Monthly Archives: јул 2017

СЛАВА МАНАСТИРА ВОЈЛОВИЦЕ КОД ПАНЧЕВА

Свету Литургију у манастирском храму Светих Архангела Михаила и Гаврила, у среду, 26. јула 2017. године, служио је јереј Душан Грујић, парох панчевачки, уз саслужење протонамесника Желимира Јовановића, пароха елемирског, јеромонаха Василија (Митровића), настојатеља манастира Светог Василија Острошког у Манђелосу (Епархија сремска) и хонорарног ђакона Ненада Савића из Панчева.

Свештеник Душан Грујић је началствовао, беседио и честитао Славу манастира Војловице Високопреподобном игуману Димитрију (Лазићу) и свим верницима који редовно долазе недељом и празницима на Литургију у овај манастир.

Празнично Бденије уочи спомена Сабора Светог Архангела Гаврила је служио јереј Милош Пешић, парох панчевачки.

Облачно време и слабија киша нису ни ове године омели литију око манастирског храма. Сем славског колача, кољива и свеће, овогодишњи кумови славе – породица Пилц из Панчева се потрудила са браћом и сестрама у Христу и око славске трпезе. За наредну годину су кумство прихватиле породице Срданов и Милосављевић из Панчева.

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац

Празник Иконе Богородице Тројеручице у манастиру Средишту

Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Средишту, на празник Иконе Богородице Тројеручице , 25. јула 2017. године.Епископу су саслуживали јереј Веселин Влашки  из Зрењанина, јереј Владимир Тодоровић из Вршца и протођакон Игор Станковић.Након освећења славског жита и пререзаног славског колача, Епископ је подсетио верни народ на сам историјат  Чудотворне Иконе Богородице Тројеручице и на многа чуда која се свакодневно догађају верном народу који искрено и чистог срца моли за помоћ Пресвету Богородицу.

Храмовна слава свети Врачи Козма и Дамјан у Кикинди

У храму светих Козме и Дамјана у Кикинди, трудом свештенства и верног народа свечано је обележена храмовна слава.

У предвечерју Празника, након Вечерња и ове године служена је Света Тајна Јелеосвећења, исцељујуће молитвено окупљање верног народа  који у овим тешким временима  спас и утеху налази у оваквим духоним сабрањима. „Ова света тајна која се извршава у храму посвећеном светим лекарима, бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану, заиста је израз вере свештеника кикиндског намесништва  да помогну верујућим људима и, са друге стране, израз вере оних који се уздају у Божију помоћ да ће ова заједничка молитва бити на корист и спасење за све оне који се, са надом у помоћ Божијих угодника,  помињу“ рекао је отац Бобан обраћајући се верном нарду на крају Свете Тајне.

На дан славе Архијерејску Литургију служио је владика банатски Г. Г. Никанор уз саслуживање великог броја свештеника. Ове године, по први пут је служена  Св. Литургија иза предивног дубореза иконостаса на којем је постављено већ неколико осликаних икона. Торжественој литургији допринела су милозвучна и то двојезична одговарања: женског хора Свети Јосиф Темишварски који је домаћин при овом храму и чланова Византијског хора Свети Николај, са темишварског Теолошког факултета заједно са професором ђаконом Јонус Ардерјану, који су се одазвали позиву овогодишњих кумова славе, братске и пријатељске породице Јадранке и Октавијана Сала из Темишвара. Част и духовну радост овом светом празнику, својим присуством и Литургијским сабрањем, допринело је присуство оца Стефана духовника манастира Велика Ремета са Свете Фрушке Горе.

Саборност у храму када се прослављају његови заштитници, увек доноси истинско окрепљење присутном народу. Ова литургија сабрала је у себи и огромну духовну снагу због одзива тако великог броја свештеника и духовника који су својим молитвеним учешћем умножили Благодат која се, као треперење  захвалне радости, изливала на верни народ. Након Св. Литургије извршено је резање славског колача а потом уз трпезу љубави на којој верни народ заједно са својим Епископом и уваженим гостима наставио празночну свечаност.

Четрнаест година од почетка градње храма, посебно на дан Храмовне славе, 14. јула, када се прослављају свети лекари, безсребреници и чудотворци Козма и Дамјан, показало се да је за велики број наших суграђана и гостију који долазе у све значајнијем броју, заједничко и исто једно чисто осећање. Као ваздух који удишемо, као вода коју пијемо, као бриге и невоље са којима се свакодневно сусрећемо,  али и као радости које нам се поново враћају спознавањем  суштине и смисла живота, тако нам је у душама, дубоко урезан свима исти запис: „Свети Козмо и Дамјане, молите Бога за нас! “

Можда и несвесно, можда само захваљујући  молитвама наших предака, градимо историју оних који се враћају вери својих отаца. Без обзира на то што смо још раслабљени,  што често посустајемо у борби са искушењима, Милошћу Божијом стекли смо Благодат која је поверена нашем нараштају. Кандило вере није загашено и све је јача светлост његовог пламена.

Слава и хвала Богу за све !     

ОСВЕЋЕЊЕ СИЛОСА ПОРОДИЦЕ ВРЕБАЛОВ

О  Павловдану на позив браће Николе и Дејана Вребалов из Врањева да освети њихове силосе на уласку у село Кумане дошао је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор и осветио исте уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Говорчина, Архијерејског намесника новобечејског и протојереја Стеве Миладиновића, пароха куманског, а у присуству свештенства Архијерејског намесништва новобечејског. Преосвећени је у својој пригодној беседи поздравио драге домаћине и пожелео им да уз Божији благослов напредују у својој породичној заједници и послу којим се баве.

Теодор Говорчин, богослов

ПОСЕТА СВЕШТЕНИКА ИЗ РУСИЈЕ ПАНЧЕВУ

У Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, 20. јула 2017. године, када Црква празнује спомен Преподобних Отаца Томе Малеина и Акакија, и Свете Великомученице Киријакије Никомидијске (код нас познате као Свете Недеље), Свету Литургију је служио Старешина храма Преображења Господњег у Панчеву протојереј Стојче Цветковић, саслуживао протојереј Владимир Мироненко са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, а појали су чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац.

Протојереј Владимир Иванович Мироненко, свештенослужитељ Епархије бјелгородске, борави у Србији од 16. до 24. јула 2017. године са благословом Митрополита бјелгородског и старооскољског Господина Јована (Леонидовича) у циљу учвршћивања веза са организацијама руске емиграције у Србији. Сем Београду, посета Панчеву је од значаја због тога што је управо у Панчеву између два светска рата постојала Руска болница са капелом (данас: Дом омладине) у којој су се лечили руски емигранти из целе Краљевине СХС/Југославије, а они који би ту уснули, бивали су погребени на Православном гробљу у Ружиној улици.

Прота Стојче је после Литургије одржао поздравно слово и захвалио се госту на узнесеним молитвама и саслуживању у своје и име братства Светоуспенског храма и присутних верника, којима је потом прота Владимир раздао нафору.

Госта из Русије је срдачно примио и угостио у свечаном салону, у знак добродошлице, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић. У пратњи госта је био и господин Игор Ивановић из Бјелгорода (Русија), пореклом из Долова код Панчева, као преводилац.

Јереј Милош Пешић, који замењује Старешину Светоуспенског храма у одсуству, даривао је госта, у име Српске Православне црквене општине Панчево „Центар“, монографијом о храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, ради сећања на служење у њему.

Предвиђено је да гост, за време свог боравка у Панчеву, литургише у храму Преображења Господњег у Панчеву, одслужи помен на гробу Гаврила (Чепура), Архиепископа Чељабинског и Тројицког, на Православном гробљу у Панчеву, и посети манастир Војловицу код Панчева.

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац

Света Архијерејска Литургија у капели Владичанског двора у Вршцу

Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор служио је 15. јула 2017. године, на празник Чудотворне иконе Богородице Бездинске Свету Архијерејску Литургију у капели Владичанског двора у Вршцу.
Саслуживали су Вршачки свештеници и ђакони и јеромонах Теодор сабрат манастира Средиште.Епископ је у својој беседи напоменуо колики значај за цео род људски има чудотворна икона Богородице Бездинске.Епископ Георгије Летић се 1918-те године преселио у Велику Кикинду, после предаје Темишвара Румунији.Тада је и понео са собом чудотворну икону Богородицу Бездинску да буде у Српској држави са већином Српског народа.

1. јануара 1931.године Епископ Георгије Летић се преселио на упражњену катедру Епископа вршачких, и од тада се чудотворна икона Богородице Бездинске налази у капели Владичанског двора, као заштитница не само Епископског дома и банатске Епархије већ и шире.

ПЕТРОВДАН У ПАНЧЕВУ 2017

На Петровдан, у среду, 12. јула 2017. године, када Света Црква празнује спомен Светих славиних, свехвалиних и врховних Апостола – „за обрезане“ Петра (Симона, старијег сина Јониног из Капернаума) и „за необрезане (незнабошце)“ Павла (Савла из Тарса), у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву је Свету Литургију служио В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, а појали су јереј Милош Пешић, чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац, који је и Апостол читао.

 Чему нас Првоврховни Апостоли уче? „Петар нам вели: показујте у вери вашој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржавање, а у уздржавању трпељивост, а у трпељивости побожност, а у побожности братољубје, а у братољубју љубав; тако радећи нећете згрешити никада… А Павао нам каже: воља је Божија, да будете свети, да не тражите у послу брата свога неправедне добити; јер то ће да наплати, и да освети Господ… Може ли бити боље и спасоносније по нас науке у данашњем времену, које нас одвраћа од Бога, од вере, од Цркве и од спасења нашег? Држимо се, дакле, браћо, те науке и опомене данашњих великих Апостола, па нам неће досадити никакво зло ни онда, ако би и пали у њега, било својом, било туђом кривицом; јер много је боље оном, који страда за то, што добро чини, него ли ономе, који страда за то, што зло чини.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 69)

 „Благодат Господа нашега Исуса Христа, која је помагала Светом Петру и Павлу у радњи и патњи, у врлинама и у самопрегоревању себе самих, готова је, да помогне и нама, да се опростимо заблуда, греха и порока својих, и да постанемо и ми од грешника праведници достојни Царства Небеског, за које су живели и страдали по примеру Небеског Учитеља свога и данашњи велики Апостоли!“ (исто, стр. 70)

 У Законоправилу Светога Саве увршћена си правила Светих Апостола Петра и Павла. Правило 1. гласи: „Ја, Петар, и Павле, заповедамо људима да пет дана раде, а суботом и недељом да се баве у Цркви, ради поучења благоверју, јер субота носи слику битија свеколике твари, а недеља васкрсења.“ У Правилу 7. се поред осталог каже: „Празнујте дан Апостола, јер вам учитељи беху вере у Христа, и Духа Светога достојнима сатворише нас.“ Иако у иконографији има више мотива у живописању Првоврховних Апостола, данас је најчешћи – Загрљај Апостола Петра и Павла.

 Велики број верника се причестио пошто се припремио постом, покајањем и исповешћу, али и молитвом.

 „Христе, не презри ме да сада узмем хлеб, Тело Твоје и божанску Крв Твоју. Нека ми беднику, причешће пречистим и страшним Тајнама Твојим, Господару, не буде на суд, него на живот вечни и бесмртни.“ (кондак канона пред Свето причешће)

 Апостолски или Петровски пост, установљен још у првим вековима Цркве, је окончан, али је Празнична трпеза ове године ипак посна, разрешена на рибу, јер је среда.

 Чињеница да је некадашњи фарисеј Савле (Шаул) из Тарса киликијског, Јеврејин из племена Венијаминова, и злогласни прогонитељ Хришћана, на чудесан начин постао сасуд изабрани Божије благодати, по ријечи сâмога Господа, и највећи трудбеник и ревнитељ међу трудољубивим Апостолима Христовим након крштења у Дамаску, упозорава нас да пазимо да не осудимо неког новообраћеног или новокрштеног због предрасуда, саблазни или јавних грехова из његове или њене прошлости. Ми (можемо да) видимо почињене грехове, али не и покајање, јер само Господ види срце. Један од најчешћих изговора за неиспуњавање прве Црквене заповести о слушању службе Божије сваке недеље и празника, последње две-три деценије, је да у храмове не може да се уђе од, како кажу, бивших комуниста. То не одговара истини, али све и да је тако, требало би сви да се радујемо за сваку душу, као што се Анђели радују, као што се отац радује повратку блуднога сина, као што се пастир радује када пронађе изгубљену овцу. Не смемо никада да заборавимо да је управо покајни разбојник Дисмаз, један од двојице распетих поред Христа, добио Господње  обећање: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са Мном у Рају (Лк. 23,43), као што се и чита о Васкрсу: „У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.“

 Тај „разумни разбојник у муци осећа близину Божију, каје се и моли Богу за спасење, док неразумног мука наводи на хуљење Бога.“ (Свети Владика Николај, Охридски пролог, Созерцање за 29. јун) Јасно је којега од њих двојице, у својим мукама и невољама, треба да подражавамо.

 У нашој помесној Цркви се у овај дан помиње и Пренос моштију Светог Стефана Уроша Трећег (Дечанског) из Звечана у своју обитељ (задужбину – манастир Дечани), као и Преноса моштију Светог Петра Коришког из Кориша у манастир Црна Река.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

Дечији духовни сабор у Кикинди 2017. год.

Првобитна идеја зачета је пре више од једне деценије, утемељена поруком идејног творца Дечијег духовног сабора, оца Бобана Петровића „Градимо себе и храм“, још једном је доказала важност духовног богаћења деце и свих укључених у овај вид духовног неимарства.

На 9. Духовном сабору који је трајао од 3-9. јула 2017. године, окупило се више од 130 учесника и око 30 волонтера.

Лепеза радионица је сваке године богатија за неку нову радионицу. Ове године су то били извиђачи „Прока С. Плави“ из Кикинде, који су покупили симпатије свих учесника сабора.

Литерарна радионица је изнедрила кључну тему „Хлеб наш насушни“ и многобројним успешним радовима обогатила билтен, који је припремила новинарска радионица.

Рад деце се одвијао у преподневним сатима од 9 до 12 и сваког дана је започињао верском наставом, а затим радионицама: ручних радова, иконописањем, ликовном радионицом, израдом колача и магнета.

Тематске целине на часовима верске наставе су обухватиле: Стварање света, рођење Господа Исуса Христа, светитеље и присуство Литургији на Ивандан и у недељу 9. јула, када су се бројни учесници сабора причестили.

Деца су уз стручну помоћ руководиоца радионица припремила и израдила многобројне ручне радове који су изложени на завршној вечери.

У поподневним сатима од 17 до 19, деца су присуствовала: хору, народној традицији, драмским активностима и извиђачима. Организована је посета сувачи, ретко очуваном старом млину на коњски погон.

На Ивандан су сва деца научила Банаћанско коло и исплела венчић, који су с радошћу понели својим кућама.

У оквиру сабора је заживела екологија – бриго о простору у којем се боравило већи део дана у току седмодневних активности.

Свакодневно су деца даривана лепим поклонима: свескама, магнетима, бројаницама, венчићима.

Група жена која је припремала ужину је с пуно љубави бринула о сваком детету. За потребе завршне свечаности су умесиле прелеп славски колач, који је на крају програма с љубављу подељен.

Завршна свечаност је традиционално одржана у вечерњим сатима, у порти храма. Родитељи полазника сабора и многобројни верни народ је с одушевљењем пропратио програм. Свечаност је обухватила три целине с јединственом темом „Хлеб наш насушни“, од жетелачких свечаности до славског колача, уз  музичко- сценским приказ у извођењу хора деце и одраслих, народне традиције и драмских активности. Цео програм је прожет духовно снажним порукама и музиком. Завршну беседу је одржао отац Бобан Петровић, који се захвалио и благословио све учеснике, донаторе и верни народ.

Оснажени и духовно богатији, усадили смо у себе још једно зрно горушичино. Као у пичи из Библије, о Сејачу и семену. Време и наша вера ће показати колико је ко спреман да то посађено зрно однегује и узрасте у себи.

Благодаримо Господу што нас је удостојио да живимо у времену изградње храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди  и  да у овим саборима учествујемо славећи име Господње.

За веру и спасење, у славу Господњу – на  многаја љета!

Десанка Ристић

ХРАМОВНА СЛАВА У ВРАЊЕВУ – НОВИ БЕЧЕЈ

О празнику Рођења Св. Јована Претече дану храма, канонску посету Врањеву благоизволео је учинити Преосвећени Епископ Банатски Г.Г. НИКАНОР и том приликом је одслужио  Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства новобечејског намесништва. За досадашњи труд и рад Преосвећени Епископ одликовао је звањем протонамесника досадашњег јереја Борислава Стојића пр. пароха прве парохије врањевске. Руком Преосвећеног Епископа Г.Г. НИКАНОРА рукоположен је у чин јереја досадашњи новобечејски парохијски ђакон Владимир Мирков. По очитаној замоовној молитви пошло се ван храма у литији а затим је наш Преосвећени Г.Г. Епископ пререзао славски колач и осветио славско кољиво које су припремили кумови породица Јовице Томашев из Врањева а за новог кума се јавио Ивица Станковић са својом породицом. На предлог управе парохије врањевске Архијерејском Граматом признања одликовани су и уврштени у ред ДОБРОТВОРА браћа Никола и Дејан Вребалов из Врањева за њихово несебично помагање своје Свете Цркве а захвалница Црквене Општине Врањево додељена је куму Јовици Томашев за његов дар о храмовној слави. Пригодном беседом Преосвећени Епископ Банатски Г.Г. НИКАНОР обратио се братству храма и верном народу честитајући им славу. Црквено-народни део славља настављен је у порти храма.

 

протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин, Архијерејски намесник новобечејски