Monthly Archives: мај 2017

У Вршцу свечано прослављен заштитник Српске Православне Епархије банатске и града Вршца Свети свештеномученик Теодор епископ Вршачки

На празник Светог Теодора Вршачког, 29. маја 2017. године, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски г. Никанор уз саслужење више свештеника и ђакона Епархије банатске.

Том приликом јереју Владимиру Симеуновићу, старешини храма Светог Теодора, на малом входу додељено је звање протонамесника. Учешће у светој Литургији као и литији око светог храма узели су и градоначелник Вршца са сарадницима и ктитор овог светог храма г. Родољуб Драшковић са којим је и преломљен славски колач.

Преосвећени Владика банатски г. Никанор честитајући славу свом верном народу, говорио о светитељу Теодору Вршачком и његовом значају за род српски. -пископ Теодор се 1594. године нашао на челу устаника у Банату. Устаници су на заставама имали лик Светога Саве. Темишварски паша ухвати у Вршцу владику Теодора и живог га одере. Исте године донете су мошти Светог Саве из манастира Милешеве и спаљене на Врачару, подсетио је Владика.

Дани Русије у Кикинди 13. и 14. маја 2017. године

У Петој недељи по Васкрсу  13. и 14. маја 2017. године Кикинда је била домаћин драгим гостима из Русије. Оба дана су била испуњена бројним догађајима и сусретима. Први дан манифестације почео је у Руском Селу крај Кикинде, Светом Архијерејском Литургијом у Храму Успења Пресвете Богородице коју су служили Њихова Преосвештенства Епископ банатски Господин Никанор и Епископ средњеуралски Господин Јевгениј. Саслуживали су протојереј ставрофор Недељко Васиљевић, протонамесник Бобан Петровић, протонамесник Вујадин Стокић, јереј Милан Петровић и потођакон Игор Станковић. Одмах после Литургије служен је помен на гробу Владимиру Зељинском  једном од најутицајнијих руских сликара, који се обрео у овом Селу након Првог светског рата а који је живописао поменути храм. Ово Село основали су Руси из Закарпатја, који су временом исчезли (углавном хунгаризовани), поновна појава Руса у овом Селу везана је за долазак емиграната белгардејаца после 1918. године.

Потом је служен помен на обновљеном  и освештаном руском гробљу у Кикинди који су служили Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор и Његово Преосвештенство Епископ средњеуралски Господин Јевгениј  уз саслуживање свештенства кикиндског намесништва и појање руског хора који су пратиле  победоносне речи поздрава: „Христос воскресе!“ и одговори живе вере: „Ваистину васкрсе!“. Помену су присуствовали и припадници ветерана специјалних снага Руске Федерације и бројна Руска делегација коју је предводио  генерал Леонид Петрович Решетњиков.

У вечерњим сатима у Народном позоришту одржан је концерт под називом „Музика Русије“. Програм су отворили бивши чланови елитне јединице „Спецназ“ из Москве и Санкт Петербурга, демонстрирајући део обуке и борбе прса у прса у чему им како кажу нема равних у свету а потом је наступио козачки ансамбл „Жива Рус“ из Москве где је публика неретко заједно певала са извођачима.

Други дан за трајно памћење, била је недеља. Недеља као Васкршњи дан, недеља када се у васцелој васељени служи Литургија.  У храму светих Козме и Дамјана, Литургију је служио владика Јевгениј уз саслуживање протојереја Ставрофора Бранка Попова, протојереја ставрофора Арсена Виловски, протонамесника Миладина Спасојевића, протонамесника Бобана Петровића, протонамесника Слободана Дивљаков, јереја Мирослава Бубало и ђакона Ненада Савића.

У поподневним сатима у Народном музеју је одржана научна конференција под називом „Православна монархија 20. века на примеру Русије и Југославије”. Конференцију је отворио руководилац руске делегације, депутат Државне Думе РФ Михаил Дегтјарјев. Присутнима се обратио и генерал Леонид Петрович Решетњиков, а затим и историчар Александар Музафаров. Скупу су се обратили и истраживачи ове теме г. Михаил Смолин и г-ђа Милана Живановић, уз бројно присуство Кикинђана и гостију из Русије. Никита Бондарјев је на конференцији иступио са радом: „Улога и судба православне монархије у 20. веку. Краљ Александар Први Карађорђевић.“ А скуп је испред суорганизатора организације „Наша Србија“ затворио г. Млађан Ђорђевић указујући на значај руско-српских веза. У истој установи уприличено је отварање изложбе фотографија руске уметнице  Ксеније Симонове „Живела Србија“. Руска делегација и домаћини су обишли спомен-плочу Св. Јовану Шангајском, која је постављена на згради Гимназије у Кикинди прошле 2016. године.

Кикинда је својевремено била центар руске емиграције. Наши сународници из Русије овде су нашли своје уточиште, добили су прилику да радне и стварају, да заснивају породице и рађају децу, а у неком смислу Кикинда је постала руски град како је у свом обраћању рекао генерал Решетњиков.

У манастиру Војловици прослављен Свети Николај Жички

Дан када наша Црква празнује светог Владику Николаја Жичког и Охридског је свечано прослављен народним сабрањем у манастиру Војловици, надомак Панчева. Свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор уз саслужење свештеника: протојереја–ставрофора Радослава Радмановића, архијерејског намесника панчевачког, протојереја Бојана Кошанина, пароха панчевачког, јереја: Недељка Санчанина, пароха старчевачког и Срђана Шарића, пароха омољичког и протођакона Игора Станковића из Вршца. За певницом су појали јереј Жељко Младеновић, парох у Панчеву и ђакон Ненад Савић из Панчева, а Апостол је прочитао господин Владимир Пурковић, свршени богослов.

У току Свете Литургије проповедник јереј Срђан Шарић је подсетио на значај Светог Николаја Српскога за сав род наш рекавши да: „по мишљењу преподобног оца Јустина Поповића нема србина православца и светитеља који се тако лако може упоредити са Светим Савом до самог Владике Николаја“. Његов пут је био попут Апостола који просвећује свој народ и за њега подноси сваку жртву. Свети Николај Жички као какав српски Давид по кротости и српски Соломон по мудрости, гласноговорник попут пророка Илије, а опет благ попут Спаситеља нашег Исуса Христа је светило нашем народу на путу спасења.

На крају Свете Литургије Епископ Никанор је благословио жито и преломио Славски колач и благословио кумове овогодишње Славе Радосава и Јадранку Урошевић. Потом се Владика Никанор обратио верном народу поуком љубави и истакао везу манастира Војловице и Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, који је провео последње дане у отаџбини управо у овој светињи. Наиме, после немачке окупације владика Николај је интерниран у манастир Љубостињу, а касније је био премештен и заточен са патријархом српским Гаврилом у манастиру Војловици. Из овог манастира немци су их 14. септембра 1944. одвели у злогласни логор Дахау. Стога је Епископ Никанор рекао да Светог Владику Николаја са правом можемо назвати поред Охридски и Жички још и Војловички, јер је у овој светињи узносио своје молитве Богу за спас нашег народа.

Епископ Никанор је истакао да је Свети Владика Николај био проповедник Васкрслог Христа и да је Васкрсење Христово победа која разгони таму и страх: „Јер, као што поручује Свето Писмо: ако је Бог с нама, ко ће против нас? Поготово када је са нама Васкрсли Господ, Бог Који Васкрсава и спасава.“

Мирко Петровић,

Катихета из Панчева