Monthly Archives: мај 2016

БЕЗ ВЕРЕ И ЉУБАВИ ПРЕМА ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ НЕМА БУДУЋНОСТИ ЗА НАШУ ДЕЦУ

Дана 24. маја 2016-ог лета Господњег, на дан Светог Кирила и Методија,  у Културном центру града Зрењанина је одржано несвакидашње предавање на тему ОПАСНОСТ ДЕЛОВАЊА САТАНИСТИЧКИХ СЕКТИ. Вероучитељ отац  Давор Стојановић, иначе свештеник Ваведењског храма у Зрењанину је одржао јавни час ученицима и професорима Средње пољопривредне школе.

Овом предавању нису присуствовали само ученици који похађају верску наставу и верујући професори, већ и сви они који су током дугогодишњег стажа нашег вероучитеља слушали његове мудре и ненаметљиве приче и поуке.

Велики број ученика потиче из разорених породица, без вере и љубави… Научени су да не поштују Цркву, државу, родитеље, наставнике. Али то није оно најгоре. Не поштују  Господа и његове заповести.  Псују и хуле на Господа… а не схватају тежину својих речи и поступака.

Не… нису сами криви за то. Данашњи родитељи су презаузети борбом за егзистенцију и  затрпани „мудрим“ саветима о васпитању деце који казују да дете само бира свој пут.  Врло често не обрате пажњу на то да им је чедо скренуло са пута Господњег.

На мојим часовима никада не причамо само о наставној јединици. Сматрам да је једнако битно да се делић часа посвети ученицима, њиховим интересовањима, ставовима, проблемима… Ми наставници често не схватамо колику улогу играмо у животима наших ђака. Искористила сам прилику да након овог предавања, попричам са њима о утисцима и порукама које су понели из сале Културног центра.

Половина ученика наше школе похађа часове верске наставе и у оквиру њих су имали прилике да слушају о разним темама. Да слушају Библијске приче, тумачења Јеванђеља, ставове Цркве о модерним темама попут болести зависности, криминала, секти… Управо је наша дужност, као верујућих наставника, не само да им усадимо знање неопходно за њихов позив већ и да им усадимо веру у Господа нашег Исуса Христа и покажемо им снагу хришћанске љубави.

Савремени проблеми о којима је било речи на предавању су оно што највише занима нашу децу, било да слушају веронауку или грађанско васпитање. Ученици су ми причали о томе како им је све данас дозвољено и доступно. Изласци су већини дозвољени до раних јутарњих сати, алкохол, цигарете и наркотици су им макар једном били понуђени, а нажалост и конзумирани. Забаву представља гледање у карте и шољу, практиковање јоге као „здравог стила живота“ … Многи нису били свесни да на тај начин упадају у канџе нечастивог. Одају се пороцима и веровањима, супротним од нашег Православља, заведени слатким лажима палог анђела. Он им се обраћа и привлачи их преко музике, филмова, телевизијског програма, запоседа њихове младе и чисте душе. Оне су као восак… лако се обликују. Важно је само да ли их обликује блага рука Господња или сурова рука демона.

Тешко је данас пратити пут Господњи. Он је дужи, пун је замки које поставља нечастиви, трновит као венац који му је човечанство ставило на главу, али ако су намере нашег срца добре и у складу са заповестима Божијим можемо очекивати милосрђе Божије и Царство Небеско. Овај други пут, који се нажалост чешће бира, је лакши, бржи, поплочан пороцима и ситним и бедним задовољствима, а води у вечни мрак.

Циљ овог предавања, на којем је приказано преко стотину упечатљивих и потресних фотографија на видео-биму, је био да се нашим ученицима појасне опасности које вребају на Господњем путу, да не би залутали и на смрт заспали. Да не би враг рекао: „Јачи сам од њега“.

Ја искрено верујем и знам да су се многа деца после речи и поука које су чули озбиљно запитала на ком су путу. Да ли су чедо Господње или  ђаволска марионета. Многи конци којима су везани као марионете ће бити прекинути.  Даће Бог! Амин!

 

Професор ветеринарске групе предмета

Исидора Вуков

 

ЕПИСКОП НИКАНОР НА ХРАМОВНОЈ СЛАВИ У ОМОЉИЦИ

У Недељу четврту – Раслабљеног, 22. маја 2016. године, када наша Црква врши спомен Преноса Часних моштију Светог Оца нашега Николаја Чудотворца из Мире Ликијске у Бари, Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је служио Свету Архијерејску Литургију у Светониколајевском храму у Омољици код Панчева.

Нашем Архијереју су саслуживали протонамесници Радослав Радмановић (В.Д. Архијерејског намесника панчевачког),  Дејан Делић из Баваништа, Бранко Божић из панчевачког насеља „Кудељарски насип“, јереји Срђан Шарић и Драган Урошев из Омољице и Милош Пешић из Панчева, протођакон Игор Станковић из Вршца и парохијски ђакон Александар Павловића из Панчева. Чтецирали су мр Мирко Петровић – катихета из Панчева и студенти Богословског факултета Рајко Вулин из Омољице и Стефан Симић из Панчева, који је читао Апостол. За десном повницом је појао појац Милан Лазић из Омољице са два госта, а за левом Стојан Оморац из Панчева и вероучитељ Владимир Пурковић из Омољице. Свештеник-проповедник Срђан Шарић је прочитао верницима Повест о преносу Свечевих моштију.

По заамвоној молитви присутни верници су кренули у литију у порти око цркве, предвођени одабранима који су носили крст и барјаке, затим појцима, ђаконима, свештеницима и сâмим Епископом.

У славу Господњу и част Светог Оца нашега Николаја преломљен је славски колач, који су припремили овогодишњи кумови, а свештеник Драган Урошев је предао део тог колача кумовима за следећу годину. Владика Никанор је потом честитао и беседио окупљеном верном народу, позивајући притом да се Богу помолимо да се не догађа зло, али ако се и дешава нешто лоше, да ми не будемо узрочник, те да ће нам Бог помоћи у томе „само ако наша вера буде јака и буде чврста, и молитва наша врућа – врела!“

Након што је свештеник Милош Пешић раздао нафору, кумови су све присутне вернике  послужили славским колачем и кољивом. За ову свечану прилику многа деца су била обучена у традиционалну српску народну ношњу. Припремљена је и Васкрно-славска трпеза љубави. Почасни гост је био господин Србобран Стоиљковић из Иванова, који је већ приложио плац за градњу храма у свом селу, а ако Бог дâ учествоваће највећим делом и у подизању саме цркве.

Да би сви верници могли да се окупљају недељом и празницима након Свете Литургије, Архијереј је дао надлежним свештеницима у задатак да, у складу са могућностима, изграде салу у порти храма у Омољици.

инж. Стојан М. Оморац

Централно тело за довршење Спомен-храма Светог Саве

Редовно годишње заседање Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару одржано је 21. маја 2016. године у Парохијском дому Спомен-храма са почетком у 11 часова, после чега је служен парастос ктиторима и приложницима заветног храма српског народа.

Извештај о активностима на опремању храма Светог Саве на Врачару мозаиком за период мај 2015/мај 2016. поднели су, од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве именовани: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве.

Године 2019. навршава се 800 година аутокефалности Српске Цркве па је 2019. година од посебног значаја за наш народ и за храм Светог Саве. Заједнички циљ српске и руске стране је да се по Пројектном задаткуСветог Архијерејског Синода за ликовно опремање мозаичких композиција у храму Светог Саве на Врачару изради прва етапа мозаика за унутрашњу декорацију храма Светог Саве:

  • прва целина прве етапе – купола и поткуполна галерија укључиво и део макете који се односи на куполу и подкуполну галерију,
  • друга целина прве етапе – олтарски простор укључиво и део макете који се односи на олтарски простор.

Радове ће реализовати и финансирати руска страна.

У складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве покренуо је активности на прилагођавању подложних површина технолошким захтевима реализације уметничких композиција на којима ће се изводити мозаици. У овом смислу су започете активности на изради радне платформе и радне скеле за припрему површина и мозаичарске радове у куполи. Монтажа платформе биће завршена пре краја маја, а потом треба да почну радови Припреме и обраде зидних површина за израду мозаика.

Руска Академија Уметности ради макету куполе у Р 1:10, у коју се уписује ликовни садржај куполе и поткуполне галерије, који је условљен задаткомПројектни задатак за ликовно опремање мозаичких композиција у Храму Светог Саве на Врачару и усаглашено са свим учесницима. Очекује се да ће почетком јуна бити завршено. Тим Руске Академије Уметности је дефинисао који ће се везивни материјал користити за постављање мозаика, а он диктира материјале за подлогу као и материјале обраду површина.

Подсећамо да је 14. марта 2016. године  одржан састанак Главног одбора Друштва за подизање Храма, коме председава председник Републике Србије г. Томислав Николић. Поред чланова Главног одбора, седници су присуствовали и г. Кирил Кравченко – генерални директор компаније НИС, г. Јевгениј Кудинов – заменик генералног директора НИС-а, г. Александар Дибаљ – члан Управног одбора компаније Гаспором Њефт, и г. Александар Рађаков – заменик руководиоца Руске федералне агенције за питања Заједнице Независних Држава, сународника у иностранству и за међународну хуманитарну сарадњу (Россотрудничество).

Констатовано је да се активности на реализацији одвијају по плану који су договорили председник Путин и председник Николић.

Потписаним Протоколом између Министарства спољних послова Републике Србије и Министарства културе Руске Федерације о руском учешћу у изради унутрашњег украшавања храма Светог Саве у Београду, Свети Архијерејски Сабор преко Светог Архијерејског Синода је властан и треба да одреди састав Стручног тела за Уметничко – теолошки надзор и Стручног тела за стручно- технички надзор и евидентирање обима реализације и исплате радова.

Стање радова

Радна платформа на коти +42,9 m, цевне модуларне скеле од коте +42.9 m до +59.08 m и радне платформе на коти +59.08 m у Храму Светог Саве. За потребе израде мозаика на централној куполи храма Светог Саве урађено је пројектно решење челичне конструкције које омогућава извођење ових радова уз несметано коришћење унутрашњег простора Храма. Кота израде мозаика креће од коте +52,50 m па све до централног врха куполе (кота +64,85 m). Неприступачност површине, велика висина и планирани дужи временски период израде мозаика, условили су потребу за формирањем наменске конструкције која ће омогућити ове радове. Технологија израде мозаика која се овде планира подразумева израду сегмента мозаика на месту где су услови за рад комфорнији и сигурнији, а затим њихово спајање на лицу места у уметничку целину. Технички аспект радова је приказао Главни инжењер градње дипл. инж Владета Матовић.

Припрема радне површине куполе за постављање мозаика

Купола и подкуполна галерија храма Светог Саве на којима предстоји израда мозаика су бетонске. Бетон је идеална подлога за мозаик. Пре израде мозаика неопходно је припремити односно обрадити подлоге на којима се изводи мозаик, што подразумева довођење површина у стање подобно за израду мозаика тј. прилагођавање технолошким захтевима реализације мозаичких композиција, укључиво машинско и ручно чишћење, прање и пескирање, физичко уклањање интрузија и хемијску неутрализацију природних и технолошки агресивних супстанци из основне подлоге. Технички аспект радова је приказао Главни инжењер градње дипл. инж Владета Матовић.

Динамика реализације изградње улице Боре Станковића

Дана 9. маја 2016. године Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П. Сектор за програм и припрему доставила је динамику реализације изградње улице Боре Станковића. Урадиће се друга фаза која подразумева завршетак кружног платоа порте иза олтарске апсиде и изградиће се улица Боре Станковића од Стојана Протића до Катанићеве, на позицији коју је предвидео ПДР Врачарског платоа. Разлог због чега то до сада није урађено су били нерешени имовински односи.

У наставку излагања је проф. др Војислав Миловановић дипл. инж, протонеимар Храма Светог Саве приказао како следи:

  • Важнији догађаји у храму Светог Саве на Врачару у периоду од маја 2015. до маја 2016. године
  • Програм, предмер и предрачун преосталих радова до завршетка храма Светог Саве на Врачару

Извештај о градњи Храма испод коте 0,00 за период мај 2015/мај 2016. поднео је, по овлашћењу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, ђакон Мирослав Николић, дипл. инж арх. – главни архитекта храма Светог Саве. У Извештају је изнето:

  • изведене су ограде од Прилепског мермера сивец високе прве класе и постављене су око 4 степенишна силаза у крипту Храма на коти 0.00;
  • изведен je под у крипти патријараха. Укупна површина пода износи 105m2;
  • постављено је 8 масивних монолитних надгробних плоча од мермера сивеца високе прве класе;
  • у северном и јужном пролазу према крипти патријараха изведена  је облога бочних зидова мермером;
  • на споју зидова и свода таванице постављен је масиван профилисан архитравни венац;
  • преко венца уграђене су сакривене лед диодне траке које осветљавају осликане сводове у пролазима;
  • завршена је израда декоративне камене пластике на зидовима у новој крипти патријараха са парапетима испод зидних ниша;
  • изведено је 9 поља са профилисаним луковима укупне површине 90.0м2;
  • санирани су зидови и сводови у старој крипти патријараха и припремљени су за осликавање;
  • завршено је малтерисање и глетовање зидова и сводова лучног степенишног пролаза које повезује крипту патријараха са олтарским простором на коти 0.00;
  • припремљене су све површине за осликавање у великој крипти;
  • уговорено  је осликавање „ал-секо“ техником свих зидних ниша у великој крипти, као и сводова и зидова у северном и јужном бочном пролазу према крипти патријараха. Површина уговореног осликавања износи 475,0м2;
  • у крипти је постављен централни полијелеј са хоросом од ливене бронзе, два полијелеја средње величине и 16 малих  полијелеја. У крипти патријараха монтирано је осам малих полијелеја са хоросима;
  • постављена је лед расвета на капителима стубова;
  • изведени су уметнички радови у ливеној бронзи;
  • монтиран је дизел електрични агрегат снаге 164 кв;
  • изведена је комплетна против пожарна инсталација у крипти храма.

Сви извештаји су прихваћени уз комплименте. Посебно је истакнуто заједништво и комплементаран рад свих ангажованих на градњи Храма.

Извор СПЦ

ДЕСЕТО БОГОСЛУЖБЕНО-МОЛИТВЕНО СЛАВЉЕ У ЧАСТ СВ. ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА У МАНАСТИРУ ВОЈЛОВИЦА

У Васкрсни уторак, 3. маја 2016. године, када наша Црква врши спомен Светог Владике Николаја Жичког, Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је служио Свету Архијерејску Литургију у Светом храму Архангела Михаила и Гаврила у манастиру Војловица код Панчева, уз саслужење протонамесника Миленка Поповића из Београда, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протонамесника Радослава Радмановића, протонамесника Бранка Божића из панчевачког насеља «Кудељарски насип», јереја Велимира Бирманца из Преображенског храма у Панчеву, јереја Ненада Антића из Београда, јереја Драгана Урошева из Омољице, протођакона Игора Станковића из Вршца, ђакона Милана Јовановића из Борче и парохијског ђакона Александра Павловића из Панчева.

Стихове антифонâ и Апостол је читао господин Милан Калинић из Београда. Са њим је имао част да буде за левом певницом и поје Стојан Оморац, а за десном протојереј Новица Тодоровић из панчевачког насеља «Младост», ђакон Ненад Савић из Преображенског храма у Панчеву и панчевачки вероучитељ и појац Владимир Пурковић из Омољице. У току Литургије је проповед одржао чредни свештеник – јереј Велимир Бирманац – јер у манастиру редовно служе свештеници Архијерејског намесништва панчевачког. Чтецирали су мр Мирко Петровић, катихета из Панчева и његов ученик из Гимназије Димитрије Божовић.

По заамвоној молитви преломљен је славски колач у част Светог Владике Николаја, који је једно време био заточен у овом манастиру током Другог светског рата пре депортације у логор Дахау. Самим присуством је оставио дубоки духовни траг, а сем исправки превода Светог Писма, написао је канон у част Чудотворне иконе Пресвете Богородице  Словеснице, која се налази на Богородичином трону код леве певнице. Тај се канон у манастиру често чита или поје. Игуман Димитрије (Лазић) је предао део колача куму за наредну годину јер се од 2006. године, поред славе манастирсог храма 26. јуна и ктирорске славе 1. августа, торжествено обележава и овај дан уз редовно присуство нашег Архијереја, свештенства и великог броја верника. Након раздавања нафоре и црвених јаја, за све је припремљена Васкрно-славска трпеза љубави.

инж. Стојан М. Оморац

Позив за учешће на Међународној конференцији „Само слога Србина спасава“

 

Српска православна црквена општина новосарајевска, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског и администратора Митрополије дабробосанске г. Григорија, организује шестодневну међународну конференцију православне омладине која ће се одржати од 23. до 28. маја 2016. године у Источном Сарајеву.

Конференција под називом „Само слога Србина спасава има за циљ окупљање младих из Босне и Херецговине, региона и дијаспоре, како би се сачувало јединство српског народа, језика, вјерског и етничког идентитета, без обзира на то гдје се налазили или живјели. Учесницима ће бити обезбијеђени смјештај и храна, посјета културним и вјерским знаменитостима у Босни и Херцеговини, те предавања еминентних професора. Право пријаве имају млади са подручја Босне и Херцеговине, Србијe, Црнe Горe, Хрватскe, Словеније, Македоније, као и из дијаспоре, узраста од 18 до 30 година. Попуњен образац за пријаву за учешће, који можете преузети овдје, послати на pcsvasilije@gmail.com. Рок за пријаву је 15. мај 2016. године.

index_3

Извор: Митрополија дабробосанска

Епископ Никанор на Васкрс служио у Саборној цркви Светог Оца Николаја у Вршцу

Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор служио је на празник Христовог Васкрсења Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу.
Саслуживало је свештенство Епархије банатске. У литургијском сабрању учествовао је велики број верника који су се, у радости Празника над празницима, причестили Светим Тајнама Христовим.
Најрадоснији хришћански празник Васкрсење Господа Исуса Христа, верном народу, сабраном у великом броју, честитао је Преосвећени Епископ Никанор.

Христос Васкрсе

 Од Божијих створења први су видели Христово васкрсење Ангели Божији. Један светлосни Ангео одвалио је камен од гроба и показао женама Мироносицама да је Христос већ васкрсао и указао им на празан гроб. Затим је Марија Магдалина видела Васкрслог Господа. По црквеном усменом Предању Христос се, у ствари, после Васкрсења јавио најпре Богородици, да њу обрадује као Мајку, која је највише страдала гледајући свог распетог Сина на Крсту. Свети Евангелисти то намерно нису записали, да не би неко рекао како је Пресвета Дева у материнској тузи измислила Васкрсење свог Сина.

После Васкрсења, од ускрса до Вазнесења, колико се пута јавио Господ својим ученицима? Господ се јављао по Васкрсењу једанаест пута. Посебно је значајно јављање неверном Апостолу Томи, који је посумњао у Његово васкрсење, па кад Га је опипао и метнуо прсте у ране Његове, ускликнуо је: „Господ мој и Бог мој!“ А Господ му је на то рекао: „Зато што си видео, поверовао си! Блажени ће бити они који не видеше и повероваше“. Томина провера Христовог васкрсења је опомена свима сумњалицама до краја века и света да је Христос заиста васкрсао.

Митрополит Амфилохије,  Епископ Данило – Нема лепше вере од хришћанске

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци o Васкрсу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве –
свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

„Христос васкрсе, смрт поразивши
и мртве подигавши.
Народи, веселите се!”
(канон Пасхе, 9. песма).

Прославимо данас, драга браћо и сестре, Господа Бога нашега, „Који походи и избави народ Свој” (Лк 1,68) и светлошћу Васкрсења Свога просветли сву васељену! Прославимо Господа „Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше” (Рим 4,25)! Прославимо Господа Који, поставши човек нас ради, претрпе смрт да би нам Васкрсењем Својим отворио двери новога живота! Јер, сви који се у Христа крстисмо, у Христу умресмо старом човеку, да бисмо васкрснути, препорођени, обновљени у Њему, и живели са Њим заувек (Рим 6,8). Христос устаде из мртвих и постаде Првенац од уснулих (1. Кор 15,20), те и ми који умиремо у Адаму, бивамо оживљени у Христу, постајући нова твар.

Зато у овај светли Дан појемо победне песме Ономе Који победи силу смрти, Ономе Који порази привидну мудрост мудраца овога света и својим Васкрсењем спасе оне који у Њега верују (1. Кор 1,21). Видесмо испуњење речи пророчких и заједно с Апостолом Павлом кличемо: ,,Познасмо љубав Христову која превазилази разум и испунисмо се пуноћом Божјом” (Еф 3, 19). Јер, као што сила смрти, после пада прародитељâ рода људског у грех, уђе у овај свет, тако Господ Христос, као Нови Адам, прими на Себе ране настале због греха, вољно, нас ради, претрпе смрт, уништи њену силу и врати човеку његову првобитну красоту. Зато кроз Васкрсење познајемо смисао и циљ Божјег стварања, јер Господ приведе све из небића у биће да би вечно и непропадљиво живело у Христу, Јединородном Сину Његовом. Свети Максим Исповедник нас богонадахнуто учи да се телесним рођењем родисмо, у крштењу се препородисмо, а Васкрсењем се вечно рађамо у Христу, Који, као Прворођени из мртвих, обнавља васцелу твар и дарује јој непропадљивост. Васкрсењем Својим Христос сједињује овај свет и рај, а у рај пре свих других прима покајаног разбојника, дајући свима нама наду да наше живљење у покајању није узалудно. Славећи Васкрсење Христово, славимо и певамо чудесну Тајну Бога Који нас је створио да у Сину Његовом, Оваплоћеном, Распетом и Васкрслом Христу Спаситељу, вечно будемо причасници божанске природе, односно божанског живота (ср. 2. Пет 1,4).

До Христовог Васкрсења, сви су после смрти одлазили у мрачне просторе ада, у коме нема никога да Бога слави, и тако бесмисао смрти држаше у оковима сву творевину (ср. Пс 6,6; Ис 38,18). Христос Бог силази у дубине ада и вериге вечне које су држале тамо свезане, бивају скршене (ирмос 6. песме канона). Ад бива испражњен, а Господ наш изводи прародитеље и праведнике у светлост новога живота. Смрт је од тада само сан. Она више не означава крај већ врата вечнога живота у Христу. Зато и Апостол Павле одважно кличе: ,,Мени је Христос живот, а смрт добитак” (Фил 1, 21).

Очистивши чула светим постом, угледајмо неприступну светлост Васкрсења, угледајмо Христа Који блиста у нашим срцима! Опростивши све једни другима, обновимо се Васкрсењем у нови живот! Заживимо Васкрслим Христом да бисмо сви, већ у овоме животу, доживели себе и друге као Једно Тело, Једну Цркву Божју! Иако живимо у тешком времену, пуном неизвесности и трагедијâ, не смемо, угледајући се на древне хришћане, да престанемо да се радујемо и Христовом љубављу волимо, и то не само једни друге већ и непријатеље наше, да нас ништа не би одвукло са пута живота који нам је Христос даровао. Ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени, учи нас Господ. Без праштања и сагледавања сопствених сагрешења према ближњима, пријатељима и непријатељима, нећемо моћи да у своја срца примимо светлост Васкрсења нити да постанемо баштиници наде на вечност у којој нема ни страха, ни уздаха, ни туге. Не бојмо се, дакле, овога света, браћо и сестре, јер је Христос победио свет! Бојмо се само одласка из светлости у таму, из радости Царства Божјега, којим треба да заживимо већ! Ми хришћани се не бојимо смрти. Дубоко верујемо да нисмо од овога света иако у њему живимо. Христос, Вечна Пасха, отворио нам је двери Царства Божјег. Оно је наша истинска отаџбина, а ми смо у овоме свету само путници који проходе кроз време и простор, сведочећи Христа својим животом. Немојмо, зато, никада заборавити у Кога смо крштени и за Кога живимо, да наша животна трка не би била узалудна и да наша нада не буде нада у празне и сујетне идоле овога света и века (ср. Гал 2,2)!

Децо наша духовна, не занемаримо љубав! Јер, управо по нашој међусобној љубави сви ће нас препознати као Христове ученике (Јн 13,35). Будимо сапатници онима који страдају, плачимо са онима који плачу и тешимо их надом у Господа! Нека наше служење Богу не буде ново издање фарисејске спољашње побожности! Какву ћемо онда награду примити? Жртвујмо се за ближње! Дајмо ономе ко нема! Смирено славимо Бога речима покајаног цариника који тако нађе оправдање! Народ Божји је данас расут по читавом свету, али оно што нас сједињује и чини Једном Црквом нису пролазне идеологије овога света, већ дубока свест о томе да смо сједињени у Христу у Кога смо крштени и Којим се причешћујемо. Потрудимо се зато да они који нису упознали светлост Христовог учења виде у нама пут и у нама препознају истинске наследнике апостолâ и светитеља Христових! Цео род српски се, у том духу, угледа на Светога Саву, који нам је непогрешиво указао на пут Христов као на једини пут живота. Немањићке светиње вековима сијају као светионици у магли наше историје, указујући нам на свеобухватне духовне хоризонте Царства Божјег које није од овога света. Зато нас никаква страдања и неправде овосветских моћника не могу и не смеју поделити и завадити.

На овај светли Празник нарочито се молитвено сећамо свих прогнаних Срба, који већ две деценије не могу да се врате у своје домове, али и оних који су остали да живе на прадедовским огњиштима и да, заједно са својим духовним пастирима, трпе претње и притиске само зато што су православни Срби.

Посебно саосећамо са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији. Они, живећи и Бога славећи на исконској српској земљи, настављају да сведоче тајну Христовог страдања и Васкрсења. Светолазаревско Косово увек је било у знаку Крста и Васкрсења. Колико је само пута наш народ страдао, али опет се, Божјом силом, усправљао и обнављао, настављајући да ходи путем Христовим! Томе нас најбоље уче наши свети и наше косовске и метохијске светиње, у којима почивају свете мошти многих угодника Божјих и на којима је као печатом утиснута крстоваскрсна тајна Христова. Страдали су вековима наше цркве и манастири, наша села и градови, али смо их опет обнављали, обнављајући тиме и сами себе, као живу Цркву Божју. Зато, уместо плача и ридања певајмо победну песму, јер у светлости Васкрсења, крст који носимо није символ понижења и срамоте, већ новог достојанства и славе. Косово и Метохија, за нас Србе и за све православне хришћане, није само географски појам већ, изнад свега, духовни простор који нас све повезује, ма где живели. Следујући косовском завету Светога кнеза Лазара, никад не смемо заборавити да је Царство небеско врхунски идеал и вечни циљ, а све земаљско је трулежно и пролазно.

Данас хришћани страдају широм света, посебно на Блиском Истоку и у Украјини. Пример њихове вере и њиховог трпљења нека и нама буде охрабрење и јемство да Господ никада неће оставити Своју Цркву и да се благодат Божја умножава управо онде где се умножило страдање! Не смемо заборавити да је Сâм Господ Христос са Пресветом Дјевом и Праведним Јосифом избегао у Египат, како би се склонио од насиља Иродовог и на тај начин нам показао да смо сви странци у свету који у злу лежи.

Много је, драга браћо и сестре, горчине и туге у нашем народу после свих тешких година искушења кроз која смо прошли и пролазимо. Ипак, нипошто не смемо пасти у очајање. Јер, када страда хришћанин се још више каје пред Богом, а истовремено се и радује јер зна да Господ неће презрети срце испуњено надом. Стога се молимо Богу, драга наша децо духовна, да нас сачува од мржње и злих дела, а да нас научи љубави којом је Он заволео овај свет. Ако будемо у стању да препознамо бол и патњу ближњега и покајемо се за грехе своје, наш труд неће бити узалудан него ће нам бити на спасење и на живот вечни.

Молитвено поздрављамо и нашу браћу и сестре који живе свуда по свету и позивамо их да у братској љубави и јединству буду окренути једни другима, сабрани под окриљем своје Цркве, и да тако наставе да достојно сведоче ко су и којој вери и којем роду припадају.

Чувајмо светињу брака и породице васпитавајући децу у вери, страху Божјем и чистоти, не заборављајући да је породица „домаћа Црква” и темељ хришћанске заједнице! Редовно учествујмо у евхаристијским сабрањима причешћујући се Телом и Крвљу Христовом и тако сви постајући Једно Тело, Тело Христово, Народ изабрани, Црква Бога Живога! Не заборављајмо да се ова чудесна Тајна наставља вером и љубављу које смо позвани да делатно сведочимо у дому, на послу, пред онима који нас воле, као и пред онима који нас мрзе, укратко – свуда и свагда. За хришћанина цео живот јесте литургијска пасхална радост. Ко њоме заживи неће у другом човеку гледати странца: у сваком ће препознавати лик Господа нашега, Који жели да се сви људи спасу. Сведочење Радосне Вести да је Христос ваистину васкрсао наша је свакодневна обавеза јер нас Господ Духом Светим позива да се не затварамо у себе већ да и друге уводимо у ту радост и указујемо им на једини пут спасења. Христос Васкрсли нас позива да будемо светлост свету, а не саблазан. Када смо спремни да признамо своја сагрешења и да се исправљамо у смирењу, ми се тиме не понижавамо већ показујемо да у нама заиста обитава Дух Божји.

Посебно вам благовестимо да је за празник Силаска Светога Духа, завршнице Христовог подвига спасења света и човека, у јуну ове године на апостолском острву Криту сазван Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Сви смо дужни да се молимо Господу да овај изузетни духовни и светодуховски догађај буде речита потврда неразоривог јединства свете Православне Цркве у вери свим истинским хришћанима, да буде позив свима који у Христа верују да буду једно у једином Спаситељу и Господу нашем.

Не заборавимо, драга браћо и сестре, да смо призвани и да где год се налазили и шта год радили будемо миротворци на тај начин сведочећи Бога, Који нам мир даје и јесте Мир наш. Иако смо сви различити, не смемо никада да превидимо да смо сви створени по лику Божјем и позвани да будемо једно у Христу. Зато ономе ко посрне треба пружити руку, а не гурати га у још дубљу пропаст; болесног треба посетити и неговати, а залуталог упутити на прави пут. Чинећи тако учинићемо да се у нашим делима пројављује Господ, Који нам је рекао да треба да будемо светлост свету. А изнад свега, децо наша духовна, нека живот наш буде стално благодарење Богу на свему и за све! Јер, шта бисмо друго и веће могли да принесемо Васкрсломе Христу Који нас из таме преведе у светлост познања и из смрти у живот вечни? Зато заједно са анђелима и са свима светима на небу, а уједно и са браћом својом и сестрама својим на земљи, запевајмо победну песму и у празничној радости поздравимо једни друге поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2016. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД