да очистимо ове страсне седмице душу и срце своје од греха, јер ови ће да претворе и њих у трнове венце, који ће нам да окрваве весеље ускршње и духовну радост нашу.“

У Недељу шесту поста односно Цветну, 1. априла 2018. године, Литургију Златоустову у Светом храму Успења Пресвете Богородице саборно су служили протојереји-ставрофори Стеван Урошев, Радослав Милановић и Радослав Радмановић, протонамесник Слађан Тубић, јереји Душан Грујић и Милош Пешић, уз учешће ђакона мр Мирка Петровића и Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. 

Уочи Празника, у суботу 31. марта 2018. године, народу и деци окупљеним у порти храма, свештеници су поделили освећене гранчице врбе, а потом су сви заједно учествовали у Литији улицама око порте. В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је са ђаконом служио Празнично вечерње, а на потом је учешћем Дечјег хора Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којим је дириговала госпођа Борјана Стражмештеров, навечерје Празника улепшано, сем врбицом, звончићима, дечјим жагором у порти, – и песмом дивних дечјих гласова у славу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Аутор чланка: инж. Стојан М. Оморац, појац

Исповест свештенства Панчевачког намесништва у Омољици

 

 

 

 

 

 

 

Ове године, у петак прве недеље Свете и Велике Четрдесетнице, дана 23. фебруара, исповест свештенства Панчевачког намесништва и Архијерејска Литургија Пређеосвећених Дарова служени су у Омољици. Домаћини, јереј Драган Урошев, старешина Цркве Светог оца Николаја у Омољици и јереј Срђан Шарић дочекали су Архијереја Епископа банатског Господина Никанора, браћу – свештенике и ђаконе. У братској слози пре Свете Пређеосвећене Литургије обављена је исповест свештеника и ђакона пред духовником протонамесником Сашом Чатлајићем, оповским архијерејским намесником. Његовом Преосвештенству Епископу Никанору на Светој Пређеосвећеној Литургији саслуживали су протојереј – ставрофор Радослав Милановић, старешина Светоуспенског храма у Панчеву, протојереј Бојан Кошанин, протонамесници Милун Павловић и Бранко Божић, јереј Душан Грујић, панчевачки пароси, као и јереј Бојан Гавриловић из Долова, јереј Недељко Санчанин из Старчева и јереј Горан Кларић из Банатског Брестовца, протођакон Игор Станковић из Вршца и ђакон Мирко Петровић из Панчева.

О значају покајања и исповести за хришћанску душу пригодну беседу одржао је јереј Владимир Петковић, парох глогоњски. Владика је по завршетку службе поучио поверену му паству, народ и свештенство речима утехе и снаге, како би се добрим подвигом подвизавали у време поста и достојно припремили за најрадоснији Празник – Васкрс.

Пре трпезе љубави одржан је састанак свештенства са Архијерејем  на коме је архијерејски намесник панчевачки протојереј – ставрофор Радослав Радмановић поднео извештај о активностима и црквеним приликама током године.

Ђакон мр Мирко Петровић

29983032_2206971422653123_8558664248019322806_o