Monthly Archives: фебруар 2014

Поздравно слово Директора Основне школе Свети Сава у Житишту Г. Зоран-а Веселинов-а на дан Светог Саве 27. 1.2014.године у Житишту.

У  име ученика и колектива ОШ Свети Савапоздрављам све Вас уважени  гости и захваљујем што сте  вечерас  са нама.

Дело Светога Саве је једна духовна читанка, отворена књига која преноси мир и љубав, смиреност дарежљивост, човекољубље, трпељивост, оданост вери и молитви која нас чини целовитим личностима.

Свети Сава је постао симбол српске нације.Он  је  оплеменио душу Србије врлинама изворног Хришћанства са Истока, које је он проповедао на разумљив начин, и тако је постао посебан вид православља-наше светосавље.Научио је свој народ шта је љубав, мирење, праштање, знање, истинољубље, част,  достојанство.За све што је учинио у оплемењивању српске народне душе дугујемо му велику захвалност.

У сваком поколењу Сети Сава се јавља као истина, као истрајан борац  отворене очи као усмеривач наших стремљења, под  чијим окриљем очекујемо ведру и поштену будућност.

Основне преокупације  човековог духа једнако се јављају у време Светога Саве и у наше време.Свети Сава се у своје време одазвао изазову-да би победио време и ограниченост и отворио пут својим потомцима који жуде за правим духовним вредностима.Он нас је охрабрио за напорну трку до победе.Он  нас је на прави начин увео у ред крштених и просвећених  народа.Зато и носимо његов благослов све дотле док смо крштени и просвећени његовом православном вером.

Дозволите ми, уважени гости и пријатељи да вам још једном упутим честитке поводом Дана Светог Саве.

Свим ученицима и колективу школе честитам школску славу.Хвала.

Директор Основне школе Свети Сава у Житишту  Г.  Зоран  Веселинов.

ОДРЖАНО ДРУГО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА И ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ У МАНДАТУ ОД 01.01.2013. ДО 31.12.2018. ГОДИНЕ, 20. ФЕБРУАРА 2014. ГОДИНЕ

2013. година је била прва мандантна година Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије банатске у новом сазиву конституисаном и потврђеном Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ Број 42/зап.81. од 24. јануара 2013. године, и Одлуком Патријаршијског управног одбора СПЦ Број 54/зап.27. од 15. јануара 2013. године, за мандат од 1. јануара 2013. до 31. децембра 2018. године. Већ годинама се показивала практичност у истоветности радног програма одржавања заједничке седнице, pa je прво редовно заседање Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије банатске у новом сазиву одржано 21. фебруара 2013. године. У овом извештају о раду Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије банатске изнећемо и поменути најзначајније моменте који су се у протеклој 2013. години догодили у Епархији банатској.

УПРАВНА КАНЦЕЛАРИЈА ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА

На свом редовном заседању у седници својој од 23. маја 2003. године под А.С.бр.84/зап.169. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је за Епископа банатског изабрао Његово Преосвештенство Епископа аустралијско-новозеландског Митрополије новограчаничке Господина Никанора. Одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве С.А.С.бр.165. од 2. фебруара 2004. године, Епископ банатски Господин Никанор устоличен је у трон Eпископа банатских у недељу 8. фебруара 2004. године. Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор, успешно управља и води све активности у Епархији банатској, вршећи при том озбиљан надзор над радом свих Епархијских управних тела и Епархијских канцеларија, у својству Председника Епархијског црквеног суда, Председника Епархијског Савета и Председника Епархијског управног одбора Епархије банатске. Протојереј Нинослав Качарић, дипломирани теолог и магистрант на Православном Богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, привремени парох четврте светониколајевске парохије у Вршцу и Старешина храма Светог Теодора Вршачког у Вршцу, обавља дужности Секретара Епископа, Секретара Епархијског управног одбора и Координатора за верску наставу у Епархији банатској, водећи при том и уредништво Епархијског часописа „Банатски весник“. Јереј Жељко Стојић, свршени богослов и студент Православног Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, привремени парох друге светоуспенске парохије у Вршцу обавља дужност Благајника са књиговођством Епархије банатске уз координацију враћања ПДВ-а Црквеним јединицама и ПИО свештеника у Епархији банатској. Јереј Недељко Васиљевић, свршени богослов и свршени студент Московске духовне академије, уџбеника за верску наставу и координацију реституције Црквене имовине Епархије банатске. Протођакон Игор Станковић, свршени богослов и студент Православног Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, и парохијски ђакон при Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу, обавља дужности Секретара Епархијског црквеног суда, Секретара Фонда солидарности Епархије банатске, води рачуноиспитачке послове, набавку и продају свећа и осталог административног материјала, као и пословање Епархијске продавнице у Вршцу. Јерођакон Јефрем (Пјевач), сабрат манастира Средишта, и монахиња Марија (Радановић), сестра при манастиру Свете Меланије Римљанке у Зрењанину, на послушању су у Владичанском двору у Вршцу и обезбеђују завршавање свакодневних потреба и уређења двора Епархије банатске.

АКТИВНОСТИ ЕПИСКОПА БАНАТСКОГ

Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је у току 2013. године интензивно богослужио, посећивао, надгледао, активно учествовао и унапређивао многим вредним саветима и другим врстама помоћи живот и рад Црквених општина и манастира Епархије банатске. Веома често Епископ се сусретао са повереним му свештенством, монаштвом и верним народом, упознавајући и решавајући актуелна питања и проблеме. Својим чврстим ставом по питању богослужбеног реда и поретка, Епископ банатски је одлуком Е.Бр.686. од 26. октобра 2007. године установио систем редовног служења свих свештеника Епархије банатске у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу, и то редоследом који се сваког месеца утврђује, са циљем једнообразног и што квалитетнијег богослужења. У току 2013. године Епископ банатски Господин Никанор рукоположио је у чин јерођакона једног монаха, у чин ђакона осморицу кандидата; рукоположио је у чин презвитера десеторицу ђакона и поставио их на упражњене парохије Епархије банатске; једног ђакона је произвео у чин протођакона, двојици свештеника је доделио звање протонамесника; четворицу свештеника је произвео у чин протојереја, двојицу свештеника је одликовао правом ношења напрсног крста, док је две искушенице замонашио по чину мале схиме. Епископ банатски Господин Никанор је у току 2013. године освештао: новоизграђену трпезарију у Манастиру Свете Меланије у Зрењанину (12.01.2013.), крстове за храм Св. мученика Трифуна у Гудурици (17.01.2013.), темеље светосавске сале у Баранди (23.02.2013.), новоподигнути парохијски дом са салом у Идвору (15.03.2013.), обновљену црквену салу у Самошу (16.06.2013.), новоизграђену трпезарију у Манастиру Средишту (25.07.2012.), ново звоно за храм Ваведења Пресвете Богородице у Зрењанину (26.08.2013.), темеље новог храма Вазнесења Христовог у Зрењанину на Багљашу (31.08.2013.), чесму у порти и обновљени храм Успења Пресвете Богородице у Црепаји (08.09.2013.) треће звоно за храм Св.Стефана Дечанског у Ковину (21.09.2013.), обновљену црквену салу у Сефкерину (22.09.2013.), темеље будућег Светосавског дома у Новом Козјаку (22.09.2013.), нови парохијски дом при храму Св.Теодора Вршачког у Вршцу (20.10.2013.); темеље за нови храм Покрова Пресвете Богородице у Дужинама (26.10.2013.); обновљени парохијски дом у Долову (Велика Црква) (24.11.2013.); нова звона за храм Св.Василија Острошког у Банатском Великом Селу (24.11.2013.); земљиште и крст за нови храм на Зеленом пољу у Зрењанину (22.12.2013.). Епископ банатски Господин Никанор је у току 2013. године одликовао Орденом Светог Теодора Вршачког, највишим одликовањем Епархије банатске, за показану ревност, труд и љубав према светињама цркава и манастира Епархије банатске, следеће заслужне институције и личности: Господина Иштвана Јенеиа, Генералног Директора „Потисје Кањижа“ А.Д. Кањижа и дародавца црепа за манастир Месић и Владичански двор у Вршцу (07.02.2013.), Високопречасног протојереја-ставрофора Мојсеја Јанеша, Викара Румунске православне цркве у Банату (16.06.2013.), Господина Родољуба Драшковића, Председника Концерна „Swisslion-Takovo“ и ктитора храма Светог Теодора Вршачког у Вршцу (20.10.2013.), Господина Др Бранислава Блажића из Кикинде, бившег Председника Општине Кикинда и дародавца храма Св. Козме и Дамјана у Кикинди (14.11.2013.). Епископ банатски Господин Никанор је на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Господина Николаја, узео учешћа у прослави 60 година од монашења и 40 година Архијерејске службе Митрополита Николаја, 14. септембра 2013. године у Соколцу (Република Српска), док је на позив Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија узео учешћа у прослави 300. Година Карловачке Митрополије, 3. новембра 2013. године у Сремским Карловцима Епископ банатски Господин Никанор је на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита молдове и буковине Господина Теофана (Румунска православна црква) боравио у Јашију у Румунији, а поводом прославе празника Преподобне Мајке Параскеве-Свете Петке, од 12. до 15. новембра 2013. године.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Епархија банатска има од некретнина Владичански двор у Вршцу и 20ха обрадивог земљишта-укупно 20ха 84а и 64м. Епархија банатска поседује земљишну парцелу у Зрењанину у насељу Багљаш, у трајном коришћењу – гр.честица 32665, кат.честица 141 и 8/2. У површини 24 ара и 66 метара. У трајном власништву Епархије банатске је обрадиво земљиште – парцела кп.7913/8. лист бр.2318. КО Делиблато у потезу Ливаде, површине 35а и 89мкв. У трајном власништву Епархије банатске је непокретност – викенд кућа и виноград у потезу „Кула“, парцела број 21799/1. у површини од 12 ари и 15 мкв, уписане у зкњ.ул.број 9906. КО Вршац у целости, као и кућа у улици Змај Јовиној бр.58. у Вршцу, која је у току 2010. и 2011. године сређена у виду три независне стамбене целине, и на тај начин припремљена за намену у складу са актуелним потребама Епархије. Српска православна Епархија банатска је за своје потребе 19. јуна 2009. године купила стамбену зграду са дворишним простором и нузпросторијама у улици Јаше Томића бр.8. у Вршцу, парцела број 4244/1. у површини од 303квм, уписане у зкњ.ул.број 160. КО Вршац у целости, непосредно уз задњу излазну капију из дворишта Владичанског двора, и иста кућа је због трошности срушена децембра 2009. године, а на истом плацу је у току 2010. и 2011. године сазидана нова зграда намењена гаражама, магацину и летњој кухињи Владичанског двора Епархије банатске, добивши име Дворска кућа – оџаклија. Поводом потребе Српске православне Епархије банатске за санацијом оштећења изазваних зубом времена на крову Владичанског двора у Вршцу, а након обављених стручних консултација, прибављања потребне пројектне документације, предмера и описа предстојећих радова, у четвртак 10. октобра 2013. године започет је пројекат обнове крова Владичанског двора у Вршцу, и то након више од једног века (последња обнова извршена је 1902. године). Истог дана пре почетка радова на двору, Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор одслужио је Свету архијерејску литургију уз саслужење: 1. јереја Огњена Вељанчића, Старешине Саборног храма Светог Оца Николаја у Вршцу, 2. протонамесника Ненада Милића, Старешине храма Успења Пресвете Богородице у Вршцу, 3. протојереја Нинослава Качарића, Секретара Епископа и Е.У.О-а Епархије банатске и Старешине храма Светог Теодора Вршачког у Вршцу, 4. јереја Недељка Васиљевића, Старешине храма Свих Светих у Вршцу, и протођакона Игора Станковића, парохијског ђакона при Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу, и то у Придворном храму – капели Сабора Светих Архагела у Владичанском двору, те је благословио почетак овог великог дела у славу Божију. Извршено је стручно чишћење и заштита етернит (азбестних) плоча на куполама крова, од стране СЗР „Кронос“ из Вршца. Предузеће СЗФР „Горан“ из Вршца извршило је замену дела кровне конструкције резаном даском и летвама набављеним у „Бобан Градња“ д.о.о. из Смедерева, те замену дотрајалог црепа новим „Бибер традиционал плус“ црепом произведеним у предузећу „Потисје Кањижа“ а.д. Кањижа. Прва фаза радова завршена је 24. октобра текуће године, док се наставак планира на пролеће 2014. године. Грунтовно и катастарско стање некретнина је сређено. Обрадиво Земљиште је у закупу од стране предузећа ДОО „Агро Богић“ из Вршца, чији је власник и директор – Господин Димитрије Богић, и у претходном периоду обрађивао то земљиште и редовно измиривао сва своја дуговања према Епархији банатској, али на жалост за последње две године није измирио своја дуговања према Епархији банатској. Проблем враћања национализованих зграда, земљишта и задужбина је отворен и актуелан. У Епархији банатској је у питању 8.172ха земљишта и 140 задужбинских зграда у Ковину, Вршцу, Зрењанину и Панчеву. У процедури решавања је 146 поднетих захтева за повраћај црквене имовине Црквених јединица Епархије банатске, као и решавање врло специфичног питања повраћаја манастира Војловице, који се налази у кругу Рафинерије нафте у Панчеву, у власништво Епархије банатске. Епархија банатска има свој Фонд солидарности основан 1980. године, који се финансира од годишње чланарине свештеника и манастира, као и од доприноса – 1% бруто остварених прихода Црквених општина и манастира. Новчане обавезе према централној црквеној каси за свеће, календаре и таксене марке редовно се исплаћују. Здравствено осигурање свештеника од прошле године путем донације у износу од 50% ПИО регулише Канцеларија за односе с црквама и верским заједницама Републике Србије, док другу половину уплаћују Црквене општине. За петнаест свештеника Епархије банатске, чије су Црквене општине у тешком материјалном стању, иста канцеларија Републике Србије одредила је помоћ која се редовно сваког месеца уплаћује са истом наменом. Осамдесет и три свештеника који предају веронауку у Епархији банатској са потребним фондом часова, прешло је са ПИО свештеника на ПИО просветних радника при школама у којима предају, те су на тај начин растерећене Црквене општине. Српска православна Епархија банатска има свој лист „Банатски Весник“, који је покренут 1941. године, а поново редовно излази од 1981. године, у виду четвороброја (четири пута годишње), уз један дечији поклон број намењен ученицима верске наставе (о Васкрсу, Божићу или Светом Сави), и садржи најзначајније моменте из живота Епархије банатске, посебно обрађујући теме везане за извођење и унапређење веронауке у школама, као и стручне богословско-историјске научне радове еминентних професора и академика, као и богослова и студената Богословског факултета, клирика Епархије банатске. Српска православна Епархија банатска је са тимом стручних људи три године озбиљно радила на прикупљању документације, фотографија и изради пројекта „Шематизам Српске православне Епархије банатске“, обрађујући у њему историјат Епархија вршачке и банатске, свих црквених општина, парохија и манастира, уз биографије свих епархијских архијереја и администратора ових епархија. Ова капитална књига је коначно изашла из штампе у обиму од 200 страна у колору и тврдом повезу, маја месеца 2013. године.

АРХИЈЕРЕЈСКА НАМЕСНИШТВА И ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ

Епархија банатска данас има 12 Архијерејских намесништава, 147 Црквених општина, 213 парохија, 170 активних парохијска свештеника, 30 пензионисаних свештеника (клирика Епархије банатске), и 6 парохијских ђакона.

-Архијерејско намесништво алибунарско чини 13 Црквених општина са 16 парохија и 10 свештеника, и то: Алибунар, Банатски Карловац (2 парохије), Владимировац, Девојачки Бунар, Добрица, Загајица, Избиште, Иланџа, Нови Козјак, Орешац, Парта, Потпорањ, Селеуш и Уљма (2 парохије). За 2013. годину важно је поменути: малтерисање и кречење храма и парохијског дома у Добрици, замену Светог престола у храму, затварање терасе, постављање олука и изградњу помоћног објекта при парохијском дому у Алибунару, зидање Светосавског дома у Селеушу, покривање бакром крова храма Св. Ап. Петра и Павла у Банатском Карловцу, изливање и освећење темеља будућег Светосавског дома у Новом Козјаку, обнову парохијског дома у Иланџи, куповину бакра и малтерисање храма Св. Јована Владимира у Владимировцу, рестаурацију иконостаса и замену крова храма Сабора Св. Архангела у Избишту.

-Архијерејско намесништво белоцркванско чини 12 Црквених општина са 12 парохија и 9 свештеника, и то: Банатска Паланка, Банатска Суботица, Бела Црква (2 црквене општине и 2 парохије), Врачев Гај, Дупљаја, Јасеново, Кајтасово, Калуђерово, Крушчица, Кусић и Црвена Црква. За 2013. годину важно је поменути: уградњу нове столарије на парохијски дом при храму Св. Јована Богослова у Белој Цркви, уградњу нове столарије на парохијски дом у Јасенову, уградњу нове столарије на парохијски дом у Банатској Паланци.

-Архијерејско намесништво вршачко чини 18 Црквених општина са 30 парохија, 18 свештеника и 1 протођаконом, и то: Банатски Соколац, Ватин, Велика Греда, Велики Гај, Велико Средиште, Влајковац, Вршац (2 црквене општине и 12 парохија), Гудурица, Јабланка, Купиник, Мали Жам, Маргита, Марковићево, Милетићево, Павлиш (2 парохије), Пландиште, Стари Лец и Хајдучица. За 2013. годину важно је поменути: освећење новог парохијског дома при храму Св.Теодора Вршачког у Вршцу; замену крова на парохијском дому и изградњу нове палионе свећа при храму Успења Пресвете Богородице у Вршцу, обнову парохијског дома, уређење две исповедаонице и рестаурацију иконостаса у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу, обнову водице Св.вмч.Марине у Вршачко-Павлишком атару, освећење крстова и завршетак радова на храму Св. мученика Трифуна у Гудурици, израду крова парохијског дома и горњег места у храму Преподобног Рафаила Банатског у Пландишту, обнову и уређење парохијског дома, храма и порте у Павлишу, спољашње малтерисање храма Св. вч. Димитрија у Јабланци, малтерисање и уградњу нове столарије у храм Свете Тројице у Маргити, изливање и освећење темеља за нови храм Покрова Пресвете Богородице у Дужинама, израду пакинга и прилаза храму у Великој Греди, замену крова и израду нове кухиње у Великом Гају.

-Архијерејско намесништво житиштанско чини 10 Црквених општина са 11 парохија и 8 свештеника, и то: Александрово, Банатски Двор, Банатско Карађорђево, Бегејци, Житиште, Клек, Међа, Равни Тополовац, Српски Итебеј и Честерег. За 2013. годину важно је поменути: рестаурацију тронова Пресвете Богородице и Светог Саве у храму Св.вмч. Георгија у Житишту; наставак зидања храма Свих Светих у Бегејцима – Торку; израду чесме у порти храма Св.Василија Острошког у Равном Тополовцу, обнову фасаде, електроинсталација и спољашњу расвету храма Светог Саве у Српском Итебеју, завршетак градње парохијске сале у Александрову, уградњу нове столарије на парохијском дому у Банатском Карађорђеву, израду фасаде и малтерисање унутрашњости храма Светих Отаца у Клеку.

-Архијерејско намесништво зрењанинско чини 13 Црквених општина са 23 парохијом, 19 свештеника и 2 ђакона, и то: Арадац, Елемир, Ечка, Златица, Зрењанин (3 црквене општине и 12 парохија), Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Перлез, Стајићево и Тараш. За 2013. годину важно је поменути: освећење и постављање новог звона и рестаурацију иконостаса у храму Ваведења Пресвете Богородице у Зрењанину; освећење темеља и градњу новог храма Вазнесења Христовог у Зрењанину на Багљашу, добијање и освећење земљишта и крста за нови храм на Зеленом пољу у Зрењанину, обнову електроинсталације у храму Успења Пресвете Богородице у Зрењанину; обнову два парохијска стана при храму Сабора Светих Архангела у Зрењанину; обнову крова гробљанске капеле Огњене Марије у Зрењанину, наставак изградње храма Свете Тројице у Лукином Селу, обнову парохијског дома и сале у Перлезу, увођење трофазне струје у храм и парохијски дом у Стајићеву.

-Архијерејско намесништво кикиндско чини 12 Црквених општина са 20 парохија, 16 свештеника и једним ђаконом, и то: Банатско Велико Село, Војвода Бојовић, Војвода Степа, Иђош, Кикинда (2 црквене општине и 7 парохија), Мокрин (2 парохије), Наково, Нови Козарци, Радојево, Руско Село, Сајан и Српска Црња (2 парохије). За 2013. годину важно је поменути: малтерисање и завршетак лимарских радова као и прославу десет година од почетка градње храма Св.Козме и Дамјана у Кикинди; обнову тронова и осликавање свода храма Светог Оца Николаја у Кикинди, изграду и освећење нових звона за храм Св.Василија Острошког у Банатском Великом Селу; обнову парохијског дома и освећење темеља за гробљанску капелу у Војводи Степи, санацију свода храма, електрификацију два звона, израду новог Богородичиног трона, бетонирање стаза у порти и око парохијског дома у Руском Селу, куповину парохијског дома, спољашње и унутрашње малтерисање и набавку иконостаса за храм Св.пророка Илије у Новим Козарцима.

-Архијерејско намесништво ковинско чини 9 Црквених општина са 11 парохија и 11 свештеника, и то: Баваниште (2 парохије), Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин (2 црквене општине и 3 парохије), Мраморак, Острово и Плочица. За 2013. годину важно је поменути: уградњу нове столарије на парохијски дом у Гају; изградњу парохијског дома у Делиблату; обнову парохијског дома у Дубовцу; обнову електроинсталације у храму Св.вмч.Георгија у Острову, наставак градње храма Св.Василија Острошког у Леанци, завршетак радова на водици Св.вмч. Марине у Плочици, обнову унутрашњости парохијских станова у Баваништу; постављање нових олука на храм Сабора Св.архангела у Ковину, завршетак иконостаса и израду и освећење трећег звона за храм Св.Стефана Дечанског у Ковину.

-Архијерејско намесништво новобечејско чини 8 Црквених општина са 12 парохија и 10 свештеника, и то: Башаид, Беодра, Бочар, Врањево (2 парохије), Кумане, Меленци (3 парохије), Нови Бечеј и Ново Милошево (2 парохије). За 2013. годину важно је поменути: обнову фасаде и унутрашњости, уградњу седам нових прозора и постављање снегобрана на храм Сабора Светих Архангела у Новом Милошеву; постављање нове ограде порте храма Св.архиђакона Стефана у Беодри; обнову фасаде и крова храма Св.Оца Николаја у Меленцима; обнову порте у Куманима, обнову фасаде звоника и изградњу чесме у порти храма у Башаиду.

-Архијерејско намесништво новокнежевачко чини 10 Црквених општина са 10 парохија и 9 свештеника, и то: Банатско Аранђелово, Ђала, Нови Кнежевац, Обилићево, Остојићево, Падеј, Санад, Српски Крстур, Црна Бара и Чока.За 2013. годину важно је поменути: посету Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја Архијерејском намесништви новокнежевачком 17. децембра 2013. године у Обилићеву, обнову унутрашњости храма Светог Оца Николаја и градњу горбљанске калепе у Падеју, обнову фасаде храма и уградњу нове столарије на парохијском дому у Српском Крстуру, обнову фасаде парохијског дома у Остојићеву, замену звона у Новом Кнежевцу, наставак радова на обнови храма и парохијског дома у Чоки, обнову храма и порте у Црној Бари, обнову парохијског дома у Обилићеву.

-Архијерејско намесништво оповско чини 14 Црквених општина са 24 парохије и 22 свештеника, и то: Баранда, Борча (2 црквене општине и 9 парохија), Дебељача, Идвор, Ковачица, Опово (2 парохије), Падинска Скела (3 парохије), Путниково, Сакуле, Самош, Сефкерин, Фаркаждин и Чента. За 2013. годину важно је поменути: освећење темеља и почетак градње светосавске сале у Баранди, унутрашње малтерисање, уградњу подног грејања и столарије у нови храм Свете Петке у Овчи, молерске радове на унутрашњости храма Сабора Српских Светитеља у Падинској Скели, комплетно уређење канцеларија при храму Вазнесења Господњег у Борчи, израду демит фасаде на парохијском дому и електрификацију звона на храму Светог Оца Николаја у Борчи, обнову парохијског дома и светосавске сале у Самошу; постављање новог мермерног светог престола у храму Св. Оца Николаја у Сакулама; завршетак градње и освећење новог парохијског дома и црквене сале у Идвору; наставак радова на храму Покрова Пресвете Богородице у Ковачици, обнову црквене сале у Сефкрину, постављање подног грејања у храм Светог Оца Николаја у Опову.

-Архијерејско намесништво панчевачко чини 13 Црквених општина са 29 парохија, 28 свештеника и 2 ђакона, и то: Банатски Брестовац, Банатско Ново Село (2 парохије), Глогоњ, Долово (2 црквене општине и 2 парохије), Јабука (2 парохије), Качарево, Омољица (2 парохије), Панчево (3 црквене општине и 14 парохија), Старчево (2 парохије) и Црепаја (2 парохије). За 2013. годину важно је поменути: освећење чесме у порти и обновљеног храма Успења Пресвете Богородице у Црепаји; освећење обновљеног парохијског дома, обнову унутрашњости храма и изградњу помоћне зграде у Долову (Велика Црква), електрификацију звона, оформљивање продавнице и постављање видео-надзора у храму и парохијског дома у Банатском Брестовцу; обнову фасаде светосавског дома и парохијских станова у Банатском Новом Селу; завршетак спољашњих радова на храму Св.ап.Петра и Павла у Глогоњу; постављање крова на светосавски дом у Качареву; обнову инвентара храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву; обнову црквене сале и рестаурацију иконостаса у храму Преображења Господњег у Панчеву.

-Архијерејско намесништво сечањско чини 15 Црквених општина са 15 парохија и 10 свештеника, и то: Банатско Вишњићево, Банатски Деспотовац, Банатска Дубица, Бока, Ботош, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Орловат, Сечањ, Сутјеска, Томашевац и Шурјан. За 2013. годину важно је поменути: изградњу храма Св. Деспота Стефана Лазаревића у Банатском Деспотовцу; изливање темеља за нови храм у Крајишнику; завршетак фасаде храма у Сутјесци; завршетак обнове храма Св.Оца Николаја у Томашевцу, завршетак изградње и освећење звоника храма Светог Саве у Конаку.

У већини случајева приходи од закупа земље се редовно остварују, али су и поред тога дуговања Црквених општина по основу буџетских обавеза према Епархији банатској у протеклој години била велика.

ВЕРСКА НАСТАВА

Већину предавача верске наставе у Епархији банатској чине свештеници, али такође има и доста предавача из редова свршених богослова, студената и свршених студената Богословског института и Богословског факултета, као и мали број учитељица и наставница других наставних предмета који су оспособљени за предавање веронауке. 28. септембра 2013. године одржан је скуп свих наставника верске наставе Епархије банатске у Вршцу, и они су Одбору за верску наставу Епархије банатске поднели писмене извештаје са прецизним подацима о броју часова, признатом фонду часова, тачном броју ученика по одељењима (за сваки разред посебно), званичним квалификацијама-стручној спреми вероучитеља, ПИО статусу вероучитеља, одржавању промотивног часа, дистрибуцији уџбеника и конкретним проблемима у извођењу наставе. Уз излагања Епископа банатског, Координатора за верску наставу Епархије банатске, и сарадника Одбора за верску наставу Епархије банатске, овом скупу се обратио и високопречасни протојереј професор др Љубивоје Стојановић, професор Православног Богословског факултета „Светог Василија Острошког“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, и професор Учитељског факултета Универзитета у Београду, својим стручним предавањем на тему „Вероучитељ пред савременим изазовима школе“. Закључак који можемо извести из поднетих извештаја, за већину случајева јесте позитиван, узимајући у обзир позитивно расположење у већини школа према верској настави и њеним предавачима. У току претходних година, Епархија банатска је приредила и издала уџбенике за веронауку за свих осам разреда основне школе са радним свескама, као и уџбенике за сва четири разреда средње школе. Овим уџбеницима и радним свескама, прилагођеним узрасту деце и њиховим афинитетима и могућностима, уз мноштво лепих илустрација, веронаука је максимално приближена својим ученицима, и исти се користе као помоћно наставно средство у извођењу наставе уз званичне уџбенике. Од почетка прошле школске године дистрибуција уџбеника је одузета архијерејским намесницима и додељена канцеларији Епархије банатске коју води јереј Недељко Васиљевић, парох вршачки, и овом променом је у односу на претходне године исти процес драстично побољшан. Проблеми по питању дистрибуције уџбеника за веронауку су били присутни у О.Ш. „Васа Пелагић“ у Овчи, О.Ш. „Стеван Сремац“ у Борчи, О.Ш. „Др Јован Ристић“ у Борчи, О.Ш. „Раде Драинац“ у Борчи и О.Ш. „Олга Петров“ у Падинској Скели, а са разлогом што наведене школе припадају Школској управи у Београду, те иста не одобрава примену уџбеника Епархије банатске у школама на њеној територији. На основу резултата истраживања можемо рећи да је у школској 2013/2014. години у Епархији банатској за верску наставу било опредељено 65,23% деце у односу на укупан број деце у школама. По питању података о броју и квалификацијама (стручној спреми) вероучитеља и катихета у школској 2013/2014. години можемо рећи следеће: укупан број предавача верске наставе у Епархији банатској у овој школској години је 156, од којих је 2 магистра наука, 42 са високом, 64 са вишом и 48 са средњом стручном спремом. Са благословом Епископа банатског Господина Никанора, а уз одобрење Господина Станише Бањанина, Начелника Школске управе за Банат, са сагласношћу директора надлежних основних и средњих школа 83 свештеника – предавача верске наставе су прекласификовани са ПИО самосталних делатности (свештеника) на ПИО просветних радника.

Протојереј Нинослав Качарић

Секретар Епископа и Е.У.О-а

Епархије банатске

 

ОСВЕЋЕНО ЗЕМЉИШТЕ ЗА ГРАДЊУ ХРАМА У ПАНЧЕВУ

У навечерје дана када наша Црква прославља Светог Фотија Цариградског, који је нама добро познат и битан јер је за време његовог управљања Цариградском Патријаршијом почело велико покрштавање Срба. Његово Преосвештенство Епископ банатски господин Никанор, коме су саслуживали дванест свештеника и ђакон, осветио је крст и земљиште на коме ће бити саграђен храм посвећен Светом цару Константину и царици Јелени. Пошто је покренуто прикупљање прилога за куповину земљишта и градњу храма у 2013. години, када се навршава 1700. година Миланског едикта, Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор одлучио је да храм буде посвећен св. Цару Константину и царици Јелени. Ово је први храм у Епархији банатској који ће бити посвећен овим светитељима, а уједно и јединствен пример прославе 17 векова од доношења одлуке о слободи исповедања православне вере. pancevo nova crkva 1Парохијани парохије “Кудељарски насип” окупили су се у великом броју са својим пријатељима из других делова града Панчева, да достојанствено по први пут званично дочекају свог Епископа и заједно са Њим помоле се Богу. Његово Преосвештенство после моли- твеног чина поучио је народ у својој беседи о значају градње храма на овом месту и о светима којима ће храм бити посвећен. После молитава принесених Господу, настављено је дружење уз скромну трпезу љубави, коју су парохијани ове парохије заједно припремали и уз послужење разговарали су од даљим активностима и ангажовањима око будућег храма.

jереј Бранко Божић,

Старешина храма у изградњи

†ГЕОРГИЈЕ МАКСИМОВИЋ КОМПОЗИТОР И ДИРИГЕНТ упокојио се дана 19. фебруара 2014. године

Георгије Максимовић-Макса, како су га звали сви који су га познавали и волели, био је један од најзначајнијих диригената и композитора српске духовне музике за период од после Другог светског рата.

Рођен је 1929. године у Земуну. Порекло води из свештеничке породице Максимовића из Черевића под Фрушком Гором, на обали Дунава. Музичку Академију је похађаоу Београду, у класи чувених професора Војислава Илића и Марка Тајчевића. По завршетку школовања радио је као корепетитор, касније и диригент Академског певачког друштва у Земуну. Упоредо почиње и рад са црквеним хоровима, што није било популарно за оно време – Занатлијска певачка задруга Земун. Међутим, то њему није сметало и управо му је рад у Цркви, на пољу духовне музике, донео највише успеха због чега је постао познат не само код нас и у региону, већ широм света.

Упознао сам га 1982. год. у Богословији. Представио нам се као нови диригент Хора Богословије Св. Саве у Београду. Наравно, нико од нас ђака није знао ко је у ствари нови диригент, а он је већ био познат не само код нас у Цркви, већ и у Европи, где је водио многе хорове међу заграничним Русима. Упоредо је водио Хор Београдских свештеника који је захваљујући њему постао познат широм света. Тај Хор је наступао тамо, где до тада нису могли многи хорови. Чак су добили надимак тихог дипломате, јер су наступали у земљама где званична дипломатија тадашње Југославије није била добродошла. Њима су врата свуда била отворена. Немачка телевизија је уместо вечерњег дневника емитовала концерт Хора београдских свештеника под диригентском палицом Георгија Максимовића. То се никад више није поновило. Хор је снимио 8 албума, наступао по Европи, Америци и Аустралији. Небројени концерти по концертним дворанама бивше Југославије, наравно и на свим свечаностима, како црквеним, тако и народним. Све то говори о квалитету Хора, али и томе да иза тога стоји уметник великог талента који је осим труда и рада, уложио и велику љубав у све оно што је радио. Због тога је стекао велики број поштовалаца не само у својој бранши, већ и код свих са којима се сретао. Имао је дар да привуче људе у Хор, да их научи да воле хорску музику. Наравно, сва своја знања је покушавао да пренесе и нама млађима, зато је и Хор Богословије Св. Саве у то време био на врхунцу. Био је на челу још три београдска хора: Првог београдског певачког друштва, Хора при храму Покрова Богородице и хора “Обилић” при храму Св.Марка. По стилу извођења црквене духовне музике био је јединствен. То се могло препознати у врло тихом (пијанисимо) појању, са повременим динамичким градацијама до врло јаког (фортисимо) појања. То је био његов стил и он је инсистирао на томе. Нарочито је тражио да певање буде без даха, што је јако тешко и професионалцима, а не нама аматерима. Међутим са њим је све ишло лако и глатко, јер је сву своју љубав према хорској црквеној музици и нама преносио и сви смо волели да певамо под његовом диригентском палицом.

После београдских, долази у сремске хорове. Хор Богословије Св. Арсенија у Сремским Карловцима, па Хор ,, Слаткопојци“, затим Хор Завичајног музеја из Черевића, Хор Епархије сремске Св. Николај у Сремским Карловцима и на крају Хор ,,Миленко“ такође из Черевића. Са три последња хора је постигао до тада невиђен успех по Русији и земљама из окружења у више наврата. Русима се поред диригента – аутора, представио и као интерпретатор руске духовне и световне музике, која није била дозвољена у СССР-у. Публика, како лаици тако и стручни њен део, били су затечени аутентичним извођењем, које је изазвало бурне емоције – радост, сузе и небројене аплаузе. Ми, који смо тамо били, могли смо видети публику која стојећи слуша, аплаудира и брише сузе од помешаности емоција – туге, сећања и радости што има прилику поново да чује нешто што су многи Руси заборавили. Многа места су тада најављивала долазак великог српског уметника. Због мноштва, напоменућемо само најважнија: Москва – Академија наука и уметности, Универзитет Ломоносов, Музичка академија, манастири и храмови у Москви. Даље, Санкт Петербург: Духовна академија, Сала петербуршке филхармоније – Глинка, сви царски дворци у Петербургу и околини, храмови и манастири, Кронштат, Виборг. Градови: Новгород, Вороњеж, Задонск, Ростов, Новочеркаск, Старочеркаск, Батајск, Шахти и Тагањрог. Познате су и посете Сент Андреји, Бугарској, Румунији и Грчкој, а наступима у Србији нема броја. За овакав рад и успех нису изостајала ни признања. Ево најважнијих: Грамата Патријарха Павла за 50 година уметничког рада, орден Руског Патријарха Пимена са златним сатом и иницијалима за композицију Достојно јест, орден Антиохијског патријарха Диодора II, Румунског Патријарха, Савеза композитора Русије, Прва награда за ауторски рад на Фестивалу Хорови међу фрескама, Орден Геогијевског реда – Петербург, Орден Св. Арсенија и Орден Св. Саве. Дела која носе његово ауторско име су Литургија за мушки хор, Литургија за мешовити хор, Опело за мушки хор, као и многе друге соло композиције и обраде не само црквене духовне музике, него и народне, староградске, руске и козачке. Не смемо да заборавимо једно од најлепших његових дела, а то је песма Дунаву, за коју је он написао и текст. Захваљујући бројним наступима, постоји доста видео и аудио материјала која сведоче о овом великом прегаоцу на пољу унапређивања српске црквене и уопште музике у хорској интерпретацији. Наравно и у писаној форми све то можемо наћи, јер је све стављено у ноте.

После оволико година преданог рада желимо му рећи једно велико ХВАЛА! Хвала што је нас Србе уврстио међу народе који имају са чим да изађу пред сав културни свет и да покажу како се Бог слави са оним најлепшим инструментом, а то је људски глас. Хвала Господу Богу што смо имали прилику да будемо део свега што је он успео у свом уметничком стваралаштву. Наша Црква остаје без свог осведоченог пријатеља. Његова породица, без великог домаћина, супруга, оца, деде, зета а ми, његови ђаци, хористи и пријатељи, без нашег Максе. Радио је свој посао до последњих сати свога живота и можемо слободно рећи да му је Господ и то подарио, због тога што Га је он овде на земљи славио и прослављао цео свој живот својим талентом и радом и љубављу према овом специфичном послу, на ком је он оставио велики траг и дао свој печат једном великом периоду у новој српској духовној и музици уопште.

На опелу у вољеном Черевићу, уз велики број свештеника, пријатеља и сарадника, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, опростио се Његов Викарни Епископ Владика Андреј, а у име Епископа сремског Г. Василија, протојереј –ставрофор Божа Совиљ. Његовој великој уметничкој души нека Господ подари покој, рајско насеље, небеску отаџбину, а међу нама вечни помен! ВЈЕЧНАЈА ТВОЈА ПАМЈАТ ДОСТО- БЛАЖЕНЕ И ПРИСНОПАМЈАТНЕ БРАТЕ НАШ ГЕОРГИЈЕ!

У Борчи, фебруара, 2014.год .

протојереј Миодраг Нешић,

парох борчански

Освећење темеља парохијског дома

Планови да се изгради парохијски дом у Равном Тополовцу присутни су од самог почетка изградње Цркве Светог Василија Острошког, а конкретни потези направљени су првог дана 2014.године, Благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора и доношем одлуке да се са изградњом почне.Изливање темеља парохијског дома завршено је 8. фебруара 2014.г. osv temelja ravni topolovacОсвећење темеља парохијског дома обавио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор на дан Света Три Јерарха (12. 2.2014.г.) уз саслуживање архијерејског намесника Житиштанског протонамесника Борка Томића из Житишта, архијерејског намесника Кикиндског протонаменика Вујадина Стокића из Кикинде,протојереја Бранка Алексовског из Банатског Карађорђева, протонамесника Момчила Вукотића из Самоша, свештеника Емануила Можика и свештеника Кристија Попи из Бегејаца-Торка Румунска Православна Црква, надлежног пароха протонамесника Бојана Кошанина, јереја Јована Веселинова из Сутјеске, јереја Момчила Павличевића из Клека и протођакона Игора Станковића из Вршца.

Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор у прелепој беседи похвалио је ангажованост народа и чланова црквеног одбора на изградњи парохијског дома и пожелео им да исти што пре заврше.Освећењу парохијског дома присуствовали су Г. Митар Вучуревић (Председник Општине Житиште), Г Душан Шијан (Начелник Средњобанатског округа), Г. Иван Бошњак (Градоначелник Зрењанина), Г. Зоран Касаловић (Народни Посланик у Скупштини Републике Србије), Г. Игор Салак (Посланик у у Скупштини АП Војводине), Г. Душан Милићев (Бивши председник Општине Житиште), Љиља Куљанин (Председница Савета месне заједнице Равни Топловац), Г. Јово Новчић (Ктитор Цркве), Г. Габор Лоди (Бивши потпредседник Покрајинског извршног већа), као и велики број верног народа из Равног Тополовца, Бегејаца- Торка, Житишта, Банатског Вишњићева, Честерега, Зрењанина и других места.

Изградњу парохијског дома започеше: Епархија банатска, Општина Житиште, Месна заједница Равни Тополовац, Јово Новчић, Душан Михајловић, Маринко Тривуновић, Митар Вучуревић, Душко Зубац, Ново Зубац, Марко Зубац, Мишо Обрадовић, Вукан Обрадовић, Миле Михајловић, Миленко Копривица, Србислав Домазет, Шљункара Бокић, АД Херцеговина Равни Тополовац, Милош Билић, о. Бојан Кошанин, Драган Радоња, Драган Марјановић, Владо Копривица, Младен Жужа, Зоран Живковић, Миленко Станишић, Мара Васић, Љубиша Јовановић, Миодраг Чолић, Недо Багић, Славко Глухајић, Радован Сарић, Горан Мајкић, Милосав Бјелица, Раде Шарановић,Миломир Михајловић, Немања Мајкић, Зоран Мајкић, Миле Тривуновић, Небојша Станић, Младен Кујунџић, Ратко Јовановић, Неле Ђукић, Владан Шешлија, Драган Пудар, Чедо Пекић, Срђан Станаревић, Мико Домазет, Никола Бојовић, Мишо Магазин, Синиша Радуловић, Саво Савић, Синиша Бајат, Драган Ђурица, Ранко Ђурица, Драшко Магазиновић, Раде Маркош, Драган Мркош, Војо Илић, Милан Грбо, Боро Сирар, Гаги Зимоња, Сале Тривуновић, Драган Радић, Дуле Живковић, Бранко Живковић, Миле Даљевић, Милош Даљивић, Душко Вукас и Ристо Јањић.

Више о изградњи парохијског дома можете погледати на сајту banatska.com