Monthly Archives: децембар 2015

120 година од оснивања Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару

Поводом 120 година од оснивања Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару, у понедељак 14. децембра 2015. године у Палати Србија у Београду одржана свечана Скупштина овог Друштва.

На почетку свечане седница Друштва за подизање Храма Светог Саве, после молитве Оче наш и химне Боже правде, приказан је филм о оснивачима и историјату Друштва. Пре 120 година на скупу, коме су председавали тадашњи председник Владе и поглавар Српске Православне Цркве, одлучено је да на Врачару буде подигнут Спомен-храм захвалности Светом Сави, првом Архиепископу српском и највећем српском просветитељу.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, председник Друштва за подизање Храма Светог Саве, подсетио је на историјат градње Спомен-храма Светог Саве и на прегнућа српских патријараха и верног народа да изграде заветни Храм на славу Господа и у част Светог Саве, утемељивача Српске Православне Цркве: -Благодаран сам, пре свега, Богу и Светоме Сави, као и свима који су, у својим могућностима, допринели да данас, после 76 година од почетка градње, после свих прилика и неприлика кроз које су пролазили српски народ и Српска Црква, можемо да видимо подигнут Храм Светог Саве. У Храму се већ обављају богослужења; при крају су завршни радови у крипти, а очекујемо и његово осликавање благодарећи помоћи нашег народа, разумевању власти Републике Србије и, нарочито, захваљујући помоћи наговештеној од стране једнокрвног и једноверног народа руског у ономе што је велики трошак који ми нисмо у могућности да поднесемо. Наиме, Руска Федерација, са председником г. Владимиром Путином на челу, обећала нам је да ће осликавање храма бити помогнуто значајним средствима. Почетне радове на осликавању Спомен-храма Светог Саве очекујемо већ идуће године. Планирамо да до 2019. године завршимо осликавање олтара и централне куполе.

Његова Светост је захвалио верном народу на свим напорима уложеним на подизању Храма и изнео као светли пример српског ктиторства подухват једне вернице, по занимању кројачице, из Чикага која је од свог рада одвојила 10.000 долара за довршетак српске светиње! -Као што је та наша сународница у далеком расејању мислила о Храму у Београду, тако су и многобројни приложници у расејању и матици чинили и чине да Храм стасава свакога дана, истакао је Патријарх.

Његова Светост је, затим, уручио високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог краља Милутина, г. Миодрагу Бабићу, дугогодишњем председнику Скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару. Како је наглашено у одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, коју је прочитао Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског, ово високо одликовање Српске Цркве је додељено г. Миодрагу Бабићу за његову делатну љубав према Светој Мајци Цркви нарочито показану дугогодишњим преданим радом на изградњи заветног Храма српског народа на Врачару.

У свом обраћању г. Миодраг Бабић је најпре захвалио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Светом Архијерејском Синоду на великом признању Српске Православне Цркве: -Надам се да сам својим чињењем и доприносом у вођењу Скупштине Друштва за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару заслужио ову велику част. Желим овом приликом да захвалим на сарадњи свим члановима Друштва, као и на подршци председницима Главног одбора од реоснивања Друштва до данас: блаженопочившем г. Зорану Ђинђићу, г. Зорану Живковићу, г. Борису Тадићу и данашњем актуелном председнику г. Томиславу Николићу. Нарочита захвалност на сарадњи припада протонеимару проф. Војиславу Миловановићу.

-Позив да уђем у чланство и преузмем вођење Скупштине Друштва схватио сам као израз поверења и очекивања да на основу искуства и моје посвећености градитељству дам допринос општенародном пројекту изградње Спомен-храма. Овакви пројекти граде се дуго и израз су генерацијског континуитета и истрајности кроз сва историјска искушења, о чему сведочи и овај велики јубилеј. То је и прилика да пожелим да се главни радови на изградњи Храма окончају до великог јубилеја 2019. године када ће се обележити 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Мом наследнику на овој дужности желим пуно успеха. Хвала!, поручио је г. Миодраг Бабић.

Уследила је „Игра скомраха“ Петра Илича Чајковског у извођењу Филхармоније младих „Борислав Пашћан“ под диригентском палицом маестра Ђорђа Павловића.

С обзиром на помоћ коју пружа српском народу, а посебно због бриге за довршење Храма, посета председника Руске Федерације г. Владимира Владимировича Путина, 23. марта 2011. године, свима је остала у најлепшем памћењу и овекоковечена је у филму који је овом приликом приказан. Затим се присутнима обратио Његова Ексцеленција амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин који је поручио да ће његова земља учинити све што је потребно за унутрашње уређење и осликавање Храма.

Званични представник председника Руске Федерације г. Владимира Путина и руководилац Федералне агенције за питање Заједнице Независних Држава, сународника у расејању и за међународну сарадњу Росотрудничество гђа Љубов Глебова упутила је писмо учесницима скупа:

Поздрављам званице високог скупа, председника Републике Србије г. Томислава Николића, Његову Светост Патријарха Српске Православне Цркве г. Иринеја, као и сваког присутног, који није равнодушан према богоугодном делу – завршетку Храма Светог Саве!

Вршећи своју сестринску дужност, Русија у потпуности дели позицију руководства Србије, Српске Православне Цркве и грађана Републике – Храм Светог Саве треба и биће симбол не само моћи православне вере на Балкану, већ и снаге духа српског народа, његовог несебичног служења заветима предака и истинским непролазним вредностима. Није случајно да је председник Руске Федерације г. Владимир Путин одмах прихватио предлог о учешћу чим је био упућен. И данас желим да поновим једноставну и моћну реч руководиоца наше државе, коју је изговорио приликом своје посете Храму Светог Саве: „Биће!“

Као његов званични представник у овом пројекту, морам да истакнем да нам предстоји тежак али интересантан, богоугодни посао. Без сваке сумње је да ће у Србији и Русији наступити време за тријумф вере!

Наше народе веже вишевековно пријатељство и вера православна. Убеђена сам да ћемо и у будуће радити све што је у нашој моћи да очувамо истинске вредности које нас спајају, а један од симбола наше вере у то је Храм који подижемо заједно! С поштовањем, Љубов Глебова.

После арије Кнез Игор из истоимене опере Александра Бородина, коју је отпевао баритон Стефан Павловић уз пратњу Филхармоније младих „Борислав Пашћан“,  у филму „Од сна до мрамора“ присутни су видели шта је то кроз историју надахњивало поколења да граде, а данашње трудбенике да наставе уздизање Храма.

Колики је значај изградње Храма не само за нашу Цркву, већ и за државу, говори и чињеница да су прваци Друштва и Главног одбора од оснивања били краљеви, председници влада и државе Србије. Свако од њих је изградњу Храма сматрао својом светом дужношћу. Такав однос задржао се и данас. Председник Републике Србије г. Томислав Николић, председник Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, у свом поздравном слову је казао:

Од давнина нас прати народна мудрост да човек никада не може да заврши своју кућу. И кад је сагради, треба је довека дорађивати, поправљати, занављати. А Храм Светог Саве је наша заједничка кућа, онај део породичног завештања, материјалног и духовног наслеђа које се преноси са генерације на генерацију. И свака је за ових 120 година, колико су јој прилике и историјски тренутак дозвољавале, подизала своју кућу, свој Храм Светог Саве. И циглом и црепом, и земљом, и водом, али и молитвом, љубављу, надом, преданошћу – Храм зидамо колико рукама толико и срцем.

Наши преци одлучили су да га подигну на Врачару, месту на ком је, за одмазду због банатског устанка Срба 1594. године, Синан-паша пренео мошти Светог Саве из манастира Милешева и спалио их. На ову историјску рану Срби одговарају како једино Срби знају – чином хришћанске и људске љубави и подижу Храм уместо освете, од страшног камења Синан-пашине безумне увреде бачане на само наше биће, граде своју свету кућу.

Зато је Храм Светог Саве на Врачару од свог настанка превазишао причу о грађевини у цигли и камену. Он је метафора нашег постојања, наде, останка и опстанка, мера наше хришћанске посвећености, људског одговора на повесно слово о уздизању народа и отаџбине, наша сама суштина. А то су материјали од којих се граде нација и држава, систем вредности на коме почивамо.

И због тих материјала узиданих у темеље нашег постојања, Храм Светог Саве јесте кућа свих грађана Србије. Испод тог крова, испред фресака којима ћемо испричати нашу хришћанску и православну историју, које ће захваљујући Русији бити насликане у годинама које су пред нама, а захваљујући Србима остаће ту до вечности, наш је заклон од заборава, од вековних искушења. Наше српско и српско-руско завештање заједништва и слоге.

Од првог камена у темељу Храма, од Савиног учења о међусобној љубави, данас у модерним градацијама љубави рекли бисмо и о толеранцији и разумевању, Храм је постао кућа у којој, у Богу, људи налазе оно што у животу нису остварили или им није пружено.

Даме и господо, Друштво за изградњу Храма Светог Саве на Врачару је важна институција. Њено трајање од 120 година, које данас славимо, важан је јубилеј за Србију. Сви смо део тог Друштва, без обзира да ли смо формално уписани у његове чланове. Захвалност дугујемо сваком дародавцу чији су прилози битно допринели да се Храм гради, али не мање хвала сваком човеку који је приложио колико може, макар хлеб, јабуку или чашу воде понуђену жедним неимарима који га уздигоше у небо.

Упркос забранама, ратовима, неразумевањима, упркос покушају одрицања од свега што је српско да би се био добар Југословен, упркос несхватања важности изградње Храма међу послератним руководством, које се звало српско по територији а не по осећању припадности, од почетка Другог светског рата, све до 1984. године, упорно се истрајавало на дозволама неопходним за наставак и напредак нашег историјског наума.

И ево од тада, већ тридесет једну годину, нема дана да се на Храму није радило.
А све што се радило – од темеља до куполе, успостављало је нове, више стандарде у архитектури, грађевинарству. Монументалан је у сваком смислу, и зато је данас, када очекујемо почетак радова мозаика у великој цркви, светска стручна јавност једногласна у оцени да ће мозаичка традиција византијске школе у Храму Светог Саве успоставити нове критеријуме и унапредити досадашње искуство, како и приличи решењима у двадесет првом веку.

Храм Светог Саве јесте и биће наша Нојева барка у којој налазимо спас од историјских потопа, светских ратова, голгота, искушења која нас ни данас не штеде. Он је симбол наше истрајности, наше победе. Неко од нас неће дочекати да генерацијама које дођу после њега преда кључеве од готовог Храма.

Предаће завештање подизања Храма и повељу о ономе што је наша генерација за свога доба учинила, да би знали где да наставе. А како ће они да наставе, као што смо ми после наших претходника – то је већ одавно записано у нашим генима. Ову кућу још, као и сваку српску кућу, треба и довека дорађивати, поправљати, занављати.

Статистичке податке о Храму видели сте у филмовима које смо приказали и није потребно да их понављам. Ипак, на храму Светог Саве постављено је 49 звона. Четири литургијска и 45 уз часовник који броји време. Сваког пуног сата Врачарским платоом, Београдом, Србијом и васионом одзвања рефрен Светосавске химне. Да слави победу, да опомене да не заборавимо, да позове на нове успехе, да нас подсећа да је идеја уздизања Храма већа од нас самих и да је посвећеност овој нашој јединственој заједничкој кући уствари посвећеност Србији и зато задатак за сва времена.

Свечани део је завршен химном Светом Сави коју је са Филхармонијом „Борис Пашћан“ појао Београдски мушки хор под управом ђакона Владимира Руменића.

После свечаног дела чланови Скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве одржали су седницу.

Свечаном скупу, поред Патријарха српског, Председника Републике и чланова Друштва за подизање Храма Светог Саве, присуствовали су и некадашњи председник Председништва Србије г. Душан Чкребић, Преосвећена господа Епископи банатски Никанор и топлички Арсеније, протонеимар Храма Светог Саве проф. Војислав Миловановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставорфор Стојадин Павловић, управник Библиотеке Српске Патријаршије мр Зоран Недељковић,  управник Издавачке фондације и штампарије Српске Православне Цркве г. Градимир Станић, свештенство Архиепископије београдско-карловачке…

Реализацију целокупне свечаности Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару поверило је Телевизијској продукцији Епархије бачке.

Извор СПЦ

Четрдесетодневни помен митрополиту Николају

У суботу, 5. децембра 2015. године, у манастиру Добруну уз присуство многобројног народа и свештенства Митрополије дабробосанске служена је света Литургија и парастос поводом четрдесет дана од упокојења блажене успомене Митрополита дабробосанског Николаја.

Свету архијерејску Литургију су служили Преосвећена господа Епископи захумско-херрцеговачки Григорије – администратор Митрополије дабробосанске, источноамерички Митрофан, сремски Василије, банатски Никанор, врањски Пахомије и јегарски Јероним.

Блаженопочившем митрополиту Николају нека је вјечни спомен!

Извор: Митрополија дабробосанска