Monthly Archives: август 2016

СЛАВА СВЕТОУСПЕНСКОГ ХРАМА У ПАНЧЕВУ

На Велику Госпојину, у недељу 28. августа 2016. године, када Црква празнује Успење Пресвете Славне Владичице наше Богородице и увек Дјеве Марије, о храмовној слави у Панчеву су Свету Литургију саборно служили протојереј-ставрофор Стеван Урошев, протојереј-ставрофор Радослав Милановић (Старешина храма), протојереј Радослав Радмановић (В.Д. Архијерејског намесника панчевачког), протонамесник Чедо Симић, протонамесник Никола Пекић из Борче, јереј Душан Грујић и јереј Ненад Антић из Београда, уз саслужење хонорарног ђакона Ненада Савића из Панчева и учешће диригента мр Вере Царине и Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Апостол је читао чтец Душан Панајотовић.

Како је ово велики Богородичин Празник и свршетак Великогоспојинског поста, причестио се веома велики број верника. Управо у овај дан пре 205 година је у овом храму служена прва Литургија, а служио ју је свештеник Андреј Арсенијевић, који је започео градњу храма, али није дочекао да га види довршеног и у пуном сјају јер се упокојио пре 200 година (1816).

Чредни свештеник и проповедник Стеван Урошев је беседио о Пресветој Богородици као Мајци Божијој, али и о свакој мајци, о љубави и пожртвовању мајке према свом чеду, с једне, и Богом заповеђеном поштовању свакога према својим родитељима, с друге стране.

Након Свете Литургије и Причешћа, торжествено празновање Славе цркве са два торња у центру Панчева, верници су употпунили учешћем у литији. Литија је у порти трократно обишла храм уз црквена звона и појање тропара Празника, четири пута стајући ради слушања Светог Јеванђеља и кропљења освећеном водом. У Литији је ношена Икона свечано изнета на Бденију, коју овом Светом храму „поклони аџи Андреа Димитріевић, житељ вршачки“ 1870. године.

За време раздавања нафоре, Дечији хор је отпојао неколико песама у част Пресвете Богородице. Госпођа Борјана Стражмештеров је њихов диригент, која их је стрпљиво припремила да улепшају овај Празник својим анђеоским гласовима.

Јереј Милош Пешић и парохијски ђакон Александар Павловић су саслуживали Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору у Светоуспенском храму у Црепаји. Ђакон Александар Павловић је том приликом рукоположен у чин презвитера и као нови посленик на њиви Господњој биће постављен на неку од упражњених парохија, по потреби Епархије банатске.

Увече је Вечерње служио протојереј-ставрофор Радослав Милановић, уз саслужење више свештеника храма и гостију, ђакона Ненада Савића и појање Панчевачког српског црквеног певачког друштва. По благосиљању кољива и ломљењу Славског колача са недавно одликованим председником Црквеноопштинског управног одбора „Центар“ у Панчеву – орденом Светог Теодора Вршачког – господином Жељком Огризовићем, у Слову о Празнику је Старешина храма верницима рекао:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Часни оци, драга браћо и сестре, у име свештенства овога храма и у своје лично име, желим да свима вама честитам Славу данашњу – Успење Пресвете Богородице. Када кажем – свима вама, Слава је свима онима који се осећају заштићени под окриљем овога храма, под окриљем Пресвете Богородице Дјеве Марије, којој је овај храм посвећен. Много година људи су се скупљали овде и данашњи дан славили, узносили своје молитве из захвалности Мајци [Божијој] Дјевици Марији. И данас се захваљујемо Њој, за годину дана протеклу, да смо – хвала Богу – живи и здрави. И молимо је да и у будућих годину дана штити, заштити, сачува [све нас] својим молитвама под окриљем овога храма и да сви они који се венчају у овом храму, крсте [се], моле [се] Богу, да буду заштићени Њезиним молитвама. И данас овде на Литургији се причестило много људи. Њима нека је на здравље и спасење. Вечерас се овде људи моле Господу Богу, Светој Мајци [Божијој] Дјеви Марији, да заједно прославимо Њено име. У Панчеву на пет места данас се славила Богородица, а овде – у овом храму – традиционално, који је Њој посвећен, осећамо се као да смо у Њезиноме дому. Нећемо да унижавамо све остале храмове, али ми смо поносни што наш храм носи заштиту Пресвете Богородице Дјевице Марије, и што је управо Она [наша Посредница пред Престолом Божијим], јер Она можда најлакше [може да] умоли Господа Бога, Сина свога, за помоћ када Јој се обраћамо. И остали Светитељи ће умолити Господа, али можда [Га] Мајка, Дјева Марија, најлакше умоли кад се Њој молимо за потребе наше, за наше тегобе, а и [када] захвалност упутимо Њој и Господу Богу. Захваљујем се и свим свештеницима који су данас дошли овде да са нама прославе име Њезино, и вама – верном народу, који се заједно са нама моли.“

Присутне вернике је чекала трпеза љубави – Мајци Божијој у част – у порти храма, коју је благосиљао протонамесник Чедо Симић.

инж. Стојан М. Оморац

ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ДАНИ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Уочи празника Успења Пресвете Богородице новобечејској парохији учинио је канонску посету Преосвећени Епископ банатски Г.Г. Никанор. У вечерњим  сатима Преосвећени Епископи са свештенством овог намесништва,  литијским ходом пошли су од новобечејског храма  до манастира уз присуство верног народа. Дошавши у манастир отслужно је празнично бденије. Потом се Преосвећени Епископи пригодном беседом обратио  верном народу честитајући празник. Молитвено славље празника настављено је сутрадан Светом Литургијом и резањем славског колача, које су служили свештеници врањевачки и новобечејски уз саслужење парохијског ђакона.

Протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин В.Д. Архијерејског намесника новобечејског

СЛАВА ХРАМА У БЕОДРИ – НОВО МИЛОШЕВО

На дан преноса моштију Светога првомученика и архиђакона Стeфана, канонску посету беодранској парохији учинио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор. На Св. Архијерејској Литургији Епископу су саслуживали свештеници Архијерејског намесништва новобечејског. После освећења славског колача и жита, кум славе  Борис Матић, предао је кумство Јовану Станкову.Поклон од кума, свештеничке одежде.

В.Д. Архијерског намесника новобечејског протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин

 

САБРАЊЕ НА ВОДИЦИ КОД МАНАСТИРА ВОЈЛОВИЦЕ

Високопреподобни игуман Димитрије (Лазић), од свог постављења за настојатеља манастира Војловице, преузео је и организовање молитвеног сабрања, о спомену Преподобномученице Параскеве Римљанке, код Свете капелице (1890) њој посвећене на Светој водици на Наделу, међу пољима и њивама, западно од манастира према Баваништву. То место народ назива Трњана и у прошлости се ту верни народ састајао и сабирао из околних и даљих места, долазећи у литијама са разних страна. Постоје записани и незаписани случајеви исцељења оних, који су долазили с јаком вером, молили се Богу и Светитељки и омивали се водицом.

У понедељак 7. августа 2016. године, увече, о навечерју спомена Преподовномученице Параскеве Римљанке, Свештеномученика Ермолаја, Светог Оца нашег Саве Трећег, Архиепископа српског, али и Преноса моштију Свете Петке, служено је Вечерње са входом и читањем паримија, обављен чин малог освећења воде и преломљени колачи у част Светитељке. У славу Господњу и част Светитељке је појао и паримије читао Стојан Оморац из Панчева. Сем игумана, са сабраним народом су били протонамесник Желимир Јовановић, парох новокозарачки, родом из Старчева, и јереји Чедомир Милосављевић и Петар Бикар, родом из Панчева. Верници су се у заиста великом броју сабрали из Панчева и околних села, неки организовано комбијем, неки аутомобилима, а најревноснији пешке.

Дивно је житије Светитељке и треба га прочитати у целини. Дуго је у Црквеном календару крај имена Преподобномученице Параскеве стајало – Трнова, што је унело не малу забуну, али је то 2005. године исправљено. Преподобна Параскева Римљанка и наша Света Петка су две личности из различитих времена и места. Римљанка је мученички пострадала, али је претходно исцелила свог ослепелог мучитеља цара Антонина, повративши му не само телесни вид, него и духовни му отворивши да поверује у Христа и прими Свето крштење. Зато се изображана на иконама и фрескама како држи – очи. То нису ни Господње очи, као што неко мисли, али ни њене оче, како мисле они, који житије нису читали, јер њу нису мучили вадивши јој очи, већ усијаним гвозденим шлемом, на јакој ватри у казану пуном зејтина и смоле, и коначно посечењем чесне главе.

Верници су се телесно укрепили водицом, колачима и житом, послужењем с трпезе љубави, а духовно и Словом:

Ево нас овде – сабрали смо се – вечерас у овој Светој вечери и у овој Светој ноћи да славимо Бога Небескога, да прославимо ону, коју је Он прославио – Свету Преподобномученицу Параскеву Римљанку, којој су наши преци мудри посветили овај Свети храм, ову Свету капелицу, овај параклис, ову Свету водицу. Наши преци, који су живели сагласно заповестима Божијим, а чули смо, у читању једне од паримија, шта то значи  творити вољу Божију и живети по заповестима Божијим, а да они тако нису живели и да тако нису чинили, не би[смо] ми данас били овде, нити би ми знали да постоји ово Свето место, нити да у овој Божијој природи и у овим пољима може да буде присутна таква радост међу свима нама; и да заиста нема на свих пет континената – рекли бисмо – радоснијег и светијег места у овоме часу, него што је то овај час и ово Свето место. Наши преци живели су, дакле, управо онако како је Свети Пророк Мојсеј некада у давнини говорио изабраном Божијем народу јеврејском, јер је то био глас Божији. И док су живели тако и тим животом, онда је био благослов Божији на њиховим кућама, домовима, на њиховим породицама, на њиховој деци, на њиховим пољима, кукурузима, на свему ономе што су радили, делали, а све су радили, делали у славу Божију, а на спасење душа и тела својих. И то су нама оставили у аманет да и ми тако чинимо. И зато су они подигли овај Свети храм и зато су нам оставили ову Водицу, да њоме умивамо своје телесне очи, да би кроз те телесне очи прогледали оним духовним очима. А управо је Света Преподобномученица Параскева та, која својим молитвама отвара наше духовне очи, а то управо видимо и на иконама и на фрескама њеним. Она држи очи, браћо и сестре, јер очима људи виде. И човеку је Бог дао тај вид и то чуло вида да може да види и да се радује красотама овога света – Божијој творевини – и да кроз њу препозна Бога Живога и да Њему служи. Али, те очи, браћо и сестре, нису довољне. Очи је Бог дао и другим, бесловесним створењима, али само је човеку дао те духовне очи, којима ми Њега можемо да видимо. А како Га видимо, браћо и сестре? Каже нам Свети Владика Николај: Вера те моја види, Господе! И ми вером видимо Господа, а видимо Га, пре свега, једни у другима и зато је, браћо и сестре, благословен овај наш сабор и ово наше сабрање овде. И радује се данас Господ, радује се на висинама и ниспослао нам је благослов вечерас молитвама Свете Петке, Светога Ермолаја, Светога Саве Трећега, Архиепископа српскога, да сиђе на нас и на ову децу, коју сте данас довели овде да се и она уче страху Божијем. И благодаримо вам што сте дошли, и што сте се сабрали, а могли сте бити на неким другим местима, јер овај свет, браћо и сестре, он нас зове на разна места, али ово је вечерас једино право истинско место, на коме ми треба да смо данас. (део беседе свештеника)

На сâм дан Празника, служи се Света Литургија. Раније се остајало крај капелице после Вечерње целу ноћ, читао Акатист и тако пробдевши и припремивши се, дочекивала Литургија. Ако Бог да, од наредне године би се обновила Литија од манастира до Водице.

инж. Стојан М. Оморац

Хиротонија Епископа аустралијско-новозеландског Силуана

На празник Успенија Свете Ане, 7. августа/ 25. јула Лета Господњег 2016., Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду и обавио хиротонију Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске мр Силуана (Мракића).

Првојерарху Српске Цркве саслуживао је двадесет један архијереј и мноштво свештенства и свештеномонаштва, што је, уз појање Првог београдског певачког друштва и молитвено учешће бројних верника, свечани чин хиротоније учинило величанственим.

Епископа Силуана (Мракића) пастирска служба одводи у територијално најудаљенију, али духом матици веома блиску, епархију наше помесне Цркве, чије је седиште град Сиднеј у коме је, крај благочестивих родитеља Вељка и Јање Мракић, отпочео свој живот у вери предака. Управо ту збио се и сусрет са духовним му оцем, тадашњим Епископом аустралијско-новозеландским, данас ваљевским г. Милутином. Након школовања и свеколиког духовног узрастања на Цетињу, у Београду, Москви и Епархији ваљевској, крај новопросијавших светитеља Српске Православне Цркве владике Николаја и аве Јустина, Божјим промислом и одлуком Светог Архијерејског Сабора, владика Силуан отпочеће ове јесени апостолско служење у Цркви у земљи у којој се родио.

-Одлазите у најудаљенију епархију. Али, тамошњи народ, иако телесно живи далеко, у срцу носи своју веру, љубав, отаџбину и своје дивне обичаје. Света Црква Вас шаље на најузвишенију службу која тражи много труда, жртве и љубави. Света Црква се нада да ћете оправдати очекивања… Ви сте млади, недостаје Вам искуство. Али, све ће то вера и љубав према Цркви и свом народу  надокнадити. Надамо се да ће љубав и жртва бити најбољи доказ да у нама постоји оно што карактерише веру апостолску. Ваш највећи задатак биће да утврдите и сачувате веру у том народу, поручио је патријарх Иринеј епископу Силуану у беседи након свечаности у Саборној цркви у Београду.

Уручивши архијерејски жезал владики Силуану, Свјатјејши је позвао верни народ да узноси молитве Господу да га чува и води на његовом пастирском путу.

У свом обраћању учесницима сабрања, епископ Силуан заблагодарио је Господу и светом архијерејском Сабору на указаној части да понесе благодатни епископски крст. У осврту на свој животни пут, он је нарочито истакао улогу Епископа ваљевског г. Милутина, свог духовног оца и узора, крај ког је много тога научио. Свестан изазова које носи служба на „петом континенту“, владика Силуан је поручио да ће, уз Божју помоћ, учинити све за духовну добробит верног народа на простору са ког је потекао.

На крају литургијског сабрања, епископ Силуан даривао је верни народ иконицама свог небеског покровитеља Светог Силуана Атонског.

 

Извор СПЦ

Чин наречења изабраног Епископа аустралијско-новозеландског, архимандрита Силуана (Мракића)

У суботу, 6. августа лета Господњег 2016. под сводовима Саборног храма у првопрестоном Београду, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј предводио је чин наречења изабраног Епископа аустралијско-новозеландског архимандрита мр Силуана (Мракића). 

Свештени Сабор Српске Православне Цркве, маја месеца ове године, изабрао је Високопреподобног протосинђела Силуана (Мракића) сабрата манастира Пустиња у Епархији ваљевској, за Епископа богомспасајеме Епархије аустралијско-новозеландске.

Чином наречења началствовао је Свјатјејши Патријарх Иринеј са Високопреосвећеним  Митрополотом црногорско-приморским Амфилохијем и Преосвећеном господом Архијерејима: Сремским Василијем; Банатским Никанором; Британско-скандинавским Доситејем; Врањским Пахомијем; Далматинским Фотијем; Будимљанско-никшићким Јоаникијем; Рашко-призренским Теодосијем; Франкфуртским и све Немачке Сергијем; Тимочким  Иларионом; Моравичким Антонијем и Топличким Арсенијем, викарима Његове Светости Патријарха српског Иринеја; Јегарским Јеронимом, викаром Епископа бачког Иринеја; Диоклисијским Кирилом, викаром Митрополита црногорско-приморског Амфилохија; као и умировљеног Епископа канадског Георгија.

Пошто је архимандрит Силуан пред присутним сабрањем наше Свете Цркве, изјавио да се повинује вољи Светог Архијерејског Сабора  који га је изабрао за Епископа Цркве Христове у Аустралији и Новом Зеланду, примивши благослов од Патријарха српског Иринеја и присутних Архијереја, наречени Епископ началствовао је вечерњом службом.

Епископска хиротонија ће бити у недељу 7. августа у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, а устоличење новоизабраног Епископа Силуана у трон Митрополије аустралијско-новозеландске биће 23. октобра 2016. у историјској Саборној цркви Светог великомученика Георгија у Кабрамати.

Иринеју су на овој служби саслуживали високопреподобни архимандрити;Тихон (Ракићевић) игуман манастира Студенице; из Епархије ваљевске: архимандрити Михаило (Биковић) игуман манастира Јовање и Петар (Радуловић) архијерејски заменик и  Данило игуман  манастира Плужац; из Епархије сремске: јеромонах Варнава (Радусиновић) духовник манастира Раковац  и јеромонах Пајсије (Будимир) духовник манастира Врдник-Раваница.

Уз свештеномонаштво, саслуживали су и јерођакон Силуан (Поповић), протођакони Радомир Перчевић, Стеван Рапајић и Петар Мракић, као и ђакон Владимир Руменић.

Појањем су ову свечаност улепшали студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Прво београдско певачко друштво.

Извор СПЦ

Дан сећања на страдање и прогон Срба у „Олуји“

Patrijarh