Monthly Archives: септембар 2016

ЧИН ВОЗДВИЖЕЊА ЧАСНОГ КРСТА У СВЕТОУСПЕНСКОМ ХРАМУ У ПАНЧЕВУ

У понедељак, 26. септембра 2016. године, вече уочи Свечасног Воздвижења Часног и Животворног Крста, у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, Бденије је служио протојереј-ставрофор Стеван Урошев, привремени парох шесте Светоуспенске парохије у Панчеву, који се недавно вратио из Јерусалима, уз саслужење парохијског ђакона Милоша Ранисављевића.

Након полагања Часног Крста на босиљком украшени диск и преношења на Часну Трпезу – на место Јеванђења – почело је Велико вечерње са петохлебницом. Празничне паримије је читао Стојан Оморац. У наставку је служено Јутрење. Пошто је свештеник обукао потпуно одјејање и окадио Часни Крст, по завршетку појања Великог Славословља га је изнео из олтара – чинећи вход са диском на глави до Царских двери. Током трократног појања тропара Празника – верницима познатог са великог и малог освећења воде – свештеник је тако Часни Крст пренео до припремљеног проскинитарија на средини храма, где је вршен Чин Воздвижења Часног Крста.

Чин Воздвижења Часног Крста обавио је свештеник који ће началствовати на Светој Литургији. Након сваке прозбе је приклањао главу са диском, на педаљ до земље, и постепено се подизао, уздижући тако Часни Крст уз појање – Господи помилуј. Чин је завршен појањем за време поклона: Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и Свјатоје Твоје Воскресеније славим.

По окончању Чина, метанисали су и целивали Часни Крст најпре свештеници, ђакон и појац, а потом и присутни верници јер „данас нам треба више него икада да гледамо на Часни Крст и да живимо тајном Часнога Крста, као појединци и као народ.“ (из беседе Митрополита црногорског-приморског Амфилохија, бившег Епископа банатског, на Крстовдан 2000. године у манастиру Острог)

Проналазак и Уздизање Часног Крста се збио 320. године за време владавине Светог цара Константина (Александријска хроника). Како је царева мајка Јелена дошла у Јерусалим, како је тражила и нашла Крст Господњи, и како је саградила цркву, забележио је Сократ Схоластик (Историја Цркве, Шибеник 2002, стр. 31-32). „У тој епохи, Празник готово да и није излазио из граница Јерусалима, пошто о њему нико и не говори. Може се претпоставити да је он празнован само у оним црквама које су имале делић Часног Крста (нпр. црква у Константинопољу). Општецрквено поштовање овог Празника највероватније почиње тек по повратку Крста, кога узима персијски цар Хозрој. Спомен на тај догађај је 3. мај, док се на западу (пре VII века) тај догађај почиње празновати 14. септембра.“ (Михаил Скабаланович, Тумачење типика, Шибеник 2004, стр. 234)

На сâм дан Празника, у уторак 27/14. септембра 2016. године, Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Стеван Урошев, уз саслужење парохијског ђакона Милоша Ранисављевића. Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић је читао Апостол, а у славу Господњу и част Животворног Крста су појали В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј Радослав Радмановић, протонамесник Чедо Симић и појац Стојан Оморац.

инж. Стојан М. Оморац

 

 

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У БОРЧИ

У недељу једанесту по Духовима, на празник светог мученика Агатоника и свештеномученика Горазда Чешког, 4. септембра 2016. године, у Светониколајевском храму у Борчи, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Г.Г. Никанор, уз саслужење протојереја-ставрофора Радослава Милановића (старешине Светоуспенског храма у Панчеву), протојереја Драгана Васиљевића (стрешине храма у Борчи), протојереја Радослава Радмановића (В.Д. Архијерејског намесника панчевачког), протојереја Владе
Благојевића, протонамесника Бранка Божића (из Панчева), протонамесника Бранислава Миљковића, јереја Саше Чатлајића (В.Д. Архијерејског намесника оповског), протођакона Игора Станковића из Вршца, ђакона Милана Јовановића, ђакона Александра Танацковића (Архиепископија београдско-карловачка) и ђакона Сретена Тадића (Епархија шабачка).Учешће за певницом узели су ученици Богословије Светог Саве из
Београда, чтецирали су мр Мирко Петровић из Панчева, Милорад Алексин и Будимир Кокотовић вероучитељи из Борче, а апостол је читао г. Милан Калинић из Београда.
Његово Преосвештенство Епископ банатски Г.Г. Никанор на Светој Архијерејској Литургији, рукоположио је ђакона Милана Јовановића у свештенички чин. Након тога, Епископ се обратио верном народу и у својој пастирској беседи упутио честитке новорукоположеном свештенику Милану, његовој породици као и верном народу који је добио новог свештенослужитеља у Борчи.Након Литургије, свештеник Милан Јовановић приредио је трпезу љубави у парохијској сали, као и послужење за верни народ.

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ЧИН ЂАКОНА

У суботу, 3. септембра 2016. године, шестог дана попразништва Успења Пресветe Славне Владичице наше Богородице и увек Дјеве Марије, када Црква празнује спомен Светог Апостола Тадеја, Свете Мученице Вассе и њене деце, а наша помесна Црква и спомен Светог новог Преподобномученика Рафаила (Момчиловића), игумана манастира Шишатовац на Светој Гори Фрушкој и иконописца, у Панчеву је у Светоуспенском храму Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор, уз саслужење протојереја-ставрофора Стевана Урошева, протојереја-ставрофора Радослава Милановића (Старешина храма), протојереја Радослава Радмановића (В.Д. Архијерејског намесника панчевачког), протонамесника Чеда Симића, протонамесника Бранка Божића, јереја Душан Грујића,  јереја Маринка Стикића из насеља Адашевци код Шида (Епархија сремска), јереја Милоша Пешића, протођакона Игора Станковића из Вршца, ђакона Милана Јовановића из Борче и новорукоположеног ђакона Милоша Ранисављевића из Ваљева, и учешће хора „Серафим Саровски“ из Зрењанина, појца Стојана Оморца и вероучитељâ Миладина Лукете и Велибора Јанковића. Чтецирали су студент теологије Стефан Симић и катихета мр Мирко Петровић, који је и Апостол читао.

Милош Ранисављевић је рођен 10. децембра 1988. године у Ваљеву. Завршио је Карловачку богословију „Свети Арсеније Сремац“, а сада је студент-апсолвент ПБФ-а „Свети Василије Острошки“ у Фочи. За вероучитеља у Панчеву је постављен 2012. године. Једно време је свакодневно појао и обављао остала послушања у манастиру Војловица. Са изабраницом Магдаленом се венчао јула 2016. године.  Старешина Светоуспенског храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић га је, вече уочи рукоположења, као свог духовног сина, поставио пред Икону Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, подсетио га на Стражни суд Божји, и затражио од њега „да искрено, по својој савести, исповеди све своје пређашње грехе које је као човек у животу учинио“. Тако „испитавши дубину његовог срца“, исповедник је утврдио да је достојан свештеничког чина, што је и потврдио читањем Исповедног писма на Светој Архијерејској Литургији, после претварања Часних дарова. Пошто је ипођакон Милош целивао Свето Јеванђеље и Крст, и учинио три земна поклона, ђакони су га увели кроз Царске двери у Олтар и привели Архијереју, коме је по метанијама целивао крст, руку и надбедреник, а касниије и раме, чиме је започео Свети чин ђаконске хиротоније. Након трократног обиласка око Часне Трпезе, уз појање тропара – које верници (препо)знају јер се поју и у чину венчања и приликом ломљења славског колача – када је клекнуо пред њу, Епископ му је на главу положио крај омофора и своју Свету Десницу и прочитао молитве и предао му, по благосиљању: орар, наруквице и служебник.

Представљајући новорукоположеног ђакона Милоша Ранисављевића, Владика Никанор је верницима рекао: „Божанска благодат излива се на оне изабране, које Сâм Господ одреди још од утробе матере њихове. И не само у свештенички чин, него и друга звања, друге службе Цркве Божије и уопште службе Божије, јер све службе су службе Божије. Ова – свештеничка – разликује се [од других] у нечему, рекло би се – не тако значајно, али за нас у Цркви веома значајно, зато што Божанска благодат, коју Господ шаље и Духа Свога Светога да испуни Својом снагом и Својом силом кандидата који прима свештенички чин – не даје се другима. Истина – даје се Божанска благодат и кроз друге Свете Тајне верујућем народу, да се учврсти човек у вери, али свештенички позив јесте позив онај,  који је Сâм Господ установио овде на земљи, и службу, давши тако велико признање свештенослужитељима да иду и проповедају Свето Јеванђеље – Реч Божију, и да разрешавају оне који су сагрешили, ако дођу и искрено се покају, и опраштају грех овде на земљи. И не само то, него још и више. Онај коме свештеници опросте грех, и Бог ће му опростити; и коме свештеници задрже грех, и Господ ће га задржати. Свакако да се све то догађа по вери чврстој и искрености у молитви према Богу, и од стране свештеника и од стране верника. Честитамо нашем ђакону новом, молећи се Богу да њему Свети чин буде на спасење душе и тела. Његовој породици, народу Божијем, ако и када буде рукоположен у чин свештеника, који ће му бити поверен, такође нека Господ – његовим молитвама и трудом и заступништвом пред Богом – дâ спасење.“

Рукоположењу у чин ђакона, оца Милоша Ранисављевића, присуствовали су сем његове супруге, родитеља, рођака и пријатеља – и верници, који иначе долазе у овај Свети храм, али и ученици верске наставе ОШ „Исидора Секулић“ из Панчева, које је на Свету Архијерејску Литургију довео дипл. теолог Владимир Козић, за кога сâм Епископ Никанор каже да је један од најбољих вероучитеља у Епархији банатској.

инж. Стојан М. Оморац

ПРИЗИВ СВЕТОГА ДУХА НА УЧЕНИКЕ У ВРАЊЕВУ

Дана 2. септембра 2016.године, директор основне школе „Јосиф Маринковић“  Влада Давидовић из Врањева-Нови Бечеј,  са вероучитељем  о. Бориславом Стојићем  и осталим професорима, дошли су са свом  децом из школе у храм рођења Св. Јована Претече.У храму су у оба пароха уз саслужење и парохијског ђакона извршили призив Светога Духа. По изласку из храма, сву дечицу наша Црквена општина  почастила је бомбонама да им и настава буде тако слатка.

В.Д. Архијерејског намесника новобечејског протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин