Monthly Archives: септембар 2013

СКУП ВЕРОУЧИТЕЉА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ

Сабрање свих наставника верске наставе у основним и средњим школама са територије Српске православне Епархије банатске, одржано је у суботу 28. септембра 2013. године у Вршцу. Сви наставници верске наставе су Одбору за верску наставу Епархије банатске поднели писмене извештаје са прецизним подацима о броју часова, признатом фонду часова, тачном броју ученика по одељењима (за сваки разред посебно), званичним квалификацијама -стручној спреми вероучитеља, ПИО статусу вероучитеља, одржавању промотивног часа, дистрибуцији уџбеника и конкретним проблемима у извођењу наставе. Уз излагања Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, Координатора за верску наставу Епархије банатске протојереја Нинослава Качарића, и сарадника Одбора за верску наставу Епархије банатске јереја Недељка Васиљевића, овом скупу се обратио и високопречасни протојереј професор др Љубивоје Стојановић, професор Православног Богословског факултета „Светог Василија Острошког“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, и професор Учитељског факултета Универзитета у Београду, својим стручним предавањем на тему „Вероучитељ пред савременим изазовима школе“. Након званичног дела сабрања сви учесници су имали прилике да уз трпезу љубави поделе своја вероучитељска искуства са колегама и унапреде своја стручна знања.skup veroucitelja 2013 1

Протојереј Нинослав Качарић Координатор за верску наставу Епархије банатске

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ КИКИНЂАНА У РУМУНИЈУ

У четвртак, 26. септембра 2013. године, 55 наших суграђана предвођени свештеницима: протонамесником Бобаном Петровићем, јерејом Николом Мишковићем и јерејом Слободаном Дивјаковим, кренули су на велико поклоничко путовање у Румунију. Први и најжељенији циљ пута био је град Јаши и храм у коме се налазе и у коме се чувају мошти велике подвижнице и исцелитељке из 11. века, највољеније и најпоштованије светитељке Српског рода и корена, чији је чудесан живот вековима извор надахнућа верујућих људи свих вероисповести. kikinda 2013 sep rumunija 1Петка, Петкана, Параскева… под тим именом позната у многим народима. Након смрти и проглашења за светитељку, силници нису давали мира њеним светим моштима, плашећи се њеног све већег угледа у поробљеним Хришћанским народима. У жељи да сачувају њене свете мошти народ их је пресељавао и скривао по разним манастирима по Србији и другде, да би их на крају однели у удаљени град Јаши, у данашњој Румунији, где и данас привлаче својим чудесним благословима и исцељењима милионе људи. У Јаши смо стигли после 18 сати путовања али је сав умор ишчезао када смо ушли у величанствени храм и када смо целивали мошти Свете Петке. Свако се усрдно помолио за све своје миле и драге, живе и упокојене, осећајући неизрециву духовну снагу овог светог места. Такав доживљај понављао се у свим манастирима које смо посетили. Многи од нас су први пут сазнали да је Румунија, нарочито њен Молдавски део, богат великим светињама, великим духовним центрима, манастирима, који су међу најочуванијим у Православном свету. Били смо сведоци велике побожности и високе литургијске свести Румуна који су на коленима пратили богослужења где год да смо присуствовали св. Литургији. Након поклоњења моштима Св. Петке, обишли смо неколико Православних храмова у околини: храм Св. Николе; храм Св. Саве Освећеног и манастир Голију. Свака од тих Божијих кућа пленила је лепотом раскошних иконостаса и фресака и кивотима с моштима многих светитеља. Уласком у ове храмове и њихову тиху полутаму, осветљену само пламеном многих свећа и благом светлошћу која се сливала кроз малобројне уске прозоре, свако од нас је урањао у сопствено срце и сабирао своје мисли молитвом. Из тих светиња смо излазили испуњени миром и новом снагом. После Јашија, у касним вечерњим сатима стигли смо у манастир Владичен где смо преноћили. Дочекали су нас срдачно и сместили у скромне и беспрекорно чисте собе. У трпезарији конака поделили смо вечеру, радујући се сутрашњем великом празнику КРСТОВДАНУ и Св. Причешћу за које се велики број ходочасника припремао претходних дана. Манастир Владичен, иако релативно млад (1908.г.) имао је бурну историју многих разарања у 1. и 2. Светском рату и земљотресу. Потпуно уништен у време комунистичког режима, обновљен је, и последњих деценија доживљава прави препород. Највећа светиња манастира су мошти Светог апостола и јеванђелисте Јована и чудотворна икона Пресвете Богородице донета са Свете Горе. Свету Литургију су заједно служили румунски и наши свештеници и ми смо дубоко осећали да упркос различитим језицима, реч Божија јасно и лако улази у наша срца, испуњавајући нас радошћу и захвалношћу. Након Литургије и св. Причешћа и заједничког молебна на коленима, поздравили смо се с добрим домаћинима и наставили пут. Следећи манастир је био Њамц из 13. века. Својим прелепим фрескама, избледелим и оштећеним зубом времена, потсетио нас је на наше средњевековне манастире: Иста дубока светост, једноставност, префињеност и величанствени мир који је одолео свим освајачима. Кроз векове дограђиван и прошириван, данас је то веома жив и значајан духовни центар. У манастиру се чувају мошти светог Симеона Дивногорца као и светог Пајсија, оснивача храма. Поклонили смо се и чудотворној, сребром и златом опточеној икони Пресвете Богородице, и у сребру искованој икони Светог Георгија на полеђини. Манастир Њемц има богату библиотеку и музеј са веома вредним старим рукописима и експонатима. Поподне смо обишли манастир Сихастрију, највећи мушки манастир у Румунији. Овај манастир је познат по моштима велике подвижнице Свете Теодоре, али још више по старцу Клеопи, великом духовном учитељу и игуману, који је био узор многим нашим великим духовницима и који је имао велику мудрост и дар прозорљивости. kikinda 2013 sep rumunija 2Поклонили смо се и гробу старца Клеопе, смештеном на малом манастирском гробљу на врху оближњег брда, окруженом високим крошњама као да су подигле зидове неке зелене цркве, с небом као кровом: Дивног ли места починка за земне остатке мудрог, скромног, и Богу посвећеног старца! Доживели смо и ретку радост и благослов да нас наш отац Слободан, огрнут епитрохиљом старца Клеопе миронише уљем из кандила које гори у келији овог великог духовника. У сам смирај дана, стигли смо у манастир Секу где смо присуствовали делу вечерње службе и имали прилику да сазнамо о великом духовном пријатељству нашег оца Јустина Ћелијског и архимандрита овог манастира, коме је о. Јустин дао последње причешће. Пала је ноћ и нас је опет чекало дуго ноћно путовање назад кроз планинске гудуре Карпата У саму зору, праћени кишом, стигли смо до малог српског манастира Бездин. У поређењу са румунским манастирима који су били пуни монаха и монахиња, златом окованих иконостаса, наш манастир нас је дирнуо својом сиротињском лепотом. У туђој земљи, далеко од матице, манастир Бездин опстаје захваљујући преданости и труду своја три монаха. С посебном радошћу су нас дочекали и с љубављу нам испричали о чудотворној икони Богородице Бездинске. Пошто су наши домаћини тог недељног јутра били у обавези да Св. Архијерејску Литургију саслужују у оближњем српском селу Фелнек, позвали су нас да им се придружимо. Наша радост је била још већа када смо сазнали да ће Литургију служити Владика будимски Г. Лукијан који је у току службе рукоположио младог ђакона у чин свештеника. Црква у Фелнеку је духовни стожер за око 600 српских породица. Света Литургија коју су заједно служили Владика Лукијан, свештеници ове цркве, монаси из Бездина и наши свештеници, примање Светог Причешћа из руке Владике, присуствовање свечаном чину рукоположења и заклетви новог свештеника – све су то били неочекивани дарови и ненадана награда свима нама после дугог пута. Осећали смо да нам је ово путовање било на велику духовну корист и учвршћење вере, а многима на проширење знања о нашем суседу, Румунији, о којој смо имали можда сасвим другачије мишљење. Упознали смо једну дубоко духовну Румунију, древних и поштованих манастира, лепих и чистих градова без графита и ружних цртежа по фасадама, Румунију поносну на своје духовно наслеђе, брижну према својој традицији и историјским споменицима, Румунију у којој су кроз историју, своје дубоке и светле трагове у култури, архитектури и уметности оставили многи виђени Срби. Остатак недељног дана провели смо у Темишвару, дивећи се велелепној Српској саборној цркви, величанственом иконостасу, иконама и фрескама, с пажњом слушајући причу о значају овог светог храма и његовој кључној улози у очувању Срба и српског духовног бића у овој дијаспори. Оваква путовања су велико надахнуће и за верујуће и за неверујуће, јер нам отварају срца и ум за многа вредна сазнања и искуства, и чине да постанемо дубоко свесни да смо потребни једни другима и да је у нашим разликама и сличностима Божија промисао, често нама несхватљива, али увек премудра.

Марија Миљковић

ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ НОВОГ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА У НОВОМ КОЗЈАКУ

Дана 22.09.2013 године у Новом Козјаку Његово Преосвештенство Епископ Банатски Г. Г Никанор је освештао темеље новог Светосавског дома. Овом Светом чину је присуствовало мноштво верног народа из Новог Козјака и околине. Протојереј Горан Стојановић се пригодном беседом обратио Његовом Преосвештенству и верном народу.

Четрдесет година службе у Цркви Божијој обележио је протојереј Гојко Шолаја

Почетком септембра ове године четрдесет година службе у Цркви Божијој обележио је протојереј Гојко Шолаја дугогодишњи парох у Врањеву. Подсећајући на свој четрдесетогодишњи пастирски рад, прота Гојко је рекао да је то било тешко време, али да је било и нечега што га је храбрило да издржи на том путу. Протојереј Гојко Шолаја рођен је 28. фебруара 1951. године у селу Брђани, Општина Шипово (БиХ), од оца Марка и мајке Ангелине. Завршио је петоразредну Богословију у Крки. Оженио се са две године млађом Катицом Мартинов из Српске Црње, са којом има двоје деце Миодрага и Биљану. Рукоположен је за ђакона на Велику Госпојину 1973. године у Вршцу, а за свештеника сутрадан на Светог Рафаила Банатског у Зрењанину од стране блаженопочившег Епископа банатског Виса- риона. Од 1. септембра те године постављен је за пароха у Великом Средишту. Службовао је на парохијама у Међи и Радојеву, а од 1981. године преузима дужност пароха у Врањеву све до пензионисања септембра ове године. Чином протојереја одликован је 2005. године од стране Епископа банатског Г. Никанора. Убрзо по пензионисању проте Гојка, на Малу Госпојину ове године упокојила се и протиница Катица, након кратке болести у 59. години живота. Опело је извршио протојереј Душан Моромилов, пензионисани свештеник из Зрењанина уз саслужење свештенства новобечејског намесништва. ‘’Протиница Каја је била чувар кућне и црквене традиције и обичаја, као игуманија (бабушка), била је мати целе парохије у којој је служио њен супруг прота Гојко’’ – рекао је у својој беседи прота Душан. Сахрањена је на врањевачком гробљу. Проти Гојку велико хвала за све што је учинио за Цркву, а његовој супрузи протиници Каји нека Васкрсли Господ дарује блажени покој.

ВЕРНИ СЛУГА БОГУ И СРПСКОМЕ РОДУ Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и сарајевски Г.Г. Николај (Мрђа)

Његово Високопреосвештенство Митро- полит дабробосански и архиепископ сарајевски Г.Г. Николај (Мрђа) ове 2013. године Господње, прославио је 60 година од монашења и 40 година верне Архијерејске службе у Српској православној цркви. У суботу, 14. септембра у храму Светог пророка Илије на Соколцу, поводом ова два велика јубилеја служена је Света архијерејска литургија, коју су служили умировљени Епископ зворничко-тузлански Василије, Епископ сремски Василије, банатски Никанор и осјечкопољски и барањски Лукијан, уз саслуживање протојереја- ставрофора проф. др Предрага Пузовића, Декана Богословског Факултета у Београду, протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда, професора Богословског факултета у Београду, свештенства и свештеномонаштва Митрополије дабробосанске. Епископ сремски Василије је у пригодној беседи говорио о животном путу Митрополита Николаја и његовом монашком и архијерејском служењу. Он је навео да је митрополит Николај често говорио да два манастира сматра као највећу школу живота – Девич и манастир Светог архангела Михаила у Крки. „Манастир Девич на том светом распетом Космету, јер свакодневна чуда која је чинио Свети Јоаникије Девички снажила су његову вјеру и љубав према монаштву, док манастир Светог архангела Михаила у Крки, који је стар 663 године, има пребогату ризницу духовног и културног блага“ – рекао је Епископ сремски Василије. Преосвећени Василије је истакао да је митрополит Николај уложио велики труд и напор у обнови манастира Крке, у зидање нове зграде Богословије, подизање манастира Светога Саве у Аустралији, као и подизање многобројних цркава, парохијских домова и црквених сала. Као највећи подухват високопреосвећеног Николаја епископ Василије сматра васпостављање старе сарајевске Богословије и Богословског факултета у Фочи, препознатљивих у целом православљу. „Вазнесењем Дабробосанске митрополије, чије су светиње у вихору рата уништене и оштећене, подигнуте су нове цркве и обновљене девастиране, а круна свега је обновљени манастир Добрун. Изграђено је 26 нових цркава, а 17 обновљено“ – истакао је епископ Василије. Он је подсетио да је Митрополија дабробосанска и подмлађена, јер је у њој рукоположен 61 свештеник и 13 ђакона. У име Митрополита дабробосанског Николаја, Епископ банатски Никанор је одликовао чином протојереја: професоре Богословског факултета у Фочи др Ненада Тупешу и др Владимира Ступара, економа Богословије у Фочи Александра Видаковића, као и свештенике Живка Васића, Новицу Ћебића и Златка Богдановића. ep nikolaj 2013 1О животном путу и раду митрополита Николаја говорио је и декан Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, а о педагошкој активности митрополита Николаја у СПЦ говорио је професор Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, који је истакао да један од педагога у потпуном смислу те речи јесте управо владика Николај, на чијим прсима 40 година стоји панагија, а на раменима омофор као знаци достојанства служења и одговорности. „Његова педагошка димензија мјерена Христом подразумијева цјелостан живот његов, још од раног дјетињства, школовања и спремања за узвишени призив у Цркви Божјој. Све је чинио на добро дајући од себе пуни допринос црквеној просвјети, било као јерарх, професор и предавач, било као ректор Богословије. Попут нектара, архијерејским службовањем све је постало цјеловито у педагошком његовом раду“ – истакао је протојереј Сандо. Професор Сандо је навео да је митрополит Николај из своје струковне области – Светога Писма написао 14 уџбеника, а да је број осталих дела, теолошких чланака, као и дела публикованих по разним часописима у овом моменту тешко констатовати. „Најбоље би било митрополита Николаја упоредити са Светим Симеоном, јер је био одлучна брана за све што је насртало на Цркву и њену просвјету. Био је и остао човјек чије свете намјере за добро Цркве и њене просвјете нико од људи није могао осујетити. У неким будућим временима све више ћемо схватати његову непоновљивост и опште колосално дјело, чиме ће Црква премјеравати вриједности других мјерећи их мјером митрополита Николаја“ – закључио је протојереј Сандо. Биографија Митрополита Николаја (Мрђе) Рођен је 17. августа 1927. године у селу Смољани, заселак Крња Јела, код Босанског Петровца, од оца Милана и мајке Милице рођене Кубурић. На крштењу је добио име Гојко. ep nikolaj 2013 2После основне школе у родној Смољани и мале матуре у Смедеревској Паланци, уписује се у Богословију, најпре у Београду, а потом у Призрену, 1946. године. Током школовања одслужио је и двогодишњи војни рок од 1949. до 1951. године. Монашки постриг примио је 1953. године у манастиру Копорину, од стране јеромонаха Кирила Врге. На монашењу је добио име Николај. Те исте године, 30. септембра, Епископ браничевски Хризостом рукоположио га је у чин јерођакона, а Патријарх српски Герман, 10. маја 1961. године, у чин јеромонаха. Након Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду, 1953. године, и завршава га у редовном року. Желео је после студирања да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Уместо одласка у Грчку, Свети архијерејски синод га, 1957. године, поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године. Године 1964. Свети архијерејски синод му поверава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем петоразредне Богословије 1966. године постављен је за њеног ректора. На овој дужности је остао до 1973. године, када је изабран за Аустралијско-новозеландског епископа. Хиротонисан је 8. септембра 1973. године, у Саборној цркви у Београду, руком Патријарха српског Германа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице, који је први православни мана- стир у историји Новог Зеланда. Свети архијерејски сабор га је 1978. године изабрао за Епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно време је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то време, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао епархијом далматинском саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. године часопис Истина. Админи- стрирао је обновљеном бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме наследнику епископу Хризостому. На редовном заседању Светог архијереј- ског сабора 1992. године, епископ Николај је изабран за Митрополита дабробосанског са седиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у време избијања рата у Босни и Херцеговини. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967. године, на отварању Духовне академије. ep nikolaj 2013 3Од власти Републике Српске добија за потребе школе објекте у Фочи. Тако је Духовна академија Св. Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај вршио је дужност проректора и предавао је црквено певање. Такође, његовим залагањем у просторијама Академије је смештена избегла Богословија Св. Три Јерарха из манастира Крке, где је предавао Свето писмо Новог завјета и вршио дужност ректора. Након обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Св. Петру митрополиту сарајевском. Од 1997. године Митрополит Николај предавао је Свето Писмо Новог Завета на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, где је уз његово свесрдно залагање основан Одсек за црквену музику и појање, као и Камерни хор. У манастиру Добруну покренуо је епархијски лист Дабар и издавачку кућу. Поред епархијских обавеза, као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је и приређивач више дела из области Светог писма Новог завета, за потребе ученика богословије, али и за ширу читалачку публику. Аутор је књига: Општи и посебни увод у Свето писмо Новога завета, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Тумачење посланице Римљанима, Тумачење посланица I и II Коринћанима, Тумачење посланица Галатима и Ефесцима, Тумачење посланица I и II Солуњанима, Филипљанима и Колошанима, Тумачење посланице Јеврејима, Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону, Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завету, Тумачење Саборних посланица (Јаковљеве, Прве и Друге Петрове). Избор из његовог богатог опуса беседа, посланица и обраћања, као и аутобиографија, сабран је у шест књига у издању ИК Дабар: Беседе, Посланице, Говори и обраћања, Беседе II, Буђење вере, Животни пут – Аутобиографија. Имајући у виду богословско-научни и просветни рад митрополита Николаја, Наставно-научно веће Богословског факултета у Београду доделило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. године на Богословском факултету у Београду. На предлог Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву је једногласно донео одлуку о додељивању звања почасног доктора наука Митрополиту дабробосанском Г. Николају. Ово високо звање уручено му је на свечаној академији Универзитета у Источном Сарајеву, 6. децембра 2007. Митрополит Николај је носилац више црквених и световних одликовања, међу којима су Орден Његоша првог степена (1993. године), Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем (2010), те Орден Републике Српске на ленти (2012), којим га је одликовао Председник Републике Српске. Епархија милешевска одликовала га је Орденом Бијелог анђела првог степена (2011), Епархија банатска Орденом Светог Теодора вршачког, а свештенство Митрополије дабробосанске Златним орденом Светог Петра дабробосанског (2012), поводом двадесет година очинског старања и архипастирског управљања Митрополијом дабробосанском. Свети архијерејски сабор одликовао га је 2006. године орденом Светог Саве првог степена за његов педесетогодишњи просветни рад и тридесетпетогодишње ревносно архијерејско служење у епархијама Аустралијско-новозеландској, Далматинској и Дабробосанској. За време од када се налази на катедри сарајевских митрополита у целости је обновљено пет до темеља порушених храмова у последњем рату, те 12 спаљених и тешко оштећених, као и један број лакше оштећених цркава. Подигнуто је 26 нових храмова и реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је 61 свештеника и свештеномонаха, 13 ђакона и јерођакона. Један број свештеника је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на обнављању монашког кадра, оснивању нових манастира, као и објеката у манастиру Добруну. Један је од оснивача Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

приредио: Будимир Кокотовић

ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЦРЕПАЈИ

Дана 8.септембра 2013год. на Свете мученике Адријана и Наталију, Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор осветио је храм Успења Пресвете Богородице у Црепаји. Том приликом у престо су положене мошти Светога Ксенофонта, светитеља и божијег угодника из 5. века. Преосвећеном Епископу Господину Ника- нору саслуживали су: Архијерејски намесник панчевачки протојереј – ставрофор Стеван Урошев; парох друге парохије у Црепаји протојереј Живко Коврлија; парох качаревачки протонамесник Миладин Радић; парох прве парохије у Црепаји јереј Љубиша Милић; протонамесник Радослав Радмановић из Панчева и протонамесник Владо Благојевић из Дебељаче, а отац Недељко Санчанин из Старчева водио је рачуна о воскомастиху и другим потребама. Након великог освећења храма почела је Света Архијерејска Литургија на којој су протонамесник Миладин Радић из Качарева и јереј Љубиша Милић први парох у Црепаји произведени у чинове протојереја. По завршетку Свете Литургије преосвећени Епископ Никанор обратио се присутном народу са пригодном беседом за тај дан и догађај. Обративши пажњу на Јеванђеље Преосвећени Епископ Никанор је истакао велику потребу праштања. Пошто је завршена беседа Преосвећени Епископ је одликовао Архијерејским граматама оне које је Црквена Општина Црепаја предложила, а који су свакако својим трудом и доприносом помогли обнову храма. Одликовани Архијерејским граматама су: Највишим одликовањем Епархије Банатске Орденом Светог Теодора Вршачког одликован је Мирослав Алекса, Општина Ковачица- Задужбинар, Срђан Алекса- Велики добротвор, Миљан Атанацковић-Велики добротвор, Тамиш Дунав ДВП Панчево-Добротвор, Јован Весин-Добротвор, Петар Милошев-Добротвор, Стеван Милошев –Добротвор, Зоран Атанацковић-Добротвор, Шећерана Ковачица-Добротвор, „Витамикс Клас“-Добротвор, ЈКП Рад Црепаја – Добротвор. Након доделе Архијерејских грамата Старешина храма протојереј Љубиша Милић захвалио се Преосвећеном Епископу Никанору, свештенству и свом присутном народу који је дошао да увелича славље и позвао све присутне на заједничку трпезу љубави у Светосавском дому. За време трпезе додељене су грамате Црквене Општине такође заслужнима за обнову храма.

протојереј Љубиша Милић, старешина храма

Поклоничко путовање Хора младих „Свети Николај Српски“ у манастире Рукумију, Витовницу, Заову, Раковицу и Сланце

У раним јутарњим часовима 7. септембра 2013. лета Господњег на Дан Светог апостола Тита чланови Хора младих „Свети Николај Српски“ кренули су на пут поклоњења светињама Епархије браничевске и Митрополије београдско-карловачке. Тога дана прво поклоничко место је био манастир Рукумија који се налази на путу од Пожаревца према Костолцу у селу Брадарац. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Господњем. Поклоничка група је присуствовала Светој Литургији коју су служили јеромонах Симеон, игуман манастира и протојереј Горан Ивков из Падеја. Саслуживао је ђакон Братислав Јовановић из Кикинде, а чланови Хора младих „Свети Николај Српски“ одговарали су на Литургији под руководством Живанке Шпирић. После Свете Литургије домаћини су уприличили трпезу љубави у гостопримници манастира. У наставку дана је посећен Манастир Витовница. Отац игуман Пимен је причао деци о манастирској цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице, о манастиру, о прелепом манастирском извору посвећеном Светом Јовану Крститељу и о старцу Тадеју. У манастирској цркви Хор младих је отпевао Химну Богородици „Достојно јест“ и „Богородице Дево“. Чланови Хора младих целивали су Крст на скромном гробу архимандрита Тадеја Витовничког. На стотинак метара од Манастира налази се извор и поток у дивном природном окружењу где су деца уживала у прелепој Божијој Творевини, пијући чисту воду и удишући свеж планински ваздух. Мир и спокојство са овог места, као да и сами сведоче једноставну истину сажету у добро познатим речима оца Тадеја: „Какве су ти мисли, такав ти је и живот“. На овом путу, следећи манастир Заова, задивио је све поклонике бројем светих моштију које се чувају у манастирској цркви посвећеној Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Број делова моштију светих Божијих људи у Цркви, по речима игумана Димитрија, достиже до 300. Отац игуман Димитрије (Плећевић) је подсетио децу о постанку цркве Заове који је везан за народно предање о трагичној смрти сестре Јелице опеваној у народној песми: „БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ“. У смирај првог дана овог поклоничког путовања чланови Хора младих „Свети Николај Српски“ заједно са својим свештеницима, протојерејем Гораном и ђаконом Братиславом, монахињом Магдалином из Манастира Свете Тројице из Кикинде и родитељима, бакама и декама су стигли до конака Манастира Раковица где их је сачекала сестра Марија Миленковић из Кикинде, домаћица у конаку манастира. Након окрепљујућег сна, деца и одрасли, другог дана путовања су молитвено учествовали у Светој литургији у Манастиру Раковица. Мати игуманија Евгенија (Петронијевић) је дала благослов Хору да пева духовне песме током Литургије када се поје причастен и на крају службе док свештеник дели нафору. Деца су отпевала произвољан причастен „Око сердца“ и песме „Маријо славна“ и „Чиста дево“, а док се делила нафора Хор младих је певао духовне песме посвећене Господу и Мајци Божијој. После Свете Литургије домаћини су уприличили трпезу љубави у гостопримници манастира. kikinda 2013 hor mladi 1Након окрепљења у новој цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице, отац Александар је прочитао Акатист Светом Нектарију Егинском испред дела моштију Светог Нектарија Егинског а затим је миронисао све присутне вернике уљем уз молитву за исцељење душе и тела. Док је трајало целивање моштију и миронисање, с благословом оца Александра, Хор младих „Свети Николај Српски“ заједно са ђаконом Братиславом и оцем Александром је појао духовне и родољубиве песме. Затим су чланови Хора целивали Крст на гробу Патријарха Павла. С благословом мати игуманије Евгеније за срећан наставак пута мала поклоничка група кренула је у последњи манастир на свом путу, манастир Сланце. Наставак дана обележен је утисцима из манастира Сланци. Овај манастир је метох (имање) Хиландара. Искушеник Зоран је говорио о цркви посвећеној Архиђакону и Првомученику Стефану, о Чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице Сланачке и о старцу Стефану Каруљском чији су земни остаци сахрањени на малом монашком гробљу у манастиру Сланци. Деца су провела лепо поподне певајући духовне, родољубиве и етно песме у манастирској гостопримници. За све старије вернике и пратиоце деце, верско поклоничко путовање у организацији Хора младих „Свети Николај Српски“, било је искорак за по једну лествицу више, у сопственом духовном узрастању. Могли су се уверити да су деца заиста прихватила Литургију као најприроднији и веома неопходан део живота. То се може уочити не само по њиховом познавању одговарања на Литургији и великог броја духовних песама, већ и по начину понашања у храмовима, упијања речи беседника који су им се све време пута обраћали, по кротости коју су, тако симпатично показивали у труду да се обуку како доликује у посети светињама. Деца су разумела Јеванђелске речи „кротак као голуб и мудар као змија“. То је, у свим временима било, јесте и биће велико животно умеће. Ова деца ће врло брзо одрасти, упловити у немирне воде свакодневних борби и брига. То што су, део свог одрастања посветили овом Хору, за њих ће бити велика помоћ у каснијем животу. kikinda 2013 hor mladi 2Они су видели да су манастири места непрекидне молитве и осетили какав мир се у њима може пронаћи. То може бити спасоносна лекција и за све нас одрасле. Ако би се изразили савременим жаргоном, то су места на којима се увек могу „напунити батерије“. Мирис тамјана, шум воде са извора, мудре речи духовника, разговор људи кроз топлину и љубав у очима, укус јела са заједничке трпезе, шапат молитви, милозвучна појања, једном доживљени, заувек остају у сећању јер их памти наша душа.

Драгана Милетин

СЕЛО КНИЋАНИН ДОБИЛО ПАРОХА

Село Книћанин, које је добило име по војводи Стевану Книћанину, вођи српских добровољаца током револуције у Српској Војводини 1848/1849. године, добило је свог свештеника. Новопостављени отац Петар Шљокић рођен је 8. августа 1985. у Кутини (Република Хрватска). Основну школу завршио је у Зрењанину где је његов отац парох и данас. Богословију „Светог Арсенија Сремца“ у Сремским Карловцима завршио је 2004. године а тренутно је апсолвент на факултету „Светог Василија Острошког“ у Фочи. Благословом и благовољењем Епископа банатског Господина Никанора рукоположен је у чин ђакона у храму Ваведења Пресвете Богородице у Зрењанину 3. августа 2013. године а у чин презвитера 15. августа 2013. године. Дуго година уназад обављао је дужност вероучитеља у основним школама „Др. Јован Цвијић“ и „Ђура Јакшић“ у Зрењанину. Одлуком Његовом Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора постављен је за пароха села Книћанин 1. септембра 2013. године а токође и као вероучитељ у основним школама у Перлезу и Книћанину. На жалост Книћанин данас нема храм иако је велико расположење деце која похађају верску наставу у овом месту. Надамо се да ће отац Петар заједно са својим од Бога повереним му стадом отпочети и изградњу храма који је свакако преко потребан свакој хришћанској души.

Ђакон Предраг Ненин