Monthly Archives: април 2014

ВАСКРШЊА СВЕЧАНОСТ У САНАДУ

У организацији Црквене општине у Санаду, на Томину недељу (Мали Ускрс), 27. априла 2014. године, у препуној сали Дома културе у Санаду, одржан је Свечани Ускршњи програм. Већ трећу годину за редом Црквена општина Санад приређује Ускршње свечаности, угледајући се на предратне пограме која су Соколска и Дилетантска друштва давала у свим селима Баната на други дан Ускрса или Божића. Програм који је одржан у Санаду био је достојанствен и приличан величини празника. Након отпојаног тропара „Христос воскресе“ и поздравног говора домаћина, у програму су учествовали: хор „Свети Николај Српски“ из Кикинде, извођењем неколико духовних и изворних песама, чланови извођачког ансамбла КУД-а „Банат“ из Новог Кнежевца, играма из околине реке Пчиње, чланови дечијег ансамбла КУД-а „Вук Караџић“ из Санада, који су играма из Шумадије улепшали вече. У току програма наступали су и чланови дечијег црквеног хора из Санада и то извођењем кратке представе „Христово васкрсење“, рециталом о ускршњим обичајима у Банату, игроказом „Ускрс на модеран начин“, те представом „Ускрс у Банату“. Све тачке са одушевљењем су прихваћене од публике, а највише смеха и емоција изазвала је она финална, представа „Ускрс у Банату“. Након програма, у сали Богомоље приређено је послужење за учеснике и госте програма, а исто је реализовано захваљујући помоћи вредних парохијанки Санада. Из бројних позитивних коментара и аплауза публике која је до последњег места испунила салу Дома културе у Санаду, да се закључити да је Ускршњи програм испунио своју мисију – продужити празновање Ускрса и приближити људе Цркви, али и Цркву народу.

Душко Јанчић

ХРАМОВНА СЛАВА У СУТЈЕСЦИ

27.априла 2014. године, на дан када наша Света православна црква прославља Томину недељу, у Сутјесци је Светом Архијерејском Литургијом обележена храмовна слава. Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору саслуживали су свештеници и ђакони Епархије банатске. Након богослужења Његово Преосвештенство је посетио изложбу радова деце са веронауке, постављену у просторијама Основне Школе “Иво Лола Рибар’’ у Сутјесци, где су овогодишњи кумови Господин Драган Скоко и његова породица приредили ручак. Након послужења деца са веронауке су рецитовала “Светле гробове” Јована Јовановића Змаја и црквени дечији хор “Св. Вера, Нада, Љубав и мати им Софија” је певао духовне и изворне песме. За следећу годину за кумство су се пријавили браћа Светозар и Бранко Рашић који су Црквеној Општини поклонили зграду површине 275 м2 у непосредној близини цркве.

јереј Јован Веселинов

ПАНЧЕВАЧКИ ХОРОВИ У БЕЛОЈ ЦРКВИ

Мешовити и дечји хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва, традиционално су гостовали у Белој Цркви и за све љубитеље хорског певања одржали Ускршњи концерт у Римокатоличкој цркви Света Ана. Хор је, уз ученике Музичке школе „Јован Бандур“, Панчево, пред бројном публиком извео једносатни програм чији је аутор мр Вера Царина.

Концерту су присуствовали: заменик амбасадора Словеније, представници Нацио-налног савета чешке националне мањине и Националног савета словеначке националне мањине и представници локалне самоуправе.  Организатор концерта било је Удружење Слoвенаца Јужног Баната „Логарска Долина“ у сарадњи са Општином Бела Црква, Римокатоличком црквом Света Ана и Националним саветима словачке и словеначке националне мањине.

Изузетни домаћини, пред којима Жупник Тибор Кираљ и водитељ програма Јосип Вебер, учинили су да се хор осећа добродошао и угостили нас уз већ традиционалну топлину и срдачност.

Проф.  мр Вера Царина

РАДИОНИЦА ЂАКА ВЕРОНАУКЕ

Традиционално, на Лазареву суботу, у храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину одржана је Васкршња радионица. Смисао радионице јесте да се ученици припреме за радосно и правилно прослављање највећег хришћанског Празника – Васкрсења Господа Исуса Христа. Присутна деца су радовима приказала интересовање и знање о радосном Празнику. Радионици су присуствовали ученици Верске наставе нашег Града. Велику помоћ пружиле су учитељице ОШ „Серво Михаљ“ из Зрењанина и учитељице ОШ „Петар Петровић Његош“ из Зрењанина које сваке године несебично учествују и помажу радионицу. Радови ученика изложени су у парохијском дому поменутог храма.

radionica veronauka 1

Вероучитељица Наташа Стеванов

Упокојио се у Господу проф. Живко Б. Подгорац (1933. – 2014.)

Дана 25. априла 2014. године, на празник Живоносног источника, изненада у 17:50 часова, престало је да куца племенито срце професора Живка Б. Подгорца. Господ га је призвао себи у ове дана Васкршње радости. Мало је таквих наставника-професора који остају ђацима у најлепшим успоменама и сећањима. Живко Подгорац је био редак и драгоцен човек. Мало је таквих личности који код свих људи изазивају неподељена осећања. Мали је број људи у којима је тако очигледно уклесана искра људског достојанства, како је то био случај са господином Живком Подгорцем. Био је то човек, господин, брат, професор, васпитач… речју – хришћанин. Велико господство, једноставност и приступачност, отвореност, ведрина духа и необична љубав према ђацима којима је предавао… само је део врлина које су красиле душу овог племенитог човека. И, управо, имајући ту искру људског достојанства тако дубоко уклесану у саме темеље његове боголике личности, он се борио за сваког свог ђака, за његово људско и ђачко достојанство. То је оно по чему ће га памтити генерације и генерације његових захвалних ученика – богослова из манастира Крке, Призрена, Фоче и Ниша. Јер, његов је живот у толикој мери био повезан и проткан Богословијом, да готово и није имао приватни живот. Свега себе је жртвовао као свепаљеницу, добровољно и свесно, у исто време тихо и ненаметљиво, изгарајући на послушању које му је Црква поверила. На његовој сахрани, у родним Опланићима код Краљева, у Томину недељу, 27. априла, окупио се велики број његових пријатеља и ђака. Опело је служио архимандрит Јован (Радосављевић), пријатељ и дугогодишњи колега поч. Живка, уз саслужење 52-јице свештенослужитеља, који су ту дошли само и једино по диктату срца и из осећања поштовања и искрене привржености покојнику. Вероватно, то питомо моравско село неће видети величанственију сахрану, која као да се претворила у свечану празничну литију. Поч. Живко није имао своје деце. Његови ђаци су били његова деца. Они су свога професора и васпитача испратили уз појање васкршњег тропара, благодарни Богу на превеликом дару и благослову, а поч. Живко је био управо то – благослов и дар.

Професор Живко Подгорац рођен је дана 14. фебруара 1933. године у селу Опланићи, код Краљева, од оца Богдана и мајке Косане. Као мали дечак често је одлазио у манастир Жича, где је слушао беседе Светог владике Николаја (Велимировића). Године 1949. уписује се у прву генерацију Богословије Светог Саве у манастуру Раковици. Под будним оком ректора Богословије архимандрита Јована (Велимировића), и разредног старешине протосинђела Методија (Муждеке), Живко Подгорац, завршава Богословију са одличним успехом и успешно полаже матурски испит испред изасланика Светог архијерејског синода, Епископа топличког Доситеја (Стојковића) 1953. године. После Богословије уписује се на Богословски факултет у Београду исте године, где студира са данашњом највећом елитом Српске Православне Цркве.

После одслужене војне обавезе, полаже последња два испита и успешно дипломира на Богословском факултету 1960. године. Након тога завршава са високом оценом први степен Филозовског факултета у Београду одсек Славистика. Од 1962. до 1973. године предаје у осмогодишњпј сколи у Лајковцу српски језик и књижевност. Иако је свом надлежном епископу жичком Василију (Костићу), поднео молбу за рад у Богословији у Сремским Карловцима, Свети архијерејски синод га поставља за професора приправника Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки 1974. године. Као професор ове Богословије, г. Живко је извео доста генерација у којима су били многи будући епископи Српске Православне Цркве, угледно свештенство, монаштво и професорски кадар, како у Богословијама, тако и на Богословским факултетима. И сада свршени ђаци тог доба причају да је златни период ове школе био г. Живко, професор и васпитач, заједно са проф. Љубинком Видаковићем, синђелом Никанором (Богуновићем) и јеромонахом Лонгином (Крчом). Током рада у Крки, као одличан познавалац црквенословенског језика помагао је протојереју Славку Зорици да састави граматику овог језика, како би га ђаци што боље савладали. Српска Православна Црква је увек високо ценила и вредновала посвећеност неуморног проф. г. Живка на делу црквене просвете. Свети архијерејски сабор на челу са блаженопочившим Патријархом српским Германом, јула 1989. године доделио је проф. г. Живку Подгорцу, за његов рад и пожртвовање у Богословији Света Три Јерарха, велико црквено признање, Орден Светог Саве, II степена.

По одлуци Светог архијерејског синода г. Живко Подгорац премештен је из манастира Крке у Призренску Богословију Светог Кирила и Методија 1990. године. Сви ђаци, заједно са већином професора бунили су се због овог премештаја. Ђаци су негодовали и зауставили рад школе, непуштајући свог професора да оде од њих. Проф. г. Живко је неколико дана причао са својим ђацима, објашњавајући да је цео свој живот служио Цркви, поштујући одлуке Синода и Сабора и да ће и ову одлуку испоштовати! Ђаци су се помирили и прихватили одлуку проф. г. Живка. По његовом одласку у Призрен, неколико ђака се преместило из манастира Крке у Призренску Богословију. У Призренској Богословији проф. г. Живко наставио је свој педагошко – богословски рад, али Управи Богословије се то није свидело, због чега је без образложења разрешен дужности васпитача. Године 1999. када је Призренска Богословија измештена привремено у Ниш, због НАТО агресије, проф. г. Живко заједно са својим разредом, привремено одлази у Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочу. Он наставља рад са својим добрим поријатељем проф. Љубинком Видаковићем и својим бившим ученицима, синђелом Антонијем (Пантелићем) и Драганом Учуром. Иако је предавао у овој Богословији непуне две године, проф. г. Живко у њој је оставио велики печат свога лика.

После тридесет и три године рада у Православним Богословијама, као професор и васпитач, разрешен је дужности августа, 2007. године и одлази у пензију. До тог дана предавао је ђацима црквенословенски језик, руски језик и латински језик, не штедећи ни своје године ни своје здравље. Проф. мр Драган Учур је једном приликом о г. Живку рекао: “О његовој доброти, племенитости, родољубљу, љубави према Цркви, ђацима и уопште према људима могла би се књига написати. То зна свевишњи Бог, његови ђаци и сарадници.“

Сви ми који смо познавали проф. г. Живка Подгорца имамо велику обавезу и дужност да га се сећамо у својим молитвама и да његово име обавезно буде на нашим дискосима у Цркви. Нека му је од нас, његових ђака, вечита благодарност, а од Васкрслог Господа вечан и блажен спомен!

Будимир Кокотовић

ВАСКРС У МОКРИНУ

Као и сваке године у нашем храму и селу овај наш велики празник прославља се веома свечано. На сам дан Васкрса у поноћ пароси служили су Јутрење са литијним ходом сеоским улицама затим и око храма како то сада већ налаже пракса. По датом отпусту освећена јаја подељена су присутном народу кога је било у великом броју. Пред почетак Св. Литургије управа Месне Заједнице Мокрин донела је у храм корпу пуну јаја које су пароси осветили, а они су та јаја делили народу на манифестацији -туцање јајима-. После Свете Тајне Причешћа прота Драган Т. Говорчин прочитао је посланицу Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја и свих Архијереја наше Свете Цркве. За разлику од ранијих година посета народа Светом Храму и Богослужењу била је већа, док је заинтересованост народа за манифестацију ”Туцанијада” у организацији Месне Заједнице Мокрин у осетном паду. Ове године одржано је 24. светско првенство у туцању фарбаним Васкршњим јајима.

протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин,

Старешина светоархангелског храма у Мокрину

Васкршња Академија у Богомчуваном граду Вршцу

„РАДУЈТЕ СЕ-ХРИСТОС ВОСКРСЕ“

С благословом Његовог преосвештенства Епископа банатског Г.Г.Никанора,а у организацији Епархије банатске одржана је Васкршња Академија у Богомчуваном граду Вршцу под називом „РАДУЈТЕ СЕ-ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ“ у народном позоришту „Стерија“.

Овај Богољубиви сабор окупио је велики број деце,хорове,музичаре,уметнике као и кулурно уметничко друштво.

Академију је својим благословом и беседом отворио преосвећени Владика г.Никанор,а велику подршку својим присуством дала су сестринства манастира Месић и Хајдучица као и вршачко свештенство.Богат духовни и културно уметнички програм могао је да задовољи укус великог броја присутних и испуни радошћу празника над празницима.Кроз дводелни програм присутне је водила госпођица Весна Радовановић.Својим анђелским гласовима Васкрслог Господа прво је прославио дечији хор музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Вршца који води госпођа Тања Мрђа ,кроз песму „људи ликујте..“

Васкршњи тропар и Ангел вопијаше отпевао је Црквени хор „Свети Теодор Вршачки“ из Вршца којим диригује госпођа Олга Шинковић.Вршачки основци су извели Васкршњи рецитал и игроказ о настанку Васкршњег јајета,а кратка Васкршња казивања Светог Николаја Жичког говорили су вршачки гимназијалци.Чланови музичког састава „Ступови“ из Београда са благословом манастира Ђурђеви Ступови из Раса,више од једне деценије прослављају Васкрслог Господа широм Српског народа.Вршачкој публици представили су се духовним, као и старим Српским песмама.Песникиња духовне поезије Нађа Бранков казивала је своју песму“Востани Ангеле“.Велику подршку дали су глумци вршачког позоришта „Стерија“ Драган Џанкић и Иван Ђорђевић ,који су казивали Васкршње слово Светог Јована Златоустог.

Прелаз између духовног и народног дела програма уприличен је читањем „Завештања песме и свирке“ Светог Симеона Мироточивог,које су читали вршачки гимназијалци.

Извођењем песме са Косова публику је поздравила гошћа из Панчева Андреја Петровић.Већина публике је имала прилику да први пут уживо чује гајде које са љубављу свира Душан Поповић из Сувог Дола са Пештери.Он је јединственост овог инструмента представио кроз Српска народна ора и песме и покупио бучне аплаузе публике.Публика је имала прилку да ужива у игри и песми и културно уметничког друштва „Лаза Нанчић“ из Вршца.

Са надом и жељом да оваквих Богољубивих сабора буде више и чешће учесници и публика опростили су се саборно отпевавши тропара најрадоснијег Хришћанског празника.

Духовну академију пропратила је и пригодна изложба дечијих радова на тему ВАСКРС, у холу позоришта“ Стерија“.Учесници излижбе били су полазници мале школе „Бранко Радунковић-воља чини чуда“, у виду Васкршњих јаја, као и предшколска установа „Лептирић“ и „ШОСО Јелена Варјашки „,у виду ликовних радова.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

јереј Радомир Сандић

парох великосредишки

 

Поливање девојака на Васкршњи понедељак

Спада међу лепе, али на жалост све више изумируће обичаје Баната. Овај обичај на први поглед у себи нема ничег што би се могло повезати са дотичним празником. Али, када се боље сагледа све што обичај чини, мора се признати да се ипак могу назрети појединости које обичај повезују за Ускрс. Наиме, у селима Баната некад је био обичај за Други дан Ускрса, поред тога што се посећују кумови и носи им се колач, да момци који су за женидбу, у преподневним сатима, обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу које су за удају. Са собом су водили и тамбураше или су и сами носили инструменте, а обавезан реквизит им је био ћуп или канта са водом, као и флашица са мирисима. Када би дошли до куће девојке, они би се прво најавили родитељима, па потом позвали девојку да изађе. Ту, на кућном прагу, момци су девојке поливали водом, формално, преко косе (а некад и буквално, преко целог одела), а иста девојка је била дужна да са њима заигра коло. Пре тога част у виду фарбаних јаја, колача и вина, девојка је служила свима и тиме се доказивала као вредна и способна млада домаћица. Момци су тако обилазили цело село и током дана углавном стизали да полију све девојке. Овај обичај има лепу и дубоку симболику. Поливањем девојака, момци су себи бирали и меркали суђенице, а поливање истих је значило да момак себи полива девојку и тиме са ње симболички спира пређашње грехе и жели да је узме себи за супругу. Дакле, што је момак више воде потрошио на једну девојку, то је била већа шанса да је баш њу себи одабрао за невесту. Јеванђелска дубина обичаја назире се у гостопримству домаћина. Наиме, девојка износи све најлепше припремљено пред момке који су дошли да честитају празник над празницима. Такође, прањем косе девојке, момци изображавају и подсећају на отирање косом ногу Исусових, као и на Господње служење апостолима, којима је омивао и брисао ноге. И овај леп обичај све више пада у заборав. Готово да је сведен на минимум, а једино се у још неколико места негује кроз организацију од стране културно-уметничких друштава. Такав један пример је и пример севернобанатског села Санад. Наиме, месни КУД „Вук Караџић“ је пре десетак година обновио обај леп обичај у селу. И ове године је, након Литургије у храму, кренула поворка фијакера и јахача кроз село. До подне су момци поливали девојке, частили се и играли кола, а тачно у подне је у дворишту сеоске школе од стране пароха пререзан славски колач и освећено жито. То се чини зато што је поменуто Друштво узело себи за славу баш Васкрс, тј. прослављају је на Други дан празника. Након резања колача уследио је богат културно-уметнички програм, на којем су, поред свих пет група домаћег КУД-а наступали и гости, чланови КУД-а „Новак Радоњић“ из Мола. Уз наду да ће се и овај леп обичај одржати, мештани Санада су напунили трибине и терен школског дворишта и наставили да празнују и радују се празнику над празницима-Васкрсењу Христовом.

Душко Јанчић

Васкршња посланица

 Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године

 И Р И Н Е Ј

 по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

 ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

Данас је пролеће душама нашим:

Христос из гроба као сунце засија,

Мрачну буру грехова наших одагна.

Њега песмом величајмо јер се прослави!

(Пасхална богослужбена песма)

Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова.

 Међу многим изразима којима црквени песници величају Христа Васкрслога, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу, већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свега у њој.

До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи – Бог са нама, тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено, сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је најавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи” (Мт. 4, 10).

Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас, нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија”, узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ, Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова.

На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као крајеугаони камен Цркве Своје, већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (IKop. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе!

За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, тојест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест, да је Учитељ васкрсао, најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима, који су ишли за Њим и који су се надали, да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера била је угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек, суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им, да је васкрсао и поручује им: „Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни!

Данас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и правди, и поново прете Голготом, наслеђу Божјем на земљи. И нама Он поручује данас: Не плашите се! Ја сам с вама и победих свет! Вером препознајући у Њему Победника свакога греха и сваке неправде и смрти, охрабримо се и не плашимо се оних који, не знајући шта чине, још питају: шта је Истина? Ми пак, искусивши Васкрслога Господа као Истину над истинама, данас, сабрани око Њега на духовном Сиону, славимо Га и величајмо, јер Му дођоше „сва богопросвећена светила са Запада, од Севера и мора, и од Истока деца Његова, славећи Га кроз векове”. „Данас је дан Васкрсења, озаримо се торжеством!” кличе црквени песник и додаје: „Загрлимо једни друге, рецимо браћо и онима који нас мрзе и свима све опростимо Васкрсењем!” Нека из наших грла, а пре тога из наших срца, потече песма и слављење Христа који нас прослави. Свепобедним и сверадосним поздравом Христос васкрсе! још једанпут поздрављамо све вас, драга децо светосавска у отаџбини и у расејању широм света. Васкрс је празник свеправославног јединства и свехришћанског заједништва. У име Христа Васкрслога позивамо вас на јединство и слогу у Цркви Његовој. Ко није у јединству са Црквом, коју Он стече крвљу Својом, није ни са Њим, Христом Господом.

Без Христа нема Цркве, а Црква никада није без Христа. Зато ван Цркве нема спасења. Ван Цркве је усамљени, „аутономни”, бездомни човек, са својом непослушношћу Богу и Цркви, са својим егоизмом и противљењем Духу Светоме, попут Адама изгнаног из раја. Такве људе Сâм Господ назива вратима пакла која неће надвладати Цркву Божју.

Посебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији који, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминације, данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над демонским силама таме.

Са истом љубављу у Васкрслом Христу Господу и топлим молитвама данас поздрављамо и сву нашу браћу и сестре у Далмацији и Лици, на Кордуну, у Банији, Славонији и Барањи.

Са радосним поздравом Христос васкрсе! поздрављамо сву нашу браћу и сестре у Републици Српској, Федерацији Босне и Хрцеговине, Црној Гори, Словенији и Бившој Југословенској Републици Македонији, нарочито ове последње који, на челу са својим неправедно утамниченим Архиепископом, страдају за јединство Цркве и за чистоту вере православне.

Посебно се данас молимо Победитељу греха, смрти и људске неправде, за нашу у Христу Господу браћу и сестре на Блиском Истоку и у Украјини, са жељом и молитвом да светлост Христова Васкрсења разагна таму греха која се надвила над њима и да просветли ум и душу сејачима мржње према светом Православљу и озари их миром и светлошћу истине.

Нека Васкрсли Христос Господ покида окове неправде, безакоња и лицемерства којима синови безакоња оковаше Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована кога преко нас поздравља читава православна васељена и читав правдољубиви свет.

Молимо се Васкрслом Христу Господу да вас љубав Божја увек и непрестано испуњава. Још једанпут вас срдачно поздрављамо сверадосним васкршњим поздравом:

 Христос васкрсе!

 Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2014.

 Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и

Патријарх српски ИРИНЕЈ

 

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ

Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ тимочки ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ нишки ЈОВАН

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН

Епископ умировљени славонски САВА

Викарни епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ

Викарни епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни епископ липљански ЈОВАН

Викарни епископ ремезијански АНДРЕЈ

 

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни епископ стобијски ДАВИД

СКИТ СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА СЕВАСТИЈСКИХ ,,МЛАДЕНЦИ”

Ако кренете из Гаја према руднику односно према Дунаву, на трећем километру од Гаја наићи ће те на Скит Светих 40 Мученика Севастијских. Скит који полако прераста у манастир и који из године у годину делује све озбиљније и све сређеније. Скит се не налази случајно на овом месту. Место које се данас назива ,,Старо село“ је од давнина било место молитве. Први помен села Гаја се баш везује за ово место. Све до 1764. године Гај се простирао на овом простору. Због честих поплава које је Дунав доносио, становници тадашњег Гаја морали су основати насеље на месту где се данас Гај налази. У каснијем периоду насипом је заштићен овај простор од плављења, и сада се у околини скита могу видети прелепа плодна поља. У склопу скита данас имамо 4 грађевине : Цркву, конак, и два помоћна објекта. Црква као место молитве и најсветији део Скита вуче своје порекло још од периода упада Турака на ово подручије. Она представља мали скромну грађевину једноставног правоугаоног облика са тространим олтаром, величине је 4,5 са 13,5 метара, корисне површине око 40 метара квадратних. Скит слави Светих 40 мученика Севастијских и на тај дан (22. марта) 2008. године у присуству неколико стотина верника Епископ банатски Господин Никанор служио је Свету Литургију. Од 2008. године ово је постало пракса и сваке године на празник Светих 40 мученика Севастијских Епископ банатски Господин Никанор са свештенством наше епархије служи Свету Литургију. И ове 2014. године, Епископ банатски Г. Никанор служио је Свету Архијерејску Литургију и тако је на најбољи начин указао да је воља Божија да ново придошло братство манастира на челу са Јеромонахом Мојсијем овде опстане и да са овог места шири науку Христову.

skit

јереј Бојан Куљанин

ОБИЧАЈИ У БАНАТУ „Лазарице“ (уочи Лазареве суботе)

У нашем народу постоји низ лепих обичаја који су већим делом везани за црквене празнике. Ти обичаји су углавном и литургијски повезани са Црквом, али има оних који или нису или се у њима само назире траг јеванђелског корена. Такав један банатски обичај је и обичај „Лазарица“. „Лазарице“ се прослављају вече уочи Лазареве суботе, тиме што се на раскршћима улица пале ватре „Лазарице“ од сувих стабљика кукуруза или неких других сувих грана. Светлост тих ватри симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења које се има збити. Чак ни дан када се то одиграва није случајан. Пошто се све дешава у петак, уочи Лазареве суботе, за тумачење дубине овог обичаја назире се и чињеница да је тај петак последњи пред онај Страдални, Велики петак. Дакле, у дан када ће се збити распеће, смрт и погребење Христово, упаљене ватре на раскршћима села (где улице саме по себи чине Крст) подсећају нас на светлост Његовог васкрсења и симболички нам ту светлост и радост и најављују. За време паљења ватри „Лазарица“ народ дотичне улице или кварта окупи се око ватре. Ту се дуго разговара, евоцирају успомене, а најмлађи, дечаци и момци пред женидбу, прескачу ватре и тиме доказују своју храброст. И прескакање ватри има своју симболику. Народ верује, да онај који успе да прескочи пламен „Лазарице“ тиме са себе „чисти“ и „жеже“ добар део грехова. Могло би се рећи да и тај својеврсни подвиг младих људи заиста има дубоку симболику. На ватрама се припрема и посно послужење. У посебним решетима и шерпама са дугим држаљима кокају се зрна кукуруза, па се деца посебно обрадују врућим кокицама. Овај занимљиви обичај има за циљ још једно: изаћи из домова после зимског „сна“ и окупити се пред празник и сетву, те поразговарати о актуелним питањима из свакодневног живота. Значи, обичај паљења ватри „Лазарица“ негује у селима и дух хришћанског заједништва. На жалост, као и већина лепих обичаја, и овај обичај је током комунистичке владавине сведен на минимум. У новије време у све више села Баната чине се напори да се Лазарице наставе или, тамо где је начињен прекид, да се обнове. Тако се у Северном Банату поуздано зна да се Лазарице још увек држе у Српском Крстуру, Санаду, Чоки, Остојићеву, Мокрину, Иђошу. На слици је група младих за Лазарице у Санаду, које се одржавају на главном раскршћу улица, на „рогљу“ код цркве.

Душко Јанчић

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА ПОПАДИЈЕ МИЛЕНЕ ЈОВАНОВИЋ

У присуству бројних поштовалаца, на Цвети 13.04.2014.г. одржана је промоција поновљеног и допуњеног издања песама ,,Жубори моје душе”, покојне попадије Милене, удове проте Ћетка Јовановића. Прва књига песама издата је још 1989. г. , а поновљено и допуњено ауторско друго издање ове књиге издато је поводом њеног 100-тог рођендана који на жалост није дочекала. Све њене песме су у православном духу и стилу Змај Јове и Бранка Радичевића и све су проживљене и писане су више за себе него за јавност. Пева о светлим празницима и родитељском дому, манастирима и храмовима, светитељима, ратним и личним тугама а нарочито о голготи распете Србије. Промоција је одржана у сали Ваведењског храма у Зрењанину. Промоцију је отворио и поздравио бројне присутне протојереј Бранислав Аврам, старешина храма. popadija milena jovanovic 2Унук попадије Милене, катихета Ћетко Ћетковић – Јовановић, дао је кратак увод за додатак књиге, а потом је протојереј Душан Моромилов пружио врло леп и исцрпан приказ целе књиге песма, осврнувши се и на живот покојне песникиње и њеног супруга проте Ћетка. Након тога Анђелија Веснић – Васиљевић, глумица српског народног позоришта у пензији прочитала је десетак песама из књиге, а затим је одржан коктел.

Катихета Ћетко Ћетковић – Јовановић

Света тајна јелеосвећења у Цркви Свете Петке у Банатском Двору

У Цркви Свете Петке у Банатском Двору у недељу, 13.априла 2014. године, са почетком у 18 часова, за многобројни сабрани верни народ служена је Света тајна јелеосвећења. Свету тајну јелеовећења су служили протојереј Бранко Алексовски, протонамесник Борко Томић, протонамесник Милан Танасић, протонамесник Зоран Тривуновић, протонамесник Саво Мајсторовић, протонамесник Бојан Кошанин и јереј Момчило Павличевић. Свештеници су после молитве помазивали сабрани народ ради оздрављења душевног и телесног. На ову свету тајну дошли су верници из Банатског Двора, али и из околних места у потрази за благословом Божјим у болести.

протонамесник Милан Танасић

Епископ Никанор посетио Васкршњи дечији базар у Падинској Скели

Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор посетио је 11. априла 2014. године, Васкршњи дечији базар ОШ „Олга Петров“ у Падинској Скели. После исповести свештенства архијерејског намесништва оповског у храму Свете Параскеве – Петке на Овчанском путу, Епископ Никанор у пратњи јереја Уроша Нишавића и вероучитеља Будимира Кокотовића посетио је насеље Падинска Скела. Епископ Никанор је том приликом посетио парохијски храм и био гост Васкршњег дечијег базара. У препуној порти храма, директорка школе Мерица Буј – Бјелогрлић заједно са сарадницима, наставницима, учитељима и ђацима сачекала је Епископа Никанора, који је веома чест и драг гост школе у Падинској Скели. Епископ Никанор је обишао базар, разговарао са наставницима и ђацима. Том приликом ђаци су уручили поклоне Епископу Никанору и пожелели срећне Васкршње празнике.

Бранко Марковић

ИСПОВЕСТ ОПОВСКОГ НАМЕСНИШТВА

У петак 11. априла 2014 год. у храму Св. Петке у Борчи служена је Литургија Пређеосвећених дарова, а пре тога је извршена исповест свештенства оповског намесништва. У храму се окупио и велики број верника који су заједно са својим свештеницима приступили Светој тајни причешћа. Преосвећени владика Никанор је на крају све благословио и поучио да се држе пута Божијег. Све је завршено братским састанком Владике и свештенства и трпезом љубави.

НАША ЦРКВА
Изнад Борче свиће зора,
црквена се звона чују,
својом песмом са звоника
тад мелем за душу кују.
Порта цркве сва нам блиста,
свуд около драга лица,
слава Теби о Господе,
окупља се заједница.
Свако од њих у грудима
носи једну љубав чисту,
па пристижу сада сложно
у загрљај хрле Христу!
Прота драги службу служи
тој радости нема краја,
и сви скупа осетимо
на земљи то парче раја.
Након тога испод брезе
Литургија настави се,
звук гусала милих тада
до Небеса проломи се.
Сложно, братски запевамо
мила песма крене сама!
О радости, осетимо
да је Христос међу нама.
Александра Миловановић