Monthly Archives: јануар 2017

ОБЕЛЕЖЕНА 75. ГОДИШЊИЦА ОД НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ

Епископ Иринеј: „Наша вера, вера свих овде присутних, јесте вера наде. Прави човек и прави верник никад не губи наду.

Обележавање седамдесетпетогодишњице Новосадске рације почело је 23. јануара 2017. године, у подне, на Кеју жртава рације. Председник Србије г. Томислав Николић, представници републичке скупштине, Војске Србије, Града Новог Сада, Српске Православне Цркве, Јеврејске општине у Новом Саду, амбасадори Израела, Мађарске и Велике Британије у Србији, као и бројни народ, дошли су да покажу да погром над српским, јеврејским и ромским народом и осталим непријатељима Хортијеве фашистичке Мађарске, из јануара 1942. године, није заборављен и да је наша дужност да се сећамо свих невино страдалих жртава.

Код споменика Породица, г. Милош Вучевић, Градоначелник Новог Сада је, тачно у подне, позвао присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама Новосадске рације, догађаја спроведеног у Новом Саду од 21. до 23. јануара 1942, када је за три дана више од хиљаду грађана Новог Сада – Срба, Јевреја, Рома и других националности, на бруталан начин лишено права на живот.

Наша деца пред очима имају ово трајно обележје које подсећа на стравичан чин нељудскости, на геноцид. Осим трајног сећања у нашој националној свести, истина о фашистичкој Рацији требала би да нас уједини у борби против патолошке мржње и шовинистичког лудила, рекао је г. Вучевић, изражавајући веру да ће убудуће сваки човек у Новом Саду слободно живети и говорити, уважавати се и поштовати у свим нашим разликама.

Снага човека и једног народа је у опраштању, поручио је председник Републике Србије г. Томислав Николић, оценивши да ране на бићу народа зацељујемо праштањем, искреном посвећеношћу да се зло и безумље никада не понови.

Лечимо их истински напорима да се сачува мир. У људској и хришћанској љубави смо се помирили и опростили једни другима, али заборавити нити можемо нити смемо. Иако нема српске, ромске или јеврејске куће у овом граду која не памти своје страдалне претке, невине жртве Новосадске рације, прошлост не можемо изменити али садашњост и будућност ваља нам градити на разуму који позива на сарадњу, на емоцијама које почивају на праштању, никад на мржњи и освети, нагласио је председник Републике Србије.

После говора г. Томислава Николића, програм је настављен молитвеним поменом, који је у име Јеврејске заједнице Србије, одржао господин Исак Асиел, врховни рабин Србије. На новосадском попришту смрти страдало је више од 1200 жртава, светих жртава, убијених само зато што су били Срби и Јевреји. Сетимо се и наших Рома страдалника, који су током Другог светског рата, на просторима бивше Југославије, делили са нама трагичну и страдалничку судбину. Нека им је вечан помен! ‒ казао је рабин Исак Асиел.

Данашњи хладни зимски дан, снегом покривени град, ледом покривени Дунав, слика су и прилика трагичних дана од пре 75 година, навео је Владика бачки г. Иринеј после служења помена невино пострадалима у Новосадској рацији. Епископу су саслуживали: Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа епископи: врањски Пахомије, сремски Василије, банатски Никанор, шумадијски Јован, крушевачки Давид, топлички Арсеније, викар и изасланик Патријарха српског, умировљени канадски Георгије и умировљени милешевски Филарет. Мудра старинска реч каже да је историја учитељица живота. Она то и заиста јесте ако постоје они који хоће да уче. Историја поучава, готово по правилу, веома лоше ученике, међу којима има веома много ђака вишеструких понављача. Наша вера, вера свих овде присутних, јесте вера наде. Прави човек и прави верник никад не губи наду, а учење не тражи најпре од других, него улаже сву енергију своје душе и савести у подвиг сопственог учења те насушне лекције. Молим се, са својом браћом архијерејима, свештеницима и са свима вама за душе невиних жртава – српских, јеврејских, ромских и свих других. Изражавам наду да ће људски род почети да увиђа да из историје морамо да учимо, поручио је Епископ бачки.

Уследило је полагање цвећа на споменик Породица. Венце су положили: председник Србије г. Томислав Николић; градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић; представници републичке скупштине и представници покрајинске владе и скупштине Војводине, амбасадори Израела, Мађарске и Велике Британије, представници амбасаде Русије и Сједињених Америчких Држава, представници Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Матице ромске, као и представници потомака жртава Рације. За разлику од протеклих година обележавања годишњице Рације, у овогодишњем програму је изостављано спуштања венца у Дунав, са брода Речне флотиле, због неповољних временских услова и забране пловидбе Дунавом. Помен је служен и код спомен обележја жртвама Рације на новосадској плажиШтранд, где су представници Града, Јеврејске општине и Црквене општине у Новом Саду положили цвеће.

У програму одржаном на Кеју жртава рације су учествовали хор Саборне цркве Свети Георгије и хор новосадске јеврејске општине Хашира.

 

На Божић, 1942. године, у Јужној Бачкој, фашисти Миклоша Хортија извршили су погром над Србима, Јеврејима, Ромима. Рација је почела 4. јануара у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена је у Бечеју. За три дана у Новом Саду, у водама Дунава нестало је неколико хиљаде Срба, Јевреја, Рома, као и не мали број припадника других етничких група. На стратиште су одвођене читаве породице, од најстаријих до најмлађих.

Како би се на што достојнији начин обележила годишњица страшних злочина и очувало сећање на невине жртве, Епархија бачка је штампала друго издање књиге Рација и логори у Бачкој за време Другог светског рата, аутора архимандрита Јована Радосављевића, која ће после обележавања Новосадске рације бити подељена свим основним и средњим школама и вероучитељима на територији Бачке. По благослову Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја, уз књигу ће бити подељен и филм у продукцији Епархије бачке Деца бесмртности.

Извор:Информативна служба Епархије бачке

Епископ Никанор прославио крсну славу

Светим евхаристијским сабрањем у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу  20. јануара 2017. године, на празник Сабора светог Јована Крститеља, Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор прославио је своју крсну славу. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени владика Никанор уз саслужење архимандрита Нектарија, и свештенослужитеља банатске Епархије.

Прослава Светог архиђакона Стефана – Крсне Славе Републике Српске

Свету Архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор уз саслужење свештенства из Вршца уз присуство верног народа, који су пореклом са територија српских крајина и Републике Српске.

Одржан је и молитвени помен за све настрадале у последњем рату од непријатеља вере православне и рода нашег српског.

Свечаном чину резања славског колача у част и помен Светог архиђакона Стефана присуствовали су и представници политичког и јавног живота Републике Српске.

Преосвећени владика Никанор честитао је празник и крсну славу свим представницима и народу Републике Српске са најискренијом жељом да се ова наша „најмлађа сестра“ српских земаља одржи дуговечно и да се страдања и погибије српског народа више никада не понове.

НАЈЛЕПША БОЖИЋНА ЖЕЉА

У организацији Српске православне црквене општине Вршац 8. јануара 2017. године са почетком у 18 часова, у сали духовног центра Свети Теодор Вршачки, одржана је дечија представа под називом „НАЈЛЕПША БОЖИЋНА ЖЕЉА“.Из прелепог Божићног амбијента деца су представом послала поруку наде, помирења, слоге и љубави.Контакт између деце из публике и сцене остварио је „БОЖИЋ БАТА“, који је Божићним питалицама анимирао малишане.Деца су радосно одговарала на постављена питања, а радост нису могла да сакрију када су од Божић Бате добила и по који слаткиш.Публика се од извођача растала заједничким певањем и радосним поздравом “ Мир Божји-Христос се роди!“, са жељом да оваквих догађаја буде што чешће.

Виолета Сандић

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14)

Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16).

Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16).

Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника.

Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4).

Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој.

Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24).

Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности.

У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21).

Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2017. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ бивши нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

Славско сабрање у Епархији врањској

У Врању прослављен празник Светог Игњатија Богоносаца – крсна слава епископа Пахомија

Литургијским сабрањем у Саборном храму Свете Тројице у Врању началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа банатског Никанора, шумадијског Јована, брегалничког Марка, крушевачког Давида, франкфуртског и све Немачке Сергија и врањског Пахомија.

У навечерје празника Светог Игњатија Богоносца, крсне славе Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија, 1. јануара 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије служио је празнично бденије у Саборном храму Свете Тројице у Врању, уз саслужење архимандрита Василија, протојереја-ставрофора Станисава Петрушевића и протосинђела Методија (Марковића).

Бденију су присуствовали Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена Господа Архијереји банатски Никанор, крушевачки Давид и врањски Пахомије, домаћин сабрања. По завршетку бденија, присутним верницима је беседио Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије.

На дан празника и крсне славе, 2. јануара 2017. године, литургијским сабрањем у Саборном храму Свете Тројице у Врању началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа банатског Никанора, шумадијског Јована, брегалничког Марка, крушевачког Давида, франкфуртског и све Немачке Сергија и врањског Пахомија.

Након прочитаног Јеванђеља, празничну беседу произнео је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије честитајући крсну славу домаћину сабрања. Славски колач и жито благосиљао је Епископ банатски г. Никанор, који се такође обратио присутним верницима и домаћину честитао крсну славу.

Обележавању крсне славе епископа Пахомија присуствовао је др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије.

Литургијско сабрање својим појањем увеличале су монахиње из манастира Светог Прохора Пчињског, Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском, Светог великомученика Пантелејмона у Лепчинцу, као и ученици веронауке из Гимназије Бора Станковић у Врању.

По завршетку Литургије, свештенство, монаштво и верујући народ честитао је епископу Пахомију славу у Епископском двору, а трпеза љубави за све присутне приређена је у сали Црквене општине Врање. Након трпезе љубави, реч благодарности домаћину произнео је Блажењејши Архиепископ охридски г. Јован.

У послеподневним часовима, епископа Пахомија је посетио и честитао крсну славу Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игњатије.

Извор:Епархија врањска