Monthly Archives: јануар 2014

БОГОЈАВЉЕЊЕ У ВРАЧЕВ ГАЈУ 2014. ГОДИНЕ

Брза и благословена река Нера раздваја две државе, државу Србију и државу Румунију, али својим обалама спаја братске народе. Спаја један српски народ који живи у двема државама, на обалама реке Нере. А Богојављенским освећењем водених токова реке Нере код места Врачев Гаја и Соколовца она носи благослов свим народима који живе поред реке Дунава све до Црног Мора па и даље.vracev gaj bogojavljenje 2014Тог зимског али ове године лепог дана Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор посећује парохију у Врачев Гају.После Свете Литургије часни крст се
износи из храма Св. Арх. Михаила и Гаврила у коме је чуван током протекле 2013. године.Литијом коју предводи Епископ банатски Господин Никанор с свештенством Архијерејског намесништва белоцркванског, Викаром Румунске православне цркве о. Мојсијем из Страже и са верним народом, крећу од Врачевгајског храма и иду до установљеногместа на реци Нери. На томе месту, где се по традиционалном обичају врши велико освећење воде, некада је постојао мост који је срушен 1944. године. vracev gaj bogojavljenje 2014 1На крају освећења воде плива се за часни крст где младићи из Беле Цркве и околине пливају за њега.vracev gaj bogojavljenje 2014 3

БОГОВЉЕЊЕ НА НЕРИ

Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је манастир Крка, тамо је моја школа.
О, зар је морала доћ, „Олуја“ проклета,
У којој школа моја била је отета?!
Тамо далеко, крај Крке реке зелене,
Тамо су добри људи животу учили мене.
Тамо где радо тамјаном мирише ноћ,
Тамо ћу са седом брадом, у моју школу доћ.
Прота Драган Алимпић
Она страна Нере исти уздах крије,
Један народ у две земље света,
Браћа наша земље Румуније
Крст чекају од Светог дрвета.
Ми у исто гледамо камење
Што у Нери као симбол стоје,
Бог се јави на Богојављење
Да две стране с једним крстом споје.
Вода хладна извор је живота
И од Бога промисао чиста,
Шта је већа од вере дивота
Док крст часни заплови и блиста.
Витезови за свог Бога знају,
Хладна вода данас је топлота,
Знају зашто узводно пливају,
Сви смо исти, с обе стране плота.
Мост нек буде изнад овог крста,
Исти народ да се саједини,
Ја молитвом са три моја прста,
Благослови Ти Боже једини.

Хаџи Миленко Чуровић Кичавски

МОЈА ШКОЛА

Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је манастир Крка, тамо је моја школа.
О, зар је морала доћ, „Олуја“ проклета,
У којој школа моја била је отета?!
Тамо далеко, крај Крке реке зелене,
Тамо су добри људи животу учили мене.
Тамо где радо тамјаном мирише ноћ,
Тамо ћу са седом брадом, у моју школу доћ.

Прота Драган Алимпић

ПЛИВАЊЕ ЗА КРСТ ЧАСНИ У ВРШЦУ

bogojavlj vrs                    И ове године по благослову Његовог Преосвештенства Епископа банатског Госпо-дина Никанора, одржано је у нашем граду друго по реду Богојављенско пливање за Крст Часни, на градском језеру.На празник Богојављења, након Свете Архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Оца Николаја, и великог освећења воде, формирана је литија испред храма на челу са барјацима и свештенством, улепшана члановима КУД-а “Лаза Нанчић” одевеним прекрасним народним ношњама, који су повели пливаче и верни народ који се успут прикључивао литији. Вршачким улицама кроз центар града одјекивале су речи тропара “Во Јордање …”. Свештеници су благосиљали народ који је поздрављао и прикључивао се литији. На језеру је уприличен културно- уметнички програм и пригодно послужење за окупљени народ, којег је било преко 5000. Чули су се коментари из народа да толики број присутних на језеру није ни у највећем јеку летње сезоне. Пливача је било 47. До Крста је први стигао Драган Влајић из Влајковца, али су учесници, свесни да су сви победници, Крст предали јединој такмичарки , младој вршчанки Снежани Јовић. Наког завршеног програм на језеру, свечаност је настављена ручком у сали Црквене општине за пливаче и донаторе. Свечаност су увеличали својим присуством и обраћањем Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор и директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Др Милета Радојевић са својим сарадницима.И овом приликом се захваљујемо Организационом одбору, многобројним дона-торима, учесницима и верном народу који је својим присуством у великом броју подржао овај сабор.Ова црквено народна манифестација је један од доказа да се витештво, чојство и јунаштво, које смо наследили од славних предака, витезова и светитеља који су вером у Бога за Крст Часни и Слободу златну, савлађивали препреке на путу ка Христу, није угасило, већ се негује и узраста у нашем народу. Зато се надамо да ће пливање за Крст Часни у нашем граду прећи утрадицију.

bogojavlj vrs2

јереј Владимир Симеуновић
парох Вршачки

БОГОЈАВЉЕЊЕ У ЗРЕЊАНИНУ

На језеру код Културног Центра у Зрењанину шести пут за редом организовано је пливање за часни крст поводом великог хришћанског празника Богојављења. После одслужене свете Литургије и великог освећења воде литијски се кренуло од храма Светог Архангела Михаила до Културног центра Зрењанина где је било окупљено око 3000 људи. Заменик Председника Скупштине Града Љубомир Станисављев и донатор златног крста Војин Обрадовић из фирме “Точак Ауто”, поздравили су окупљене који су дошли да бодре учеснике. У пливању за часни крст учествовало је 13 витезова, а први је и ове године до крста допливао Виктор Бугар. Као трећем узастопном победнику, Црквена општина је Бугару у трајно власништво поклонила велики златни крст. -Пливао сам за веру, пријатеље и здравље–рекао је Виктор по завршетку трке, примајући све време честитке. – Следеће године пливаћу у Новом Саду или Београду, најавио је овај младић. „Овај празник и пливање за часни крст не треба схватати као такмичење. Сви ови момци који су данас пливали јесу победници“ рекао је отац Веселин Влашки, Старешина храма Светог Архистратига Божијег Михаила поклањајући Виктору велики златни крст.zrenja bogojavljenje1 2014

Богојављање у Панчеву

На један од највећих и најрадоснијих празника Богојављење, а по старој традицији нашег народа и у нашем граду пливало се за Часни Крст Господњи други пут од обнављања ове традиције у нашем граду у Панчеву после 94 године паузе. Након Св. Литургија у храмовима панчевачким Часни Крст је изнешен из храма Преображења Господњег и превезен у поворци већег броја фијакера и коњаника на обалу Тамиша код моста, где је уз саслужење свештенства из храма Успења Пресвете Богородице и храма преборажења Господњег обављено освећење воде као и Часног Крста за који се плива. Након обреда благосиљани су сви учесници којих је било 65 мушких и једна девојка да би се после тога кренуло на обалу Тамиша где је почело пливање. Часни Крст у воду је пустио јереј Велимир Бирманац, а до њега је прва допливала једина пријављена девојка, Драгана Јанков из Панчева. borca bogojavljenje 2014После освајања Часног крста њој су уручени дарови у виду Часног Крста од стране храма Преображења Господњег и донатора Петра Власког, икона Богојављења од стране храма Усепња Пресвете Богородице као и плашт направљен искључиво за ову прилику. За све учеснике је после овог догађаја био приређн свечани ручак у Дому војске недалеко од обале Тамиша. Саму манифестацију пратио је велики број верника по процени између две и три хиљаде са дечицом којој је ово био посебан догађај који ће памтити целог свог живота. У организацији пливања за Часни Крст узели су учешћа СПЦО, Горњи град, СПЦО Центар, МЗ. Горњи град, град Панчево и СУ, Српска Спарта

Јереј Жељко Младеновић

СТАРИ ОБИЧАЈИ У БАНАТУ – “ВО ЈОРДАЊЕ”

Обичај је у Банату, а некада био и у осталим деловима некадашње Карловачке митрополије, да на Крстовдан, уочи Богојављења, ђаци који саслужују свештенику у светом Олтару, рано изјутра, пођу кроз село, обучени у стихаре, са котлићем у којем је света вода и босиљкачом, као и иконом, Крстом и звонцетом. На тај начин, пошто добију благослов од свештеника, а након служења Царских Часова, уз звоњење црквених звона, деца проносе свету воду кроз село, улазећи у сваку кућу и појући тропар Богојављењу. Домаћини широм отварају капије и чекају “Во Јордање”. Када деца стигну, већ са капије почињу појање тропара и звоне са трозвонцем, а домаћин их дочекује са упаљеном свећом, кадионицом и уводи их у собу где је икона. Ту најстарији дечак из групе кропи светом водом собу и говори “Боже, благослови овај дом”. Потом се даје домаћину Крст и икона на целивање, а домаћица их дарује јајима, надевима, слаткишима, орасима, воћем и новцем, који се (ако је метални) убацује у котлић са светом водом, а папирни у торбу. Те дарове деца на крају поделе међу собом. Обично се образује више група, јер село мора да се обиђе до вечерња. Овим, на дан уочи Богојављења, најављује се управо долазак овог великог празника. Света вода која се проноси кроз село, управо символизује свету јорданску воду у којој је Господ крштен. Литургијска дубина читавог догађаја назире се у многим елементима овог старог обичаја. Појање тропара, звоњење звонца, као и кропљење светом водом, делују као позив у цркву на сутрашњу свету Литургију, тј. на сам дан Богојављења Господњег. Благослов се тада разлије на цело село, а побожни парохијани усхићено и радосно дочекују велики празник Јављања Бога Живога. “Во јордање” је леп обичај, који на жалост све више изумире. У Северном Банату оно се одржало још само у три парохије: у Санаду, Обилићеву и Ђали. (на слици је група дечака за “Во јордање” у Санаду 2014.г.)

Душко Јанчић

БОГОЈАВЉЕНСКО ПЛИВАЊЕ У САНАДУ

На празник Богојављења Господњег у Санаду је и ове године одржано Богојављенско пливање за Часни Крст. Пре две године је ова манифестација обновљена након паузе од седамдесет година, а сада је Црквена општина у Санаду, схвативши важност чина спуштања Крста у реку Тису, поново организовала ово значајно сабрање. Читава свечаност започела је служењем свете Литургије у сеоском храму Вазнесења Господњег, те се наставила Великим освећењем воде и свечаном Литијом улицама Санада до плаже на реци Тиси. Након беседе и молитве за почетак доброг дела свим пливачима, исти су један по један приступили благослову свештеника и спустили се на линију старта на самој реци. Након спуштања Крста у Тису, у име Божије у хладну реку је скочило укупно двадесетшест пливача. Част да извади Свето крсно знамење из реке припала је, као и прошле године, млађаном студенту Факултета техничких наука, Радовану Бирдић из Чоке. Читава радост подељена је са око хиљаду присутних посматрача на прелепој банатској обали наше панонске лепотице – реке Тисе. Покровитељи манифестације били су: Општина Чока, Општина Нови Кнежевац, Месна Заједница Санад, А.Д. „Санад“ Санад, А.Д. „Лепенка“ Нови Кнежевац, „Винопродукт“ Винарија Чока, „Висапром“ Кањижа, А.Д. “Сентапромет” Сен- та, фотокопирница „Коњ“ Суботица, атеље “Гофер” Оџаци, “Нео-Дисплејс” Сента, Дом Здравља Чока, породица Урошев из Новог Кнежевца, Г. Адам Ердељи из Чоке , Г. Бранислав Суботин из Сенте, породица Стојановић из Сенте, породица Михаљев из Санада, ДОО “Сјај” Сента, Р.К. “Спартак” Суботица, Ц.О. Обилићево, “Гладијатор” Суботица, “Макс” радио Чока, ТВ “К23” Суботица. Мора се истаћи и несебична помоћ Удружења спортских риболоваца „Тиса 130“ из Санада, те Актива жена „Невен“ из Санада. Такође се у Санаду истичу омладинци и сви парохијани добре воље, који несебично притичу у помоћ приликом свих активности при Цркви. Уз захвалност Господу и свима који су помогли у овом подухвату, одборници, а и верни народ Санада изражава наду и чврсто уверење да ће Пливање за Крст у Санаду остати као лепа традиција и да више никада неће уследити прекид, као што је био онај, од седамдесет година. Нека тако и буде.

Душко Јанчић

БОГОЈАВЉЕЊЕ У НОВИМ КОЗАРЦИМА

У славу Свете, Животворне и Нераздељиве Тројице, а у част празника Богојављења и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г.Г. Никанора 19.јануара 2014 год. по први пут у Новим Козарцима, након више од седам деценија, и кикиндској општини одржано је пливање за Богојављенски Часни Крст на језеру “Стрелиште” у Новим Козарцима.

Након Св. Литургије коју су слу- жили Архијерејски намесник кикиндски протонамесник Вујадин Стокић и домаћин јереј Желимир Д. Јовановић и гостујући хор младих “Св. Николај Србски” из Кикинде, извршено је Велико освећење воде у храму Светог пророка Илије, а свештеници су потом повели пливаче, чланове К.У.Д.-а, и верни народ литијом кроз село на језеро. Уз молитвено сабрање више стотина верника , а пре пливања за Крст, свештеници и Председник М.З. Нови Козарци Господин Бранислав Вујасин пустили су голубове који су симбол Духа Светога и симбол мира. Након химне Боже правде витешки је запливало 15. момака и једна девојка ка Часном Крсту . Први међу победницима , био је деветнаестогодишњи кикинђанин Срђан Митровић, студент факултета за спорт и физичко васпитање, коме је уручена Богојављенска тробојка и награда која ће га увек подсећати на овај леп догађај.Уз помоћ М.З. Нови Козарци као и бројних спонзора, а уз велики труд Организационог одбора, уприличен је пригодан културни програм и послужење за све присутне, који је настављен у оближњем мотелу којем су присуствовали представници свих сеоских институција, Подпредседник Општине Кикинда Господин Светислав Вукмирица, пливачи, спонзори ове манифестације, представници локалних медија и многи други гости. Сви учесници, организациони одбор, спонзори, и сви гледаоци сагласни су да је такмичарски дух овог пливања у другом плану, и да је то пре свега један духовни моменат и велика част, не само за пливаче него и за место Нови Козарци и за целу Кикиндску општину. Са надом да ће овај леп обичај у нашем народу, који је укорењен и у нашој Светој Цркви, прећи у традицију и бити на здравље и духовну радост свим учесницима и будућим нараштајима, а у Славу Божију.

НОВИ ПРОЗОРИ НА ПАРОХИЈСКОМ ДОМУ У СРПСКОМ КРСТУРУ

Након узвишене молитве Господу уз освећење новообновљеног Храма Светог великомученика и победоносца Георгија, протекле године Српска православна црквена општина из Српског Крстура, затражила је благослов од Његовог Преосвештенства Епископа Банатскога за даље радове. Овога пута добијени Владичански благослов је био у вези молбе црквене општине о комплетној замени дотрајале столарије на парохијском дому. Како је протеклих пар година на парохијском дому урађено доста на његовом реновирању, остало је заменити четрдесетогодишњу столарију. Радове на парохијском дому изводило је предузеће С. Д. пласт Суботица, власника Стевана Станкова. Вредност радова је 2600 еура, а новац је добровољним прилозима верника прикупљен од стране одборника црквене општине, који су и сами учествовали у истом. Они су не само сада, већ и много пута до сада помагали своју Светињу и поводом тога на предлог свештеника, Његово Преосвештенство Епископ Банатски Г. Господин Никанор доделио им је грамате као значајним приложницима Епархије Банатске. Њихова имена су: Младен Јанчић, Петар Јанчић, Корнелије Станков, Витомир Мирков и Сава Јанчић. Било је и других приложника за ово Богоугодно дело за које се такође Црква моли и захвалницом се захваљује, а то су: Миле Димитријевски, Славко Јањетов, Милан Јањетов, Бошко Олушки, Томислав Јанчић, Милан Биговић, Добривоје Уторник, Иван Малбашки, Ненад Шећеров, Милорад Танацков и Душица Станков. Пожртвовању и љубављу људи, цело здање сада изгледа много лепше и пријатније за становање.

Јереј Ненад Јовановић

МОЛЕБАН ЗА ПОЧЕТАК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ НОВЕ ГОДИНЕ У НОВИМ КОЗАРЦИМА

Спаситељ је рекао: “Где су двојица или тројица сабрани у име моје , онде сам и ја међу њима.“ (Мт. 28,19) . Чинећи тако , човек није усамљен пред лицем Божијим. Због тога је Богу најмилија заједничка молитва. Молећи се заједнички, људи у молитвама помажу једни другима. Као и у сваком послу , тако и у молитви, више људи представља већу снагу пред Богом.Да би показао своју молитвену снагу пред Богом, да би по узору на своје свете претке из рода нашега задобио љубав Божију искреним молитвама, верни народ села Нови Козарци у навечерје празника Обрезања Исуса Христа, односно Светог Василија Великог, окупио се у храму Светог пророка Илије да заблагодари Господу за прошлу и помоли се за успешну и благословену, по Јулијанском календару, тек отпочелу 2014 годину. Молебан је сабрао велики број верника, нарочито деце која похађају верску наставу, која су у њему активно учествовала. После молитве уследио је ватромет који је све присутне одушевио, дар Господина Марка Амиџића, а на крају је уследила заједничка трпеза љубави. Овакво молитвено окупљање први пут је организовано у Новим Козарцима. Жеља је свих и план да, ако Бог да, постане лепа и душекорисна традиција у славу Божију и на радост свих новокозарчана.

јереј Желимир Д. Јовановић парох новокозарачки

СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА У ОКРУЖНОМ ЗАТВОРУ У ПАНЧЕВУ

КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. У одељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповест Христову: “Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи у име Оца и Сина и Светога Духа.” (Мт 28,19) Имајући ово у виду крштење би требало бити доступно свима који изразе жељу да уђу у Цркву Христову ма где се они налазили (затвори, болнице, касарне…) Протонамесник Радослав Милановић је одлуком Епископа банатског Господина Никанора постављен у децембру 2009. године за духовника Окружног затвора у Панчеву и одлази по позиву да причешћује, исповеда и разговара са осуђеним лицима. Све молбе затворених лица у којима они траже посету свештеника се на време обрађују и позива се духовник. У јануару ове 2014. године осуђено лице је изразило жељу да се крсти и протонамесник Радослав Милановић је у разговору са управом затвора договорио термин и све потребно да се Света тајна крштења обави. Крштење је извршено 13. јануара 2014 године у Окружном затвору у присуству кума, такође осуђеног лица,сведока и радника те установе. Овде је битно нагласити да ово до сада није забележен случај. По изјави затворских стражара крштење се није обављало над осуђеним лицима. Такође можемо истаћи одличну сарадњу затворске управе и радника са свештеником приликом обављања верских дужности у овој установи.

протонамесник Радослав Милановић Старешина храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву

УПОКОЈЕЊЕ ПОПАДИЈЕ МИЛЕНЕ ЈОВАНОВИЋ

Трећег дана Божића у ноћи 9. јануара 2014. год. окружена својом породицом, у сну, упокојила се у Господу у стотој години живота попадија Милена Јовановић, удова покојног протојереја – ставрофора Ћетка Јовановића из Зрењанина. Попадија Милена Јовановић рођена је 05.02.1914. год. од мајке Крунице и оца Јована Јаношевића свештеника, у селу Беркасову код Шида. Удала се за свештеника Ћетка Јовановића, који најпре службује у Банатском Брестовцу, па Старчеву и у Јаши Томићу. У току 1941. њен супруг бива малтретиран и хапшен од стране окупатора, па су зато морали да пребегну у Србију. Након четири године избеглиштва у Лазаревцу враћају се на парохију у Јашу Томић, где живе до 1950. године, а затим прелазе у Зрењанин. Милена Јовановић је родила четири сина, од којих је још жив само син Србољуб. Попадија Милена била је члан Епархијског савета Православне Епархије банатске у Вршцу у периоду од 1971 -1976 г. У раној младости писала је песме које су излазиле у листу ,,Српско Косово“, чији је сарадник била, а доцније у ,,Православном мисионару“ и у ,,Православљу“. Она је прва попадија код нас која је издала књигу песама, под називом ,, Жубори моје душе“ 1989. године. Умрла је тихо у сну, како је одувек желела, молећи се и ,,утеху тражећи кроз молитву Богу.“ У храму Светог Ваведења у Зрењанину одржано је опело 11.априла уз учешће зрењанинског свештенства, у присуству великог броја пријатеља и поштовалаца. Дирљивим говором опростио се од покојнице прота Душан Моромилов. Сахрањена је на градноуличком гробљу покрај покојног супруга проте Ћетка и сина Ненада.

Катихета Ћетко Ћетковић-Јовановић

НОВОСТИ У СТАРЧЕВУ

Крајем децембра прошле године у Старчеву, испред храма Светог Пантелејмона промењен је изглед улице. Грађевинске машине почеле су да раскопавају зелену површину на улици, а друга група радника је уклањала старе липе које су претиле да под налетом ветра или теретом снега направе материјалне штете на огради порте или на електричном воду. По пројекту који је урађен 2011. год. предвиђено је 20 паркинг места. На јавној лицитацији посао су добиле фирме ‘’Техноизградња’’ и ГР “С. Поповски”из Ковина. Радови су квалитетно изведени, урађени су ивичњаци беле боје, а нагазни део паркинга је од ростер бетона. Главни улаз од улице до капије урађен је са косом површином уместо степеника који су пре били. Изведени радови у вредности преко 800 000 динара финансирала је Месна Заједница Старчево. Изведене радове похвалио је наш Владика Господин Никанор 9. јануара кад је посетио наш храм и био гост за Крсну славу код протојереја Зорана Малетића у Старчеву. Божићни и остали јануарски празници прослављени су молитвено и свечано у присуству великог броја верника на богослужењима.

Протојереј Зоран Малетић

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПАНЧЕВУ НА ПРАЗНИК СВЕТОГ СТЕФАНА

На празник Светог првомученика архиђакона Стефана Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор је служио Свету архијерејску литургију у Панчеву у храму Успења Пресвете Богородице. Епископу су саслуживали свештеници и ђакон успенског храма. Богослужење је улепшано појањем Панчевачког српског црквеног певачког друштва. av stefan pancevo2014Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика – архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења. Страдање Светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета. А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу. Последње речи Светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај”. Сами пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и дан данас даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве”. Мошти Светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.

БОЖИЋНА СВЕЧАНОСТ У САНАДУ

На празник Сабора Пресвете Богородице (Други дан Божића), 8. јануара, у организацији Црквене општине Санад, у препуној сали Дома културе у Санаду уприличена је свечана Божићна академија. Обичај припреме програма и позоришних комада на велике празнике био је жив у селима Баната до Другог светског рата, а у Санаду је тај обичај обновљен прошле године. У програму су наступали како домаћини, тако и гости. Најмлађа група КУД-а “Вук Караџић” из Санада, представила се Играма и песмом из Шумадије. Певачка група КУД-а “Свети Сава” из Чоке развеселила је присутне певањем неколико песама са Косова, а играчи КУД-а “Мокрин” из Мокрина представили су се Играма из Поморишја. Ученици Основне школе из Санада учитељице Иване Попов отпевали су божићне песме, а чланови хора из Санада, рецитатори и глумци приказали су обичаје за Божић, као и Вертеп. На крају програма старији хористи су извели представе “Бадње вече у Банату” и “Крсна слава у Банату”, а иста је изазвала много смеха, аплауза и овација. Академија је уприличена значајном подршком Месне заједнице Санад. Након упешно изведеног програма домаћини су обећали да ће са сличним подухватима и убудуће наставити.

Душко Јанчић

ПРАЗНОВАЊЕ БОЖИЋА У БАНАТСКОМ НОВОМ СЕЛУ

Прослављање Рођења Христовог које представља центар хришћанске историје отпочело је дан уочи Божића, на Бадњи дан, служењем празничног вечерњег богослужења, па затим освећењем и паљењем бадњака испред храма. У црквеној сали је припремљено послужење. Верници су се окупили у великом броју и сви заједно поделили радост у навечерје великог празника рођења Богомладенца Христа. У поноћ је служено јутарње богослужење после кога су се сви присутни поздрављали поздравом “Мир Божији, Христос се роди”и одпоздрављали “Ваистину се роди”! На дан Христовог Рођења служена је Св. Литургија у 8. часова на којој се причестио велики број верника. Св.Литургија је служена и на Сабор Пр.Богородице у 8.ч.а на Св.Стефана због већег броја верника који прослављају своју крсну славу Св. Литургија је служена у 7. часова.